Jednostrana agresija protiv nezavisnog, suverenog suseda predstavlja ogromnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. Nalazimo se na prekretnici evropske istorije, a ratna vremena ponekad zahtevaju teške odluke, navodi se u zajedničkom autorskom tekstu ambasadora EU u Srbiji Emanuelea Žiofrea i ambasadora članica zemalja EU koji je objavljen u.
Ambasadori zajednički poručuju da celokupna međunarodna zajednica treba da udruži snage i pomogne da se okonča ruska vojna agresija, kao i da očekuju od Srbije da na današnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija podrži osudu Rusije o podsećaju da je deo pristupanja Uniji je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Niko nije napao Rusiju, niti joj pretio
"Prošlog četvrtka Rusija je pokrenula vojnu agresiju na Ukrajinu u punom obimu, kopnenim, vazdušnim i pomorskim putem, ubijajući i ranjavajući mnogobrojne nevine ljude, uništavajući infrastrukturu, izazivajući ljudsku tragediju u Evropi. Ruska vojska pokušava da okupira mnoge gradove širom Ukrajine, uključujući i njenu prestonicu Kijev", kaže se na početku autorskog teksta.
"Evropska unija je ujedinjena u odlučnosti da brani mir, međunarodno pravo i sistem baziran na pravilima. Najoštrije osuđujemo neisprovociranu i neopravdanu vojnu agresiju Rusije protiv Ukrajine", navode ambasadori.
Diplomate dalje zajednički navode da "niko nije napao Rusiju niti joj pretio, ni Ukrajina, niti bilo koja druga zemlja. Tvrdnje Kremlja da Ukrajinu vode nacisti, da nastoji da nabavi nuklearno oružje i počini genocid nad stanovništvom ruskog govornog područja u Ukrajini predstavljaju smešne i očigledne laži. Ukrajina i Ukrajinci samo žele da žive slobodno i u miru u sopstvenoj zemlji".
Jednostrana agresija tolikih razmera protiv nezavisnog, suverenog suseda predstavlja ogromnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, pišu ambasadori. Više od 70 godina EU i njeni partneri razvijaju model saradnje, u kom naše zemlje cvetaju u međusobnoj saradnji, a ne jedna nauštrb druge; u kom preovlađuje solidarnost; u kom rešavamo naše nesuglasice dijalogom i pravnim sredstvima, i koji je otvoren prema susedima i celom svetu kroz međunarodnu saradnju i solidarnost.
"Otvoreni smo za naše partnere na zapadnom Balkanu da se pridruže našoj Uniji, koju svi cenimo i koju odlučno štitimo", poručuju potpisnici navodeći da "primeni sile i prinude koje Rusija koristi nema mesta u 21. veku".
Rat nikada nije rešenje, kao što su narodi na zapadnom Balkanu bolno iskusili krajem prošlog veka. Stavljajući svoje nuklearne snage u pripravnost, Rusija ide potpuno neodgovornim putem, kaže se u pismu.
"EU ponavlja svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ujedinjena je u solidarnosti i nastaviće da podržava Ukrajinu i njen narod. Rusija mora odmah da prekine vojne akcije, bezuslovno povuče sve svoje snage i vojnu opremu sa cele teritorije Ukrajine i potpuno poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine. EU je već uvela masovne sankcije protiv Rusije kao odgovor na njena ozbiljna kršenja međunarodnog prava i agresiju protiv Ukrajine".
Moskva testirala Evrpsku uniju
Ambasadori ocenjuju da je Kremlj testirao odlučnost i solidarnost Evropske unije i njenih partnera i Evropska unija, te da su njene države članice dokazale sposobnost za brzu, odlučnu i koordinisanu akciju.
"Svet treba da se suprotstavi ovom drskom izazovu našoj kolektivnoj bezbednosti, koji je najveća pretnja po evropsku stabilnost od Drugog svetskog rata. Znamo da ruski narod ne podržava ovaj rat agresije", navdi se.
"Nalazimo se na prekretnici evropske istorije, a ratna vremena ponekad zahtevaju teške odluke. U proteklih nekoliko dana države članice EU su preduzele korake koje je do tada bilo teško zamisliti. Napravili smo ove promene politike jer ih ruska agresija traži. Ne samo da situacija od nas očekuje da stavimo zajedničke interese ispred nacionalnih već nam takođe pokazuje da u ovom slučaju zajednički interes jeste nacionalni interes".
Potpisnici pisma podvlač poruku visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja od 28. februara: "Celokupna međunarodna zajednica treba da udruži snage i pomogne da se okonča ruska vojna agresija. Srbija je deo te međunarodne zajednice i država kandidat za članstvo u EU. Deo pristupanja Uniji je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom".
Danas će Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasati o rezoluciji UN o agresiji Rusije protiv Ukrajine. Svaki glas je važan. Svaki glas se računa. A mi računamo na Srbiju.
Autorski tekst potpisali su šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i šefovi misija država članica EU u Srbiji: Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije; Pjer Košar, ambasador Francuske; Tomaš Kuhta, ambasador Češke; Anika Ben David, ambasadorka Švedske; Raul Bartolome Molina, ambasador Španije; Kin Adam, ambasador Belgije; Atila Pinter, ambasador Mađarske; Rafal Perl, ambasador Poljske; Suzan Šajn, ambasadorka Danske; Demetrios Teofilaktu, ambasador Kipra; Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske, Vitautas Pinkus, ambasador Litvanije; Jorgos Diakofotakis, ambasador Grčke; Karlo Lo Kašo ambasador Italije; Girts Jaunzems, otpravnik poslova Letonije; Filip Donkel, ambasador Luksemburga; Just Reintjes, ambasador Holandije; Fedor Rosoha, ambasador Slovačke; Gordon Paće Bonelo, ambassador Malte; Kristi Karelson, ambasadorka Estonije; Petko Dojkov, ambasador Bugarske; Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije; Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije; Kimo Lahdevirta, ambasador Finske; Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske; Tomas Šib, ambasador Nemačke; Viržinija Pina, ambasadorka Portugala i Damjan Bergant, ambasador Slovenije.
