U trenutku dok Ukrajina ulazi u četvrtu godinu rata sa Rusijom, neizvesnost prati njene odnose sa Sjedinjenim Državama. Nedavne promene u retorici Vašingtona izazvale su strahovanja da bi Ukrajina mogla da se nađe pod pritiskom da prihvati nepovoljan mirovni sporazum - ili bude ostavljena da se bori protiv Rusije bez američke podrške. Dok većina Ukrajinaca sada podržava mirovne pregovore, mnogi insistiraju na tome da svaki potencijalni sporazum mora da zadovolji ukrajinske uslove.
Medicinski centar Razom u Kijevu otvorili su u februaru 2024. ratni veteran Petro Krasicki i njegov porodični lekar. Nakon što je služio u vojsci 2015, a zatim i posle ruske invazije, Krasicki je dobio ideju o otvaranju klinike dok se oporavljao od dva moždana udara i višestrukih potresa mozga. Dok se očekuje da će broj ukrajinskih veterana dostići 4 do 5 miliona, Petro kaže da vidi taj centar kao investiciju u budućnost zemlje.
"Da ne verujemo u budućnost naše zemlje, ne bismo ovo započeli. Ne bi bilo medicinskog centra - jednostavno bismo otišli u inostranstvo i to bi bio kraj cele priče”.
Mnogi Ukrajinci dele optimizam Krasickog, ali je nedavni zaokret u američkoj politici i retorici kod mnogih izazvao zabrinutost kada je reč o budućnosti zemlje, u trenutku dok ulazi u četvrtu godinu rata sa Rusijom.
Ukrajinci strahuju da bi smanjena američka podrška mogla da podrije napore da se odbije ruska invazija, i oslabi ukrajinsku poziciju u budućim pregovorima.
Marija Mezenceva, poslanica iz vladajuće partije predsednika Volodimira Zelenskog, izjavila je za Glas Amerike da postoji veliki pritisak, i da su neke od poruka o Ukrajini – razočaravajuće.
“I dalje očekujemo pravedni mir, pravedne pregovore, i da se nikakve odluke o Ukrajini ne donose bez Ukrajine. Očekujemo teška vremena, ali već vidim da se jedinstvo u zemlji, koje smo pomalo počeli da gubimo, sada vraća. I možda su te promene bile neophodne, za tu svrhu”.
Najnovije Galupovo istraživanje pokazalo je da 52% Ukrajinaca podržava mirovne pregovore. Oleksej Melnik iz centra Razumkov, ukrajinskog tink tenka za javnu politiku primećuje da u ukrajinskom društvu raste svest o tome šta je realno kada je reč o izgledima za mir.
“Postoji jedno opšte razumevanje da mogući prekid vatre ne znači kraj rata. Mišljenje koje preovladava jeste da ako Amerikanci i Rusi postignu neku vrstu dogovora o prekidu vatre, to će biti samo privremeni period između ratovanja”.
Broj civilnih žrtava u Ukrajini povećao se za 16 odsto u trećoj godini rata, sa više od 1.600 smrtnih slučajeva dok se broj vazdušnih udara čije su mete bili civili utrostručio, prema organizaciji ACLED (eklid) sa sedištem u Americi, koja prati sukobe u svetu.
Na ulicama Kijeva, mnogi se nadaju da će mirovni pregovori dovesti do okončanja neprijateljstava ali nisu zadovoljni zbog ideje da se prave ustupci Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu.
“Imam pozitivno mišljenje o samom procesu početka pregovora, ali je veoma teško razgovarati o tome pod uslovima koji se pominju. Najpotrebnija stvar za Ukrajinu u ovom trenutku je da postoji podrška, i unutar zemlje i podrška stranih saveznika”, kaže za Glas Amerike Ana, stanovnica Kijeva.
"Pregovori treba da se odvijaju pod našim uslovima. Imajući u vidu kompromise koji se pominju, verujem da bi za nas to značilo gubitak, a to nije ono za šta smo se borili protekle tri godine”, smatra njen sugrađanin Dmitro.
Posle tri godine odupiranja ruskoj agresiji, Ukrajina sada prolazi kroz jedan od najtežih perioda, dok njene snage polako gube bitke na istoku zemlje. Retko koji Ukrajinac želi da se zemlja odrekne svoje teritorije, i nadaju se da će uspeti da ubede SAD da ostanu na njihovoj strani, i pruže im šansu da očuvaju svoju zemlju u celini.
