Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je američki nacrt rezolucije povodom trogodišnjice ruskog rata u Ukrajini koja na drugačiji način interpretira sukob na teritoriji te zemlje.
U toj rezoluciji Sjedinjene Države pozvale su na brzo okončanje sukoba i trajni mir Ukrajine i Ruske Federacije.
U tekstu se međutim nije pominjala invazija Rusije na Ukrajinu u punom obimu koju je ta država počela pre tri godine.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija čini ukupno petnaest članica, pet stalnih i deset nestalnih. Stalne članice su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Rusija i Kina.
Stalne članice tog tela imaju pravo veta, što znači onemogućavanje usvajanja dokumenta koji se razmatra.
Trenutno nestalno članstvo Saveta bezbednosti čine Alžir, Danska, Grčka, Gvajana, Pakistan, Panama, Sijera Leone, Slovenija, Somalija, Južna Koreja.
Rezoluciju je podržalo deset članica Saveta bezbednosti dok ih je pet, među kojima Velika Britanija i Francuska, bilo uzdržano.
Zapadnoevropske članice tog tela zatražile su odlaganje glasanja navodeći da je američki nacrt predložen prekasno i bez razmatranja, sa čime se Sjedinjene Države nisu saglasile.
Odbačeno je ukupno pet amandmana podnetih na dokument, među kojima tri Velike Britanije u ime zapadnoevropskih država, i dva Rusije.
Doroti Šej, privremena otpravnica poslova pri američkoj misiji u Ujedinjenim nacijama, poručila je da Sjedinjene Države cene podršku koju je rezolucija dobila u Savetu bezbednosti UN.
“Pozdravljaju ovo ostvarenje, prvo koje je Savet bezbednosti preuzeo u vezi sa Ukrajinom u poslednje tri godine – da se odlučno pozove na prekid sukoba. Rezolucija nas postavlja na put mira. To je prvi, ali ključni korak na koji svi treba da budemo ponosni. Sada je to potrebno iskoristiti za izgradnju mirne budućnosti Ukrajine, Rusije i međunarodne zajednice”, poručila je privremena otpravnica poslova pri američkoj misiji u UN po usvajanju američke rezolucije u Savetu bezbednosti.
Američki državni sekretar Marko Rubio prethodno je obrazložio kao dokument koji će potvrditi da je, kako je ukazao, sukob Rusije i Ukrajine užasan, kao i da Ujedinjene nacije mogu pomoći da se rat okonča i da je mir moguć.
Ranije tokom dana, Generalna skupština izjašnjavala se o dve rezolucije podnešene istom povodom – trogodišnjicom ruske agresije na Ukrajinu.
Usvojen je dokument koji su predložile Ukrajina i njeni evropski saveznici u kojoj je ruski napad označen agresijom i koja podržava ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet. Podržalo je 93 članica predstavničkog tela svetske organizacije, suzdržano ih je bilo 65, a protiv se izjasnilo 18 država.
Među državama koje su se izjasnile protiv bile su Sjedinjene Države i Rusija dok su je Srbija i Crna Gora podržale.
Nakon toga, Generalna skupština usvojila je američku rezolucije predložene povodom trogodišnjice rata u Ukrajini, ali su Sjedinjene Države tokom glasanja bile suzdržane.
Tumači se da su uzrok tome amandmani na predlog američke rezolucije sa kojima su se saglasile članice Generalne skupštine svetske organizacije.
Vučić: Srbija napravila grešku glasanjem za evropsku rezoluciju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je Srbija napravila grešku glasajući u Generalnoj skupštinu Ujedinjenih nacija za evropsku rezoluciju o Ukrajini.
"Izvinjavam se građanima Srbije. Sam snosim krivicu za to, jer ne mogu da stignem da ispratim sve", rekao je Vučić gostujući na TV Hepi.
Vučić je potvrdio da je Srbija glasala za evropsku rezoluciju, dok je prilikom glasanja o američkoj rezoluciji bila uzdržana, kao što je trebalo.
On je istakao da je Srbija trebalo da bude uzdržana i kada se glasalo za evropsku rezoluciju.
"Nemam koga da krivim osim sebe, jer nisam stigao time da se bavim dovoljno", rekao je Vučić i dodao da je verovatno reč o njegovom umoru.
On ističe da nema potrebe da se Srbija dodvorava bilo kojoj sili.
"Nažalost, nismo bili uzdržani. Krivo mi je i žao mi je. Srbija je tri godine izdržala u najtežoj poziciji i nastavićemo da se ponašamo na odgovoran način, a ja ću se truditi da radim više i marljivije", poručio je Vučić.
Amandmani uneseni u rezoluciju američki nacrt obuhvataju definisanje da je Rusija na Ukrajinu pokrenula invaziju u punom obimu i da je održivi i sveobuhvatni mir potrebno postići u skladu sa Poveljnom Ujedinjenih nacija i podrškom ukrajinskom suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu.
Dokument je podržalo 93 članica, njih 73 je bilo uzdržano, a osam zemlja je bilo protiv.
U opširnijoj ukrajinskoj rezoluciji navodi se da ruska invazija "traje već tri godine" i da "nastavlja da ima razorne i dugotrajne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za druge regione i globalnu stabilnost".
Poziva se na "deeskalaciju, rani prekid neprijateljstava i mirno rešavanje rata protiv Ukrajine" i naglašava se potreba da se rat završi ove godine.
U ukrajinskom nacrtu se navodi da ranije rezolucije koje je usvojila Generalna skupština moraju biti u potpunosti sprovedene, uključujući one kojima se Rusija poziva da se potpuno povuče sa međunarodno priznatih granica Ukrajine.
Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali nose moralnu težinu kao stav međunarodne zajednice.
U Savetu bezbednosti, rezoluciji je potrebna podrška najmanje devet od 15 članica, pod uslovom da nijedna od stalnih članica – Britanija, Kina, Francuska, Rusija ili Sjedinjene Države – ne iskoristi pravo veta.
Glasanje se događa u trenutku kada francuski predsednik Emanuel Makron odlazi u posetu SAD kako bi razgovorao sa predsednikom Donaldom Trampom. Među temama će, kako se očekuje, biti i rat u Ukrajini.
Makron je prošle nedelje rekao da planira da kaže Trampu da SAD lider "ne može da bude slab" pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Britanski premijer Keir Starmer trebalo bi da poseti Vašington kasnije ove nedelje radi sličnih razgovora, i kao što je Makron naglasio potrebu da suverenitet Ukrajine bude u centru bilo kakvog mirovnog napora.
Grupa lidera, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Antonija Kostu, kanadskog premijera Džastina Trudoa, premijerku Danske Mete Frederiksen i premijera Španije Pedra Sančeza, posetila je u ponedeljak Kijev u znak podrške Ukrajini.
"Danas smo u Kijevu, jer je Ukrajina Evropa", rekla je fon der Lajen na Eksu. "U ovoj borbi za opstanak nije u pitanju samo sudbina Ukrajine. To je sudbina Evrope".
Ministri spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak su odobrili novu rundu sankcija Rusiji, za koje je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla da uključuju mere protiv brodova koji rade na izbegavanju ograničenja za transport određene robe, banaka koje zaobilaze sankcije i opreme koja se koristi za pilotiranje dronovima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je nove sankcije "potpuno predvidivim" i rekao da evropske nacije izgleda žele da se rat nastavi.
Nastavljene borbe
Borbe su nastavljene u ponedeljak, a Rusija je saopštila da je preko noći oborila 23 ukrajinske bespilotne letelice, uključujući 16 iznad regiona Oril.
Guverner Rjazanja Pavel Malkov rekao je da su krhotine koje su pale sa uništenog ukrajinskog drona izazvale požar u industrijskom postrojenju.
Ukrajinska vojska saopštila je u ponedeljak da je oborila 113 od 185 dronova koje je Rusija koristila u napadima tokom noći.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Rojters, Asošijeted pres i Agencije Frans pres.
