Ekonomsko povezivanje zemalja regiona moglo bi da olakša njihovu integraciju u Evropsku uniju – jedna je osnovnih poruka sa današnjeg predstavljanja istraživanja “Ekonomska saradnja Srbije i Kosova u kontekstu regionalnog tržišta”.
“Procesi ekonomske integracije imaju potencijal da budu jedna, možda i jedina dobra priča koja će ove godine izaći iz našeg regiona”, rekao je Marko Savković iz Beogradskog centra za političku izuzetnost i dodao da ekonomska saradnja pomaže i podizanju poverenja.
Govoreći o ekonomskim odnosima u regionu kroz prizmu odnosa Srbije i Kosova Marko Savković iz Beogradskog centra za političku izuzetnost je istakao da firme iz Srbije izvoze deset puta više na Kosovo nego kosovske firme u Srbiju i da razloge za to treba tražiti u prepoznatljivosti brandova, poznavanju tog u suštini sličnog tržišta, ali i dobar odnos cene i kvaliteta proizvoda iz Srbije.
Sa druge strane, kompanije sa Kosova su limitirane i objektivnim ograničenjima kao što su pitanje njihovih kapaciteta za izlazak na tržište Srbije ili pritiska srpskih proizvođača protiv dolaska roba sa Kosova. Ujedno, dodaje Savković, postoji i načelni problem učešća kosovskih firmi na tenderima u Srbiji gde se ne priznaje njihova dokumentacija.
“Rast ekonomske saradnje je omogućila kako Cefta, tako i dostignuća u okviru tehničkog dijaloga, osnosno dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu”, rekao je Savković i dodao da je posle ukidanja taksi vraćeno oko 70 procenata ranije razmene između Srbije i Kosova.
Kako je rekao Nikola Burazer iz Centra savremene politike na Zapadnom Balkanu su politički razlozi jači od ekonomske logike.
“Ekonomski odnosi Srbije i Kosova jesu važni i za dijalog Beograda i Prištine, ali generalno ta ekonomska saradnja jeste važna i za ceo region”, nastavio je Burazer.
Istraživanje je pokazalo i da se na Zapadnom Balkanu mnogo lakše prihvataju evropske ekonomske inicijative, poput Berlinskog procesa, dok se inicijative koje pokreću zemlje regiona poput mini Šengena iza koga stoje Srbija, Albanija i Severna Makedonija susreću sa problemima.
On je podsetio da se Crna Gora i Kosovo nisu priključili mini Šengenu i da je to dovelo do zategnutih odnosa Tirane i Prištine.
Iako se ne može očekivati skori ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU po rečima Burazera zbog toga ekonomija ne treba da stane jer postoji mogućnost privredne integracije regiona u Evropskou uniju.
“Kad Srbija i Kosovo našu zajednički interes ceo region to bolje prihvata i donosi podsticaje u poslovnom ambijentu”, izjavio je Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije i dodao da za razliku od političara privrednici pronalaze ono što ih spaja, a ne razdvaja.
Iznoseći podatke o ekonomskim odnosima Srbije i Kosova, on je rekao da je u prva dva meseca ove godine razmena između centralne Srbije i Kosova bila veća nego u istom periodu 2018. godine, koji se inače smatra rekordnim.
Tokom januara i februara 2021. godine Srbija je plasirala na Kosovo robu u vrednosti od 52,9 miliona evra, što je za 2,7 miliona više u odnosu na ta dva meseca u 2018. godini. Sa druge strane, je izvoz Kosova u Srbiju bio je veći za milion evra.
Kosovu ne ide na ruku ni struktura privrede jer usluge i trgovina dominiraju u odnosu na proizvodnju, zbog čega se kosovske firme teško nose sa konkurencijom na srpskom tržištu.
Govoreći o administrativnim problemima sa kojima se firme sa Kosova susreću u Srbiji, Radovanović je ocenio da treba omogućiti da se proizvodi sa Kosova na ambalaži deklarišu na statusno neutralan način, kako bi mogli da se nađu u prodavnicama u Srbiji.
“Privredna komora Srbije predlaže da to bude obostrano prihvatljivo kao ‘Kosovo’ ”, istakao je Radovanović.
