U Londonu je u nedelju održan samit posvećen postizanju mira u Ukrajini. Događaju su prisustvovali lideri nekoliko evropskih zemalja, kao i predstavnici Evropske unije i NATO-a. Osim toga, prema pisanju medija, Britanija i Francuska zajedno sa Ukrajinom razvijaju alternativni plan za mirovni sporazum, koji će potom dati SAD.
Jedna od tačaka sporazuma je sklapanje primirja između strana u sukobu na mesec dana i zaustavljanje međusobnih napada na energetsku infrastrukturu, objasnio je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za Le Figaro. Istovremeno, primirje se još ne tiče prekida vatre. Druga etapa predviđa slanje mirovnih snaga u Ukrajinu, ali nakon što mir bude zaključen.
Britanski premijer Kir Starmer je ranije pojasnio da bi ovaj plan, nakon razgovora sa SAD, mogao da se sprovede zajedničkim snagama.
„Za bezbednost Evrope važno je da kontinent radi u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama“, naglasio je on.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je u izjavi za ABC da nije imao kontakt sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nakon što je u petak u Ovalnom kabinetu izbila burna diskusija između predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera.
Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da ostaje privržen potpisivanju sporazuma između Kijeva i Vašingtona o mineralima i da želi da nastavi dijalog sa Sjedinjenim Državama.
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Majk Volc prokomentarisao je za Glas Amerike evropski samit u Londonu.
„Pozdravljamo što Evropljani preuzimaju vodeću ulogu u evropskoj bezbednosti. Mislim, to je bilo ključno. Oni moraju da ulažu u u to. Oni su svakako pokazali volju, i obojica, i Starmer i Makron, pokazali su tu volju. Generalni sekretar NATO je razgovarao telefonom sa predsednikom uoči dolaska predsednika Zelenskog. Zato pozdravljamo što Evropa želi da ojača, ali takođe treba da ulaže u kapacitete za to. I sve je to bilo očigledno i ponavljano pre sastanka u petak, i on je mogao da obezbedi ekonomsku garanciju koja bi koristila Ukrajini i, mislim, celom svetu za jednu generaciju. Tako da ne razumemo zašto je bio nastrojen za konfrontaciju", naveo je Volc za Glas Amerike.
U tom kontekstu, ruski zvaničnici se uzdržavaju od kritikovanja američke administracije i lično predsednika Donalda Trampa, a meta napada Kremlja se pomerila na evropski bok, uključujući Ukrajinu, primećuju nezavisni posmatrači.
Konkretno, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, komentarišući raspravu između Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, naveo je potpuni nedostatak „diplomatskih sposobnosti“ ukrajinskog lidera i njegovu navodnu želju da nastavi rat. Peskov je takođe primetio da se promene u „spoljnopolitičkim konfiguracijama“ Sjedinjenih Država u velikoj meri poklapaju sa vizijom Moskve.
Intervju ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova vojnom izdanju Krasnaja zvezda pokazao se mnogo oštrijim po tonu i smislu. On je direktno optužio Evropu da želi da „nastavi banket” u vidu rata i da „huška” Kijev protiv Rusije. Generalno, prema rečima ministra, u poslednjih pet vekova sve tragedije sveta dešavale su se zbog evropske politike – ni više, ni manje.
Intervju ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova vojnom listu "Krasnaja zvezda" pokazao je oštriji ton. On je direktno optužio Evropu da želi da nastavi rat i da „huška” Kijev protiv Rusije. Generalno, prema rečima ministra, u poslednjih pet vekova sve tragedije sveta dešavale su se zbog evropske politike – ni više, ni manje.
Posle sastanka u Beloj kući sa Volodimirom Zelenskim u petak, Donald Tramp je, barem po mišljenju Kremlja, prešao u status saveznika, piše kolumnista Andrej Koljesnikov na sajtu Novaja gazeta. Međutim, po njegovom mišljenju, vredi obratiti pažnju na Trampove reči da je „iznad situacije".
Tokom rasprave, predsednik SAD je naglasio: „Moram da budem u harmoniji sa svetom. Želim sve da postavim. Podržavam Evropu. Želim da vidim da li možemo ovo da uradimo. Mogao bih biti teži od bilo koga koga ste ikada videli. Bio bih tako strog, ali na taj način nikada nećete postići dogovor...”
„Njegov interes, koji on izjednačava sa interesima Sjedinjenih Država, jeste da okonča sukob", dodaje politikolog.
"Postoje dve strane u sukobu. A ako tokom budućih pregovora, kada i ako do njih dođe, ostane nezadovoljan nepopustljivošću ruske strane, neće biti ceremonije potpisivanja i nove sankcije i mere za smanjenje cena nafte uslediće istom odlučnošću i brzinom kao i ’kazna’ Zelenskog", navodi Koljesnikov.
Stoga, Andrej Koljesnikov ono što se dogodilo sa ukrajinskim predsednikom posmatra u izvesnom smislu kao lekciju za rusku stranu:
„Naravno, Tramp se neće tako ponašati sa liderom nuklearne sile , upravo zato što je nuklearna. Ali on jedva da smatra Putina bliskim. Tačnije, predsednik Ruske Federacije je za njega profitabilan potencijalni poslovni partner, koji, međutim, prvo mora da ispuni neke uslove predstojećeg velikog posla", navodi on.
Novinar takođe napominje da se sastanak Putina i Trampa odlaže jer nisu ispunjeni uslovi: „Postoje samo obostrane pozitivne ocene. A posle sastanka počinje još jedan dug period usklađivanja pozicija sa Ukrajinom i EU, s obzirom na trenutni nivo odnosa sa Sjedinjenim Državama“.
S tim u vezi, Andreju Kolesnikovu se čini da se neizvesnost može odugovlačiti.
"Vladimir Putin je do sada pokazao uzdržanu reakciju na skandal u Ovalnoj sobi, ali se to ne može reći za ljude ispod njega", primetio je politikolog Dmitrij Oreškin u komentaru za Ruski servis Glasa Amerike.
Prema njegovom mišljenju, reakcija Putinovog okruženja bila je „trijumfalna i agresivna“.
„U tom smislu, intervju Lavrova za „Krasnaju zvezdu“ je najjasniji, vrlo se zaneo tamo, a preneo je specifične političke narative Kremlja. Lavrov je uspeo da zaboravi sve prethodne zvanične eskapade i izjavio je, osvrćući se u istorijsku prošlost, da Amerikanci nisu igrali nikakvu podstrekačku, a kamoli zapaljivu ulogu. Kažu da je ovo potpuno dostojna zemlja, sklona mirnom rešavanju problema. Iako je Kremlj nedavno tvrdio da je Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, istorijski neprijatelj Rusije, oni su Zelenskog nazvali marionetom Sjedinjenih Država i posmatrali svet kroz ovu prizmu", dodaje Oreškin.
Sada se situacija, prema rečima Lavrova, dramatično promenila, a Evropa je glavni neprijatelj Rusije, izjavio je Dmitrij Oreškin.
„Ovo postaje glavni trend u politici Kremlja. Stoga, dok menja dres u letu, ministar objašnjava da su SAD ako ne prijatelj, onda pouzdan partner, a za sve su uvek krive podle Britanija i Francuska. Istovremeno, on iskrivljuje realnost pred našim očima, upuštajući se u potpunu prevaru. Tako je Lavrov izneo neverovatnu formulaciju da su Francuska i Velika Britanija pokazale „bezobrazluk” predloživši slanje evropskih mirovnjaka u Ukrajinu ne pitajući Moskvu za mišljenje, i rekao da su Evropljani pogazili sporazume iz Minska, a da je Zelenski došao na vlast na zapadnim bajonetima. Ovo je čista laž, a onda sve nastavlja u istom duhu.”
Demonstrativna lojalnost prema Sjedinjenim Državama sugeriše da Kremlj namerava da iskoristi situaciju, nadajući se da će pogoršati protivrečnosti između Evrope i Amerike, zaključio je politikolog.
