Fridrih Merc, koji bi trebalo da postane nemački kancelar nakon što je njegova stranka Hrišćansko-demokratska unija pobedila na parlamentarnim izborima u zemlji 23. februara, rekao je da će Evropa možda morati da uspostavi "nezavisnu" odbrambenu sposobnost jer su SAD postale "u velikoj meri ravnodušne" prema njenoj sudbini.
Glavni prioritet svakog novog evropskog odbrambenog mehanizma bila bi zaštita Ukrajine, čiji su pokušaji da se odbrani od ruske invazije sada već ušli u četvrtu godinu.
Zemlja je do sada opstala velikim delom zahvaljujući prilivu američke vojne pomoći koju je pružio tadašnji predsednik Džo Bajden. Novi predsednik Donald Tramp rekao je da želi da okonča rat i nadoknadi troškove Vašingtona, idući toliko daleko da zahteva da Ukrajina omogući Sjedinjenim Državama pristup rudnom bogatstvu zemlje u zamenu za desetine milijardi dolara koje su SAD potrošile na odbranu Ukrajine.
Ruska redakcija Glasa Amerike zatražila je od stručnjaka da procene sposobnost evropskih zemalja da pomognu Ukrajini da se odupre - i vojno, i ekonomski - ruskoj invaziji, te da obnovi svoju uništenu infrastrukturu.
Andrij Zolotarev, direktor istraživačko-analitičkog centra Treći sektor, sa sedištem u Kijevu, rekao je za Glas Amerike da je američka vojna pomoć jedinstveno važna za odbranu Ukrajine.
"SAD imaju ogromne zalihe oružja, one su dobavljač kritično važnih obaveštajnih informacija", rekao je on. "Sve evropske zemlje zajedno nemaju satelitske grupe poput Sjedinjenih Država. Pored toga, SAD imaju izuzetno važne i zaista nezamenjive vrste naoružanja za Ukrajinu — sisteme Patriot [protivraketna odbrana], ATACMS [navođene rakete dugog dometa], HIMARS [raketne sisteme sa višestrukim lansiranjem], kao i rezervne delove za oklopna vozila i artiljerijske sisteme i još mnogo toga. Ovo se ni na koji način ne može zanemariti".
Prema rečima Zolotarjeva, iako Evropa proizvodi napredno oružje i drugu vojnu opremu, Evropska unija zajedno sa Velikom Britanijom može samo delimično da nadoknadi ono što bi Ukrajina izgubila ako bi SAD prestale da pružaju pomoć.
"Njihovi napori mogu ublažiti negativan efekat, ali neće izbeći neprijatne posledice", rekao je on. "Ovo će jednostavno odložiti neizbežni kraj. Evropa je trenutno daleko od toga da je u najboljem ekonomskom i vojnom stanju".
Mark Fejgin, ruski aktivista za ljudska prava i bivši advokat koji je napustio svoju zemlju, primetio je u intervjuu za Glas Amerike da, iako Evropu čine i dve zemlje sa nuklearnim arsenalom - Velika Britanija i Francuska - i iako je kolektivno daleko bogatija od Rusije, vojni potencijal kontinenta otežava činjenica da to nije "jedan entitet".
"Snaga Sjedinjenih Država je u tome što ovu ili onu odluku donose na centralizovan način, koja se zatim dosledno sprovodi", rekao je on. "Potencijal Evrope je raspršen. Osim toga, politička situacija u zemljama EU je veoma nestabilna. Sve ovo sprečava Evropljane da efikasno iskoriste svoje očigledne prednosti [u konfrontaciji sa Rusijom]".
Obnova Ukrajine
Eksperti veruju da će posleratna obnova Ukrajine biti finansirana privatnim evropskim investicijama. Prema nekim procenama, to bi moglo da košta od 500 milijardi do dve hiljade milijardi dolara. Međutim, što duže traje rat, to će finansiranje obnove Ukrajine biti sve teže. Glavno pitanje ostaje – ko će to da plati?
"U idealnom slučaju, to bi trebalo da bude ruski novac", rekao je ekonomista Aleksej Bajer. "To bi trebalo da budu ili neke reparacije ili neke takse, kao na ruski izvoz, na izvoz nafte i gasa i drugih minerala".
Međutim, Bajer je za Glas Amerike rekao da je "malo verovatno" da će bilo koja ruska vlada, "čak i ona posle Putina, pristati da dobrovoljno plati reparacije Ukrajini".
Dok bi ruska imovina zamrznuta u zapadnim bankama – uključujući desetine milijardi dolara u stranim valutama i zlatnim rezervama koje drži ruska centralna banka – mogla da se iskoristi za obnovu Ukrajine, to bi zahtevalo potpunu eksproprijaciju tih sredstava.
Mnogi stručnjaci kažu da ni američka vlada, ni evropske vlade, ne bi preduzele takav korak, uprkos žučnoj diskusiji o ovoj opciji u medijima.
"Jedna je stvar zamrznuti sredstva; druga stvar je konfiskovati imovinu", rekao je Aleksandar Kuli, profesor političkih nauka na Barnard koledžu.
"Ovo je pravna borba u ovom trenutku koja se dešava u SAD i širom EU i zapadnih zemalja. O tome se stalno vode diskusije i to je neistražena teritorija… Mislim da se može smatrati da će Trampova administracija biti manje naklonjena zapleni ruske imovine, posebno pošto se kreće ka rešavanju sukoba, a jedan od primarnih ruski zahteva je odmrzavanje njihove imovine i ukidanje većine sankcija", rekao je on.
Klif Kapčan, predsednik Eurazija Groupe, konsultantske kuće za političke rizike sa sedištem u Njujorku, složio se da je malo verovatno da će Evropa podržati zaplenu zamrznutih ruskih sredstava.
"Mislim da će Evropljani ostati neskloni ideji kršenja međunarodnih normi o rezervama i da će strahovati da bi Rusija tada, kao što i ja mislim da bi, zaplenila zapadnu vladinu imovinu i zapadnu privatnu imovinu", rekao je on.
I dok su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i razni zapadni zvaničnici i eksperti pozvali na "Maršalov plan" za obnovu Ukrajine – što se odnosi na masivni program pomoći SAD za obnovu Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata – Kapčan je rekao da je američka inicijativa tog obima za obnovu Ukrajine malo verovatna.
"Trenutno, SAD ne samo da nisu zainteresovane, već se aktivno protive toj ideji. Tramp smatra da je Ukrajina još jedan primer da Evropa besplatno koristi američki novac".
Ipak, Kapčan je rekao da će evropske investicije za rekonstrukciju na kraju stići u Ukrajinu, posebno ako dođe do prekida vatre koji bi se na kraju održao, te ako postoje zapadne mirovne snage da ga obezbede.
"Mislim da to neće biti tako sporo", rekao je on govoreći o posleratnoj obnovi Ukrajine. "Brzo koliko bi bilo da postoji Maršalov plan? Ne. Da stagnira? Takođe ne".
