Rusija je izgubila 136 vojnih aviona i 151 helikopter za tri godine rata, čime je smanjena vazduhoplovna flota, tako da se Moskva sada više oslanja na rakete dugog dometa i dronove, rekao je za Ruski servis Glasa Amerike Jakub Janovski, nezavisni istraživač i administrator bloga neprofitne organizacije Oriks, koja dokumentuje gubitak vojne opreme tokom borbenih dejstava. Janovski je takođe rekao da je Rusija primetno smanjila upotrebu teške vojne opreme, poput tenkova i oklopnih borbenih vozila, na liniji fronta u Ukrajini u poslednjih nekoliko meseci, iako su razlozi za to nepoznati.
Glas Amerike: Šta može da promeni snabdevanje Ukrajine francuskim lovcima Miraž 2000?
Janovski: Kao i svaki lovac, Miraž je koristan za protivvazdušnu odbranu i ofanzivne operacije, na primer, za obaranje ruskog aviona ili uništavanje vojne opreme ili štaba. Za bilo koji avion važno je koja municija dolazi sa njim, jer ako su opremljeni raketama vazduh-vazduh, mogu bez većeg rizika da pokušaju da obore ruske avione koji se približavaju liniji fronta. Ali ako imaju municiju iz 1990-ih, a ne bolje oružje, biće ograničeni na upotrebu standardne municije ili će obarati ruske krstareće rakete i dronove. Avioni izuzetno zavise od toga kakvu municiju koriste, a da bi se takmičili sa ruskim avionima treba da dobiju nešto zaista moderno i moćno, inače se neće približiti liniji fronta. Bilo je glasina da će F-16 dobiti neke radarske nadogradnje pre isporuke, što će ih takođe učiniti korisnijim, ali nema zvanične potvrde o tome, to su samo spekulacije.
Glas Amerike: Da li se zna ukupan broj aviona u Ukrajini?
Janovski: Postoje procene, ali dokumentovanje gubitaka aviona je teško jer se to obično dešava iza linije fronta. Ponekad se gubitak letelice može sakriti, posebno ako su piloti preživeli, ili, na primer, ako je neka letelica izgubljena iznad Crnog mora, onda nema vizuelnih dokaza. U svakom slučaju, F-16 i Miraž su mnogo bolji od nekih starijih aviona sa kojima je Ukrajina ratovala. Ukrajina je još daleko od toga da nadoknadi gubitke u avijaciji, očigledno ima velikih problema sa rezervnim delovima i održavanjem aviona, od kojih se samo neki mogu koristiti u bilo kom trenutku za izvršavanje borbenih zadataka. Pretpostavljam da je u upotrebi oko 50 do 70 aviona, možda više na tehničkom održavanju. Ovo je samo nagađanje zasnovano na veoma ograničenoj količini informacija.
Glas Amerike: Da li su poznate razmere gubitaka avijacije u Rusiji i Ukrajini?
Janovski: Veoma je dugačak spisak na obe strane. Na ukrajinskoj strani trenutno se nalazi 98 uništenih aviona i jedna zarobljena letelica na početku rata. Većina ih je oborena, ali su neki uništeni na zemlji, uglavnom u prvim danima i nedeljama rata.Dakle, velika većina je oborena ili srušena. Poznat je slučaj kada su piloti sudarili avione u vazduhu. Rusija je izgubila 136 letelica, od kojih je 120 uništeno i 16 oštećeno, a uništen je i 151 helikopter. Međutim, Rusija je ušla u rat sa mnogo većim vazduhoplovstvom.
Glas Amerike: Kako koriste avione Ukrajina i Rusija?
Janovski: Obe strane pokušavaju da koriste više municije većeg dometa, kao što su navođene bombe ili rakete i projektili. Da bismo procenili broj dnevnih udara, imamo veoma ograničene informacije o tome koliko su imali letova, koliko su ciljeva pogodili, kakav je bio efekat. Vazduhoplovstvo Ukrajine je najvažnije za protivvazdušnu odbranu, dok rusko ratno vazduhoplovstvo koristi za protivvazdušnu odbranu i baca navođene bombe koje pogađaju ukrajinske prednje položaje. S obzirom na veličinu ruskog ratnog vazduhoplovstva i troškove održavanja aviona u funkciji, to je prilično neefikasna taktika, a kada se uporede sa mogućnostima američkog ratnog vazduhoplovstva, one nisu čak ni u istoj klasi.
Glas Amerike: Kako se promenila priroda vojnih dejstava?
Janovski: Što se tiče aktivnosti na terenu, u poslednjih nekoliko meseci primetili smo da Rusija koristi manje teška oklopna vozila, poput tenkova i borbenih pešadijskih vozila. Ne znamo tačno zašto se to dešava. Postoje spekulacije da su uzrok loši vremenski uslovi i da ruski komandanti ne žele da izgube opremu, čak i ako to znači velike gubitke među trupama. U mnogim oblastima, temperature na prvoj liniji su oko nule ili čak niže. I kao rezultat, mnogo je bljuzgavice. Ako ne možete da koristite puteve, veoma je teško kretati se poljima, jer postoji velika šansa da se zaglavite i postanete laka meta. Drugi faktor je to što je ruska komanda shvatila da nema beskrajne zalihe opreme. Oprema je u magacinima u mnogim slučajevima u apsolutno užasnom stanju, a čak i ako budu u stanju da je poprave, to će se dešavati polako. Najverovatnije je neko naredio da se za ove napade koristi manje opreme, ali to je naša pretpostavka.
Verovatno je sada kombinacija mnogih faktora koji dovode do toga da se, recimo, kolone borbenih vozila pešadije i tenkova mnogo ređe koriste za napade. Umesto toga, ruske trupe koriste civilna vozila. Pešadija često bude bez oklopne podrške. Vidimo da je odnos ruskih i ukrajinskih gubitaka u opremi značajno opao, u nekim slučajevima su se gubici opreme kod Ukrajinaca povećali. Odnos je obično bio 3 prema 1, sada je često 1 prema 1 ili 1,5 prema 1, što nije baš dobro za Ukrajinu, ali, s druge strane, smanjenje gubitaka u opremi na ruskoj strani plaća se životima mnogo većeg broja vojnih lica. Pitanje je samo koliko dugo Rusija može sebi priuštiti da trpi takve gubitke u ljudstvu.
Glas Amerike: Kakva je sada aktivnost ukrajinskih oružanih snaga?
Janovski: Primetili smo nekoliko malih kontranapada ukrajinske vojske u poslednje vreme, ali uglavnom oni samo ponovo zauzimaju neko selo ili neku korisnu poziciju. Još se ništa masovnije ne dešava. Sumnjam da će se to uskoro promeniti jer su takvi kontranapadi prilično rizični zbog neizbežnih žrtava. Obe strane imaju veliku moć i sve imaju dronove oko linije fronta. Do trenutka kada mehanizovane trupe stignu na liniju fronta, one će već biti primećene i vrlo verovatno će ih napasti neprijateljski dronovi ili artiljerija.
Napomena: Intervju je snimljen 11.02.2025.
