Ukrajinci su u utorak oglašavanjem uzbune reagovali na najavu Vašingtona da od tog trenutka zaustavlja isporuku vojne pomoći zemlji, što je potez za koji prema objašnjenju Trampove administracija ima za cilj da primora sve strane da sednu za pregovarački sto.
Dok su tokom ponedeljka objavljivane vesti o odluci SAD da obustave vojnu pomoć Kijevu, ruski dronovi su nastavili da padaju na ukrajinske gradove, ciljajući Odesu na jugu i Sumi na severoistoku.
Ukrajinski poslanici kažu da će posledice odluke Vašingtona biti žestoke.
"To znači da će hiljade ljudi umreti", rekao je ukrajinski poslanik Aleksij Gončarenko za Asošijeted pres. "Samo želim da zamolim [američkog] predsednika [Donalda] Trampa samo da razmisli, da da malo vremena Ukrajini".
Zavet Evrope
Evropski lideri rekli su da je od vitalnog značaja da se nastave isporuke oružja Kijevu. Međutim, analitičari kažu da postoje sumnje u to da li Evropa može da popuni nedostatak i koliko dugo Ukrajina može da nastavi da se bori.
Paralelno sa vođenjem geopolitike, rat se nastavlja između ukrajinskih snaga i ruskih osvajača na liniji fronta dugog 960 kilometara.
U blizini grada Pokrovsk zapadno od Donjecka, ukrajinska 14. brigada pokušava da zadrži rusko napredovanje. Komandant jedinice, koji nosi ratni nadimak "Berf", strahuje da bi mogli ostati bez municije.
"Pucamo iz italijanske haubice. Ali dobijamo mnogo municije, uključujući i municiju kalibra 105 mm, iz SAD. To je standard NATO-a, koji se koristi i u Evropi i u SAD. Ali da li će Evropa moći da nas snabdeva? Nadam se da hoće", rekao je Rojtersu.
Može li, doista, Evropa da nadoknadi nedostatak vojne pomoći iz SAD?
"Postoje oštra ograničenja u onome što Evropa može da uradi", rekao je Mark Galeoti, analitičar Majak obaveštajne službe (analitičke kuće u Londonu, fokusirane na Rusiju) i autor knjige "Kovani u ratu" o vojnoj istoriji Rusije.
"Postoje određeni sistemi, od raketa Patriot pa sve do rezervnih delova za tenkove Ejrams i transportere Bredli, koje Ukrajinci koriste, a jedini način na koji Evropljani mogu da ih dobiju je kupovina na otvorenom tržištu. A to će potrajati", rekao je Galeoti za Glas Amerike, dodajući da neki sistemi naoružanja naručeni na otvorenom tržištu 2022. tek sada stižu u Ukrajinu.
Ukrajinsko oružje
Ukrajina se, međutim, daleko manje oslanja na Zapad nego što je to bio slučaj na početku ruske invazije 2022. godine, rekao je Malkolm Čalmers, zamenik generalnog direktora Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu.
"Ukrajina sve više proizvodi sopstveno oružje", rekao je Čalmers za Asošijeted pres. "Ima veoma veliku i rastuću odbrambenu industriju, od čega deo finansira iz inostranstva, uz dosta saradnje zapadnih odbrambenih kompanija".
"Dakle, verovatno oko polovine naoružanja koje Ukrajina sada koristi obezbeđuje njena sopstvena odbrambena industrija. A ostatak je podeljen na oko pola-pola između Sjedinjenih Država i ostalih, uključujući Evropljane", rekao je Čalmers, dodajući da američke snage igraju vitalnu ulogu "u logističkim aranžmanima, koji zapravo dopremaju oružje iz Poljske u Ukrajinu".
"I konačno, SAD igraju veoma važnu ulogu u pružanju informacija, obaveštajnih podataka ukrajinskim snagama", rekao je Čalmers.
Mirovni pregovori
Trampova administracija je u utorak saopštila da je obustavljanje vojne pomoći "kako bi se osiguralo da ona doprinosi rešenju".
"Želimo da Ukrajinci imaju suverenu i nezavisnu zemlju", rekao je potpredsednik SAD Džej Di Vens novinarima u utorak. "Mislimo da su se ukrajinske trupe borile veoma hrabro, ali mi smo ovde na tački gde ni Evropa, ni Sjedinjene Države, ni Ukrajinci, ne mogu da nastave ovaj rat beskonačno. Dakle, važno je da svi dođu za sto, a predsednik pokušava da pošalje veoma eksplicitnu poruku: Ukrajinci moraju da dođu za sto i počnu pregovore sa predsednikom Trampom".
Evropa, pak, ima drugačiji pristup.
Nakon što je u nedelju bio domaćin sastanka evropskih i ukrajinskih lidera, britanski premijer Keir Starmer rekao je da će "koalicija voljnih" nastojati da nastavi da podržava Kijev.
"Vreme je da se dela. Vreme je da se istupi i predvodi. Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da to podrži čizmama na zemlji i avionima u vazduhu, zajedno sa drugima. Evropa mora da preuzme težak posao", rekao je on.
U stvarnosti, Evropa nije jedinstvena u podršci Ukrajini, rekao je analitičar Galeoti.
"Tvrdnja potpredsednika Vensa — da mnogi evropski lideri, koji su na društvenim mrežama i u javnosti za Kijev, ali su privatno zapravo mnogo skeptičniji — nije potpuno netačna. Da li u suštini nastavljate da praznite sopstvene oružane snage i otuđujete svog najmoćnijeg bezbednosnog saveznika i garanta u ime odbrane Ukrajine?"
Apel Zelenskog
Zelenski je u utorak apelovao na Trampovu administraciju, napisavši na Eksu da je Ukrajina posvećena miru. U video snimku objavljenom na mreži, Zelenski je rekao: "Moramo pronaći snagu da idemo napred, da poštujemo jedni druge — kao što smo uvek poštovali Ameriku, Evropu i sve naše partnere — i da radimo zajedno na približavanju mira. Zahvalan sam svima koji podržavaju Ukrajinu u tome".
Smanjenje američke pomoći je gorak ishod za neke Ukrajince koji pate pod ruskim bombardovanjem. Oni koji su razgovarali sa VOA odlučili su da ne daju svoja prezimena iz bezbednosnih razloga.
Viktorija, stanovnica Kijeva, rekla je da je Ukrajina nepravedno kažnjena.
"Nadam se da će se [Tramp] predomisliti. Žrtva agresije ne može da bude kriva za sve i da bude dodatno kažnjena", rekla je ona za Glas Amerike.
Ilija je pobegao u Kijev iz svog doma u Donjecku nakon invazije.
"Možda Evropa može nekako da pomogne. Nada je sada samo na Evropi, ni na kome drugom", rekao je on.
Hana, koja je pobegla od ruske invazije sa Krima, plaši se uticaja smanjenja pomoći.
"Ovo će imati ozbiljan uticaj, posebno na bojnom polju. Cena će biti ljudski životi", rekla je ona.
Rusija je u međuvremenu pozdravila odluku Vašingtona da obustavi vojnu pomoć Ukrajini, rekavši da bi to moglo pomoći "da se situacija reši mirnim sredstvima".
