Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je danas za RTS da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, te da EU ceni podršku rezoluciji o osudi ruske agresije koja je usvojena u Generlanoj skupštini Ujedijenih nacija, kao i teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali da Unija očekuje od Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
Cenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav, rekao je Žiofre.
On je dodao da EU ceni i to što je Srbija jasno stavila do znanja da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, što je veoma jasan stav.
Srbija se priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini, usvojila isti paket mera kao EU. Srbija poštuje i veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu ovog sukoba, dodao je Žiofre.
On ukazuje, međutim, da je Srbija odlučila da je članstvo u EU njen strateški cilj, te da se, kao od svake zemlje kandidata, od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
Govoreći o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usled zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promenio.
Verujemo da je Zapadni Balkan deo evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, da Srbija postane članica. Moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gde treba da bude, naglasio je Žiofre.
Naravno, nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU, dodao je Žiofre.
Žiofre je podsetio da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija protiv pojedinaca iz Rusije, koji su odgovorni za ovu agresiju, ali i koje se tiču ruske privrede kako bi se sprečilo da se agresija nastavi.
Pored sankcija Rusiji, usvojene su, dodaje, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtev Kijeva za vojnu pomoć.
Odlučili smo da ćemo obezbediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako i to je dodatak pomoći koje pojedinačne zemlje članice pružaju, rekao je Žiofre.
On dodaje da je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa, jer u EU dolazi 40 odsto gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije, preneo je FoNet.
