Šefica izvršne vlasti Evropske unije (EU) predložila je u utorak plan vredan 800 milijardi evra za jačanje odbrane zemalja EU, sa ciljem da se umanji uticaj potencijalnog povlačenja SAD i da se Ukrajini obezbedi vojna snaga za pregovore sa Rusijom nakon zamrzavanja američke pomoći.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će veliki paket "ReAarm Europe" (ponovno naoružavavanje Evrope) biti iznet pred 27 lidera EU.
Oni bi u četvrtak trebalo da održe hitan sastanak u Briselu nakon poruka iz Vašingtona koje stvaraju sve veće političke neizvesnosti, u sklopu kojih je predsednik Donald Tramp doveo u pitanje svoje savezništvo sa kontinentom i odbranu Ukrajine.
"Ne moram da opisujem ozbiljnu prirodu pretnji sa kojima se suočavamo", rekla je fon der Lajen. Njen plan je već bio u izradi pre Trampove odluke u utorak da prekine vojnu pomoć Ukrajini.
Ključni faktor za nedoumicu zemalja EU je nespremnost tokom proteklih decenija da troše mnogo na odbranu, jer su se skrivale pod nuklearnom zaštitom SAD i bile pogođene lošijom ekonomijom, što stvara poteškoće za brzo povećanje takve potrošnje. To ih je sve više ostavljalo na marginama svetske diplomatije.
Kako bi plan funkcionisao
Većina novca o kojem fon der Lajen govori došla bi od ublažavanja fiskalnih ograničenja koja EU postavlja na budžetsku potrošnju, kako bi"omogućila državama članicama da značajno povećaju svoje izdatke za odbranu, bez pokretanja" kaznenih pravila koja imaju za cilj da deficiti u zemljama ne odu predaleko u minus.
To bi pomoglo državama članicama da troše na odbranu, a da ne budu prisiljene da smanje socijalne izdatke samo da bi se pridržavale pravila EU.
"Dakle, ako bi države članice povećale svoju potrošnju na odbranu u proseku za 1,5 odsto BDP-a, to bi moglo da stvori fiskalni prostor od blizu 650 milijardi evra (683 milijarde dolara) u periodu od četiri godine", rekla je fon der Lajen.
Ovo bi bilo dopunjeno programom zajmova, podržanim zajedničkim budžetom EU, od 150 milijardi evra kako bi se državama članicama omogućilo da investiraju u odbranu.
Ona je rekla da vojna oprema koju treba poboljšati uključuje vazdušnu i protivraketnu odbranu, artiljerijske sisteme, rakete i municiju, dronove i sisteme protiv bespilotnih letelica, kao i sajber pripravnost.
Takav plan će primorati mnoge zemlje članice EU da uveliko povećaju svoju vojnu potrošnju, koja je i dalje ispod dva odsto bruto domaćeg proizvoda.
Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je državama članicama da moraju da pređu na više od tri odsto što je pre moguće.
Plan će sada biti ključna tačka samita u četvrtak, iako nije izvjesno da će biti donesene bilo kakve konačne odluke osim izjava o snažnoj posvećenosti.
Fon der Lajen se nada da će njen plan pomoći Ukrajini
Fon der Lajen je rekla da će njen plan takođe pomoći Ukrajini, posebno kada je reč o zajedničkoj kupovini vojne opreme. "Sa ovom opremom, zemlje članice mogu masovno da pojačaju svoju podršku Ukrajini", rekla je ona.
Takve mere su utoliko važnije jer je predsednik SAD Donald Tramp odredio pauzu u američkoj pomoći Ukrajini dok nastoji da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se uključi u pregovore o okončanju rata sa Rusijom. Nasuprot tome, EU je uvek govorila da želi da Zelenski pregovara sa pozicije snage, što zahteva više oružja za Kijev, a ne manje.
Potez Vašingtona usledio je samo nekoliko dana nakon katastrofalnog sastanka u Ovalnoj kancelariji na kojem je Tramp optužio Zelenskog zbog, kako je ocenio, nedovoljne zahvalnosti za više od 180 milijardi dolara koje su SAD izdvojile za vojnu pomoć i drugu pomoć Kijevu od početka ruske invazije 24. februara 2022.
U Evropi je Trampov potez takođe viđen kao još jedan dokaz da više ne može da računa na transatlantski savez koji je bio temelj geopolitike od Drugog svetskog rata.
"Neke od naših fundamentalnih pretpostavki su potkopane do same srži", napisala je fon der Lajen liderima EU uoči samita u četvrtak. "Tempo promena je zabrinjavajući i sve alarmantniji".
Lideri EU se nadaju da Mađarska neće blokirati sporazum
Unutar EU, jednoglasnost je često neophodna za sporazume o međunarodnim poslovima i Ukrajini, a mađarski premijer Viktor Orban često je blokirao 26 ostalih država članica EU.
Orban je tokom vikenda već u pismu nagovestio da će se usprotiviti nacrtu zaključaka koji se usredsređuje na odbranu Ukrajine i njeno mesto za pregovaračkim stolom. Ali domaćin samita i predsednik Saveta EU Antonio Kosta se nada da u zajedničkoj odbrani Orban neće biti neko ko kvari sporazum.
U pismu Budimpešti, čiju je kopiju dobio Asošijeted pres, Kosta je napisao: "Što se tiče evropske odbrane, pozdravljam činjenicu da u vašem pismu nema primedbi. Čini se da postoji široka saglasnost o potrebi da Evropa postane suverenija, sposobnija i bolje opremljena".
