Mejlovi koje je stanovnicima Floride navodno slala ekstremno desničarska grupa "Ponosni dečaci", u kojima im se pod pretnjom poručuje da glasaju za Donalda Trampa su lažni, potvrdile su američke obaveštajne službe. Njihovi nalazi ukazuju da iza mejlova stoji Iran.
Benet Regan, student Unvierziteta Floride, rekao je za Glas Amerike da je takav mejl dobio dvaput.
Mejl je stigao sa adrese info@officialproudboys.com, što je domen koji je ranije zaista koristila grupa "Ponosni dečaci". Oni sada negiraju bilo kakvu povezanost sa mejlovima u kojima se građanima poručuje da "glasaju za Trampa ili će Ponosni dečaci doći po njih".
Enrike Tario, jedan od vođa desničarske grupe, na društvenim mrežama je negirao da ima bilo kakve veze sa mejlovima.
Student Regan kaže da je onaj ko mu je poslao mejl znao da je registrovan kao glasač demokrata i da mu je sugerisao da promeni stranu.
"Glasaćeš za Trampa ili dolazimo po tebe. Pređi kod republikanaca i potvrdi nam to, kako bismo znali da si nas poslušao. Saznaćemo za koga si glasao. Trebalo bi ovo da shvatiš ozbiljno. Srećno", piše u mejlu.
Osim stanovnika Floride, slične mejlove prijavili su i stanovnici Aljaske, Arizone i Pensilvanije.
Obaveštajne službe su utvrdile da iza mejlova stoje hakeri iz Irana koji žele da zastraše birače koristeći njihove podatke. Iransko ministarstvo spoljnih poslova je ove optužbe ocenilo kao "neosnovane".
Ipak, motiv ove kampanje i dalje nije jasan.
Direktor Nacionalnih obaveštajnih službi Džon Retklif rekao je da je kampanja usmerena protiv predsednika Donalda Trampa jer ga direktno povezuje sa "Ponosnim dečacima". Reč je o grupi čiji članovi sebe opisuju kao "zapadnjačke šoviniste", dok ih neke organizacije opisuju kao rasističke i mizogine, antimuslimanske i antiimigrantske.
Ta grupacija je otvoreno podržala Trampa, a predsednik im je u prethodnoj debati poručio da "odstupe, ali budu u prirpavnosti" - pošto ga je protivnik Džo Bajden prozvao da ne želi da ih osudi. Predsednik je naknadno rekao da osuđuje sve vrste rasizma.
Ipak, Džesi Litlvud, direktor nevladine organizacije Common Cause, kaže da nije uveren u to da mejlovi štete Trampu.
"Ja sam razumeo da je cilj ovih mejlova da pritisnu ljude da se registruju kao republikanci i glasaju za Trampa", rekao je Litlvud za Glas Amerike.
On veruje da je cilj ove kampanje stvaranje haosa pred izbore 3. novembra.
"Mnogo je jeftinije da uradite ovako nešto nego da zaista hakujete neki sistem".
U pojedinim državama birački spiskovi su javno dostupni, a koriste ih i kampanje kandidata, građanske organizacije i drugi kako bi se približili biračima.
U većini država, uključujući Aljasku i Floridu, svi mogu da zatraže ove podatke i na to upozoravaju zvaninici.
"Važno je uzeti u obzir koliko je takvih informacija javno dostupno", rekla je za Glas Amerike sekretarka države Arizone Kejti Hobs. U Arizoni, ipak, imejlovi birača nisu javno dostupni podaci.
Međutim, uprkos tome što su neki podaci iz biračkog spiska javni, glasanje ostaje tajno i ističe se da je najvažnije da sam proces glasanja nije ugrožen ovom kampanjom.
