Nedelju dana pred dan izbora, republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski izazivač, bivši potpredsednik Džo Bajden, uputili su se u utorak u države koje predstavljaju glavno političko bojno polje u frenetičnom naporu da se obezbedi kritična podrška za novi četvorogodišnji mandat u Beloj kući.
Planovi njihovih putovanja odraz su stanja trke, uz ankete koje pokazuju da je Bajden u prednosti nad Trampom sedam do devet procentnih poena na nacionalnom novu i oko polovinu te vrednosti u državama u kojima će se voditi glavna borba i koje će verovatno odrediti konačni ishod.
U utorak Tramp se u defanzivi uputio ka tri države srednjeg zapada u kojima je bio pobedio u uzbudljivoj trci protiv demokratkinje Hilari Klinton 2016. godine - Mičigenu, Viskonsinu i Nebraski, koje verovatno treba ponovo da je pridobije kako bi osvojio drugi mandat.
Ali ankete pokazuju da zaostaje u Mičigenu i Viskonsinu, i dok je u prednosti u pouzdano republikanskoj Nebraski, on se takmiči u trci za osvajanje jednog elektora u kongresnom okrugu sa sedištem u Omahi koji bi mogao da igra ulogu u odlučivanju o pobedniku na nacionalnom nivou sledeće nedelje.
U međuvremenu, naizgled samouvereni Bajden je u ofanzivi krenuo ka dve stanice u južnoj državi Džordžiji, koja nije podržala demokratu za predsednika od 1992. Ankete pokazuju da su Bajden i Tramp u klinču kako bi osvojili 16 glasova Elektorskog koledža te države.
Po pravilu, svi glasovi Elektorskog koledža u državi idu kandidatu koji dobije najviše glasova birača, takozvanih popularnih glasova, u toj državi. I Tramp i Bajden nastoje da uklope državne pobede kako bi došli do većine od 270 u 538 članova Elektorskog koledža, u kom najviše glasova poseduju najmnogoljudnije države.
Tramp je izgubio po popularnim glasovima pre četiri godine i verovatno će i ovog puta, ali zadržava šansu da drugi put osvoji mesto predsednika na Elektorskom koledžu ukoliko uspe da ostvari pobedu u državama koje predstavljaju ključno bojno polje izbora, koje posećuje u poslednjim danima borbene kampanja.
Pre četiri godine, Tramp je tesno pobedio u tri severne države - Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu - koje su tradicionalno glasale za demokrate. Verovatno treba da osvoji najmanje Pensilvaniju i njenih 20 elektorskih glasova, zajedno sa ostalim ključnim državama u kojima je pobedio 2016. godine, kako bi ostao američki lider.
Prognoze pokazuju da Bajden ima brojne puteve do 270 glasova u Elektorskom koledžu, uključujući ponovno osvajanje Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina, istovremeno zadržavajući sve države u kojima je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton pobedila 2016.
Trenutno, ankete pokazuju da je Bajden ispred Trampa u svim državama koje je ona bila osvojila, što čini Trampov uspon do pobede još više strmim.
Kasnije tokom nedelje, Bajden će se uputiti u drugu državu koju je Tramp pobedio prošli put - poljoprivrednu državu Ajova, na Srednjem zapadu.
Bajdenova partnerka na izborima i kandidatkinja za potpredsednicu, senatorka iz Kalifornije Kamala Haris, posetiće još dve Trampove države iz 2016. godine - Arizonu, gde ankete pokazuju da se Bajden tesno prednjači, i mnogoljudni Teksas sa 38 elektora, gde Tramp održava malu prednost.
Ali bivši potpredsednik takođe ima na umu pad Klintonove na kraju kampanje 2016. godine kada je izbegla zaustavljanje u poslednjem trenutku u Viskonsinu. Bajden je tamo u poseti kasnije tokom nedelje, kao i u Mičigenu i ključnoj državi na jugoistoku, Floridi, Trampovovoj usvojenoj matičnoj državi u kojoj ima vilu na obali Atlantskog okeana.
Tramp u utorak, svež nakon što je predsedavao ceremoniji polaganja zakletve novopotvrđene sudije Vrhovnog suda Ami Koni Beret u Beloj kući, kreće na skup u prestonici Mičigena, Lansingu, i zaustaviće se u malom gradu Vest Salem, Viskonsin, pre odlaska u posetu Omahi, najvećem gradu Nebraske.
Na velikim mitinzima na otvorenom, Tramp je tvrdio da je uspešno pomogao izgradnju američke ekonomije pre nego što je ove godine desetkovana naletom koronavirusa i da može ponovo da obnovi ekonomiju.
Tramp je nekoliko puta ove nedelje rekao da nacionalni mediji nastavljaju sa izveštavanjem naširoko o razornom uticaju koji je pandemija prouzrokovala u SAD, koje su zabeležile 225.000 smrtnih slučajeva i 8,7 miliona infekcija, prema Univerzitetu Džons Hopkins.
Koristeći sva velika slova, Tramp je tvitovao: "SVE O ČEMU MEDIJI LAŽNIH VESTI ŽELE DA RAZGOVORAJU JE KOVID, KOVID, CKOVID. 4. NOVEMBRA VIŠE NEĆETE VIŠE TOLIKO SLUŠATI O TOME. MI OKREĆEMO KRUG!!! ”
Ali Bajden je redovno napadao Trampovo rukovođenje krizom izazvanom koronavirusom, rekavši u izjavi da je trenutak "zahtevao predsedničko vođstvo - a kada je nama trebalo, predsednik Tramp je paničio. Ukočio se. I danas, osam meseci nakon ove krize, još uvek nema plan da virus stavi pod kontrolu, nema interes da sluša naučnike i nema sposobnost da vodi našu zemlju kroz ovaj trenutak".
Više od 66 miliona Amerikanaca već je glasalo unapred, od toga dve trećine poštom i trećina lično na biračkim mestima.
Mnogi glasači kažu da nastoje da stoje licem u lice sa ostalima u očekivano dugim redovima ljudi koji čekaju da glasaju sledećeg utorka.
