Srbija, označena kao istočnoevropska ekonomija u usponu, ostvarila je znatan ekonomski oporavak u 2021 – čiji je rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) procenjen na 6,5 procenata, pokazala je analiza britanske konsultantske kuće Centar za ekonomska i poslovna istraživanja (Sebr - Cebr).
“Na takav učinak uticao je brz rast izvoza i činjenica da veći deo godine u zemlji nisu postojala značajna ograničenja za zbog kovida 19", navedeno je u dokumentu.
U izveštaju tog međunarodnog konsultanta ukazano je, međutim, da se Srbija uprkos brzoj stopi rasta u 2021, i dalje suočava sa raznim srednjoročnim ekonomskim preprekama, uključujući nepovoljnu dinamiku tržišta rada.
“Starenje stanovništva i emigriranje kvalifikovanih radnika i dalje će predstavljati probleme dok zemlja nastoji da životni standard stanovništva približi zapadnoevropskom nivou. Stopa nezaposlenosti početkom 2021. bila je nešto ispod 13 odsto. U uslovima povoljnih faktora rasta Srbija ima prilive direktnih stranih investicija iz Evropske unije i Kine”, primećeno je u dokumentu.
Takođe, notirano je i da su kraj 2021. godine obeležili protesti, kako je objašnjeno, izazvani namerom Vlade da donese zakone koji bi pomogao rudarskom gigantu Rio Tintu da upravlja rudnikom litijuma u zapadnom delu zemlje.
“Razne ekološke grupe izrazile su zabrinutost zbog posledica koje bi taj projekat mogao imati na zagađenje zemljišta i vode. Upornost i razmere protesta bili su poseban izazov za predsednika Aleksandra Vučića i vladajuću stranku – imajući u vidu predstojeće opšte izbore u aprilu 2022. Zakoni su vraćeni u parlament na doradu, ali tenzije u vezi sa situacijom ostaju aktuelne”, piše u analizi britanske konsultantske kuće.
Pitanja zaštite životne sredine, kao i nedoumice u vezi sa reagovanjem na pandemiju i koncentracijom moći biće neke od ključnih tema u predizbornim kampanjama u 2022, navedeno je u izveštaju.
Britanska konsultantska kuća Sebr očekuje da će rast Bruto društvenog proizvoda godišnje u proseku iznositi oko 4% u srednjoročnom i dugoročnom periodu, nakon znatnijeg rasta u 2022. i 2023. Takođe, Sebr predviđa da će se Srbija sa 79. mesta na listi Svetske ekonomske lige u 2022. popeti na 74. do 2036. godine.
Usporen rast BDP-a u Crnoj Gori
Crna Gora je u izveštaju britanske konsultantske kuće označena kao država sa višim srednjim dohotkom. Ukazano je da je u 2021. imala procenjen Bruto društveni proizvod (BDP) prilagođen jednakosti kupovne moći građana od 21.387 dolara.
“Nakon što je obim privrede umanjen za 15,2 procenata u 2020, u 2021. godini je ostvaren napredak – čiji predviđeni je rast iznosio svega 7 procenata. Imajući to u vidu očekuje se da će proizvodnja u 2021. biti manja za 9,3% u odnosu na nivo iz 2019. godine. Bruto društveni proizvod ostvaren pre pandemije mogao bi biti dostignut 2024.”, zaključuje u analizu britanski konsultant.
Zaključeno je i da je prirodni priraštaj, koji od 2016. iznosi 0,2 odsto godišnje, faktor koji je verovatno usporio rast BDP-a.
“U poređenju sa globalnim kretanjima – pandemija kovida 19 u Crnoj Gori je ozbiljna imajući u vidu 376,6 smrtnih slučajeva povezanih sa virusom na 100.000 stanovnika”, navodi Sebr – pozivajući se na podatke objavljene sredinom decembra 2021.
Primećeno je da je kampanja vakcinacije protiv kovida 19 u Crnoj Gori bila relativno uspešna po svetskim standardima, sa 44,6 odsto građana koji su primili najmanje jednu dozu vakcine, dok je 42,2% potpuno imunizovano.
Takođe, objavljeni su i podaci o učešću državnog duga u BDP.
“Udeo je sa 107,2 odsto u 2020. opao na 93,4% u 2021. Fiskalni deficit od 5,0% BDP-a u 2021. u velikoj meri se može pripisati uticajima pandemije COVID-19. Fiskalna konsolidacija biće neophodna kako bi se osiguralo da visina duga ne destabilizuje privredu”, ukazano je u izveštaju.
Britanski konsultant predviđa da će godišnja stopa rasta crnogorskog BDP-a usporiti na prosečnih 3,6% između 2022. i 2026. godine.
Takođe, Sebr predviđa da će Crna Gora u periodu od 2021. do 2036. godine, sa 150. mesta preći na 151. mesto na tabeli Svetske ekonomske lige, što je pad za jedno mesto na toj listi.
Svetska ekonomija će premašiti učinak od sto hiljada milijardi dolara
Ukupni učinak svetske ekonomije u 2022. prvi put će premašiti iznos od sto hiljada milijardi dolara – dok će Kini biti potrebno nešto duže vremena da od Sjedinjenih Država preuzme primat kao najrazvijenija svetska ekonomija, pokazuje analiza britanske konsultantske kuće Centar za ekonomska i poslovna istraživanja.
Njen izveštaj predviđa da će Kina postati ekonomski najrazvijenija zemlja sveta, mereći u dolarskim iznosima, 2030. godine – odnosno dve godine kasnije nego što su ukazivale prognoze Svetske ekonomske lige iz 2020. godine, izvestila je agencija Rojters.
Takođe, izneta je procena da bi Indija mogla prestići Francusku u 2022, a Britaniju 2023 – čime će stići na poziciju šeste najrazvijenije ekonomije, predviđa britanska konsultantska kuća Sebr.
„Značajno pitanje tokom 2020-tih godina je način na koji će se svetske ekonomije nositi sa inflacijom koja je u Sjedinjenim Državama trenutno iznosi 6,8 odsto”, saopštio je Daglas Mekvilijams zamenik predsednika Sebr-a.
„Nadamo se da će se ostvariti relativnom skromna prilagođavanja i stavljanje situacije pod kontrolu. Ako ne, svet će morati da se pripremi za recesiju 2023. ili 2024. godine”, upozorio je Mekvilijams.
Izveštaj pokazuje i da je Nemačka na putu da prestigne Japan u oblasti ekonomske proizvodnje 2033. godine, dok bi Rusija 2036. mogla ući među deset najrazvijenijih ekonomija sveta. Indonezija bi na listi najrazvijenijih svetskih ekonomija mogla zauzeti deseto mesto 2034. godine.
