Dok ruske trupe napadaju Ukrajinu, svetski lideri u četvrtak su gnevno reagovali — jedan je to nazvao "neopravdanim varvarskim činom" — obećavši da će pooštriti sankcije i pozvati Kremlj na odgovornost.
Previranja sa početka dugo strahovanog čina agresije talasala su se od Evrope do Azije. Berze su pale, cene nafte su porasle, a zvaničnici evropskog avio saobraćaja upozorili su na visok rizik za civilne avione iznad Ukrajine, podsećajući avio-operatere da je "ovo sada aktivna zona sukoba".
U Njujorku je Savet bezbednosti UN održao vanredni hitan sastanak sa ciljem da odvrati Rusiju od slanja trupa u Ukrajinu. Molba generalnog sekretara Antonija Gutereša da se "da šansa miru" usledila je upravo u trenutku kada se ruski predsednik Vladimir Putin pojavio na ruskoj televiziji kako bi najavio vojnu operaciju za koju je ustvrdio da je zaštita civila u Ukrajini.
Putin, koji je rekao da su pobunjenici u istočnoj Ukrajini zatražili od Moskve vojnu pomoć, upozorio je druge zemlje da će svaki pokušaj da se ometaju ruske operacije dovesti do "posledica koje nikada nisu videli".
Dok su lideri širom Azije i Evrope nastojali da osude napad, u Kijevu i drugim gradovima Ukrajine čule su se eksplozije. Nacije širom sveta ove nedelje su takođe uvele niz novih sankcija Rusiji.
"U ovim mračnim satima, naše misli su sa Ukrajinom i nevinim ženama, muškarcima i decom dok se suočavaju sa ovim ničim izazvanim napadom i strahom za svoje živote", naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel."Mi ćemo Kremlj smatrati odgovornim".
"Osuđujemo vojnu agresiju Rusije protiv Ukrajine bez presedana. Ona mora da povuče svoju vojsku i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. Lideri EU će razgovarati i brzo usvojiti dalje restriktivne mere protiv Rusije", tvitovala je predsednica Evropske komisije Ursula van der Lajen. "EU stoji uz Ukrajinu".
Moskva je nagomilala više od 150.000 vojnika na ukrajinskim granicama. Putin je u ponedeljak priznao nezavisnost dva separatistička regiona u istočnoj Ukrajini i naredio slanje ruskih snaga u taj region u ono na šta je nazvao"održavanje mira". Gutereš u UN je to osporio, rekavši da su trupe ušle u drugu zemlju bez njenog pristanka.
Najviši šefovi EU rekli su u četvrtak da će invazija na Ukrajinu "nametnuti masivne i teške posledice Rusiji" i da će biti još sankcija.
Đukanović: Crna Gora najoštrije osuđuje vojnu agresiju Rusije
Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović saopštio je u četvrtak da Crna Gora najoštrije osuđuje vojnu agresiju Rusije protiv Ukrajine.
"Rusija krši sve temeljne principe međunarodnog prava, podriva evropsku bezbjednost i ugrožava njenu stabilnost", naveo je Đukanović na Tviteru.
Đukanović je rekao da se država Crna Gora pridružuje pozivima čelnika EU Rusiji da hitno prekine neprijateljstva, povuče snage iz Ukrajine i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
Mediji u Crnoj Gori u sredu uveče prenijeli su vijest da se Crna Gora, kao i Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina, pridružila stavu EU kojim se oštro osuđuju ruske akcije u Ukrajini.
Juče je crnogorsko ministarstvo odbrane izrazilo zabrinutost zbog teritorijalnog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine i narušavanja bezbjednosne situacije, javio je dopisnik Glasa Amerike iz Podgorice Predrag Milić.
Blok od 27 zemalja je već uveo neke sankcije da kazni Moskvu zbog priznanja otcepljenih republika u Ukrajini ranije ove nedelje. Lideri EU razgovaraće o dodatnim i oštrijim kaznenim merama na samitu kasnije u četvrtak.
Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je napad Rusije "strašnim danom za Ukrajinu i mračnim danom za Evropu" i "eklatantnim kršenjem međunarodnog prava. To se ničim ne može opravdati".
Britanski premijer Boris Džonson napisao je na Tviteru da je takođe razgovarao sa Zelenskim o predstojećim akcijama i rekao da se Putin odlučio za "put krvoprolića i uništenja".
U biltenu u četvrtak, Agencija za bezbednost vazduhoplovstva Evropske unije saopštila je da "postoji rizik od namernog ciljanja i pogrešne identifikacije civilnih aviona".
Agencija je sapštila da "prisustvo i moguća upotreba širokog spektra kopnenih i vazdušnih sistema za ratovanje predstavlja VISOK rizik za civilne letove koji se obavljalju na svim visinama i nivoima leta".
Centralnoevropske zemlje pripremaju se za izbeglice
Zemlje centralne Evrope su se u četvrtak pripremile da prime ljude koji beže od ruske invazije na Ukrajinu, pri čemu je Poljska postavila prihvatne punktove na svojoj granici, a Mađarska planira da pošalje trupe da stvore koridor za izbeglice, javlja AP.
Sve zemlje na istočnom krilu Evropske unije su nekada bile deo Varšavskog pakta predvođenog Moskvom, a sada su članice NATO-a. Među njima, Poljska, Mađarska, Slovačka i Rumunija dele kopnene granice sa Ukrajinom.
Poljska je pozvala na "najžešće moguće sankcije" Rusiji, a ministar spoljnih poslova Češke Republike je to nazvao "varvarskim aktom agresije".
Mađarska, koja je uspostavila dobre veze sa Rusijom predsednika Vladimira Putina, rano u četvrtak nije eksplicitno osudila napad, ali je njen ministar spoljnih poslova rekao da je rat "najgori scenario". On je ponovio da Mađarska u potpunosti podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
"U narednih nekoliko sati biće stvoreni prihvatni punktovi za izbeglice iz Ukrajine", rekao je zamenik ministra unutrašnjih poslova Poljske Pavel Sefernaker, a prenosi novinska agencija PAP.
U prvoj fazi biće stvoreno osam takvih punktova u blizini granice, kako bi se potencijalnim izbeglicama obezbedila hrana, medicinska pomoć i informacije, rekao je on.
Mađarska je saopštila da će poslati neodređeni broj vojnika u granično područje sa Ukrajinom iz bezbednosnih i humanitarnih razloga, iako u četvrtak ujutro nije bilo znakova bilo kakvog raspoređivanja. Pročitajte celu priču
Portparol poljske vlade rekao je da će poljska diplomatska predstavništva u Ukrajini ostati otvorena "što je duže moguće", ali je Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo sve građane Poljske da napuste Ukrajinu.
Mađarska je takođe saopštila da je njena ambasada u Kijevu ostala otvorena, ali je Češka Republika zatvorila svoje diplomatsko predstavništvo, iako je njen konzulat u gradu Lavovu na zapadu Ukrajine ostao otvoren.
