Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izneo je ovih dana zvaničnu ocenu da uprkos posvećenosti EU evropskoj integraciji Zapadnog Balkana, u regionu vlada razočarenje u proces proširenja. Drugi, uključujući Karla Bilta i Miroslava Lajčaka, smatraju da je smanjeni uticaj Unije u regionu glavni razlog za nedavnu pojavu takozvanog "non-pejpera" - predloga za prekrajanje granica u regionu.
Ivan Vejvoda, visoki saradnik bečkog Instituta za društvene nauke podseća da su se takvi dokumenti pojavljivali i ranije:
“Bilo je ovih dana raznih nezvaničnih papira, takozvanih non-pejpera, koji su uzbudili duhove i izazvali razna pitanja oko toga ko to izdaje i šta se tu traži. Međutim, ne treba pridavati prevelikii značaj tome s obzirom da su sve to teme, posebno o odnosima Srbije i Kosova, o kojima se govori već 15-ak, ako ne i više godina. Odvojeno pitanje su demokratske reforme u Srbiji. Evropska unija jasno je ukazala da se Srbija nije pomerila s mesta u tim reformskim procesima. Osnovna poruka Evrope je: ukoliko želite pridruživanje moramo videti jasne rezultate, što podrazumeva jačanje vladavine prava, slobode medija, nezavisno pravosuđe i uskladivanje spoljne politike Srbije sa politikom Unije”.
O smeru spoljne politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, naš sagovornik kaže:
“Jasno je da obe strane ponavljaju već od čuvenog Solunskog samita, juna 2003. godine da zemlje Zapadnog Balkana imaju strateški cilj da sve pojedinačno postanu članice Unije i s druge strane EU obećava da će postati punopravne članice kada ispune potrebne obaveze. Tu postoji potpuno jedinstvo. Razlika je u tome koliko se obećanja ispunjavaju, pogotovo sa strane zemalja Zapadnog Balkana. Koliko se stvarno ispunjavaju te obaveze ili je to samo simbolično političko ponašanje koje tvrdi da ispunjava uslove, a u stvari to ne čini”.
Na pitanje da li postoji zajednički stav u samoj Evropi u pogledu daljeg proširenja, naročito posle izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi evropske zemlje trebalo prethodno da stabilizuju sopstvene institucije, Vejvoda kaže:
“Francuska je zaista napravila jedan korak koji je bio prepreka za Zapadni Balkan kada je osujetila napredovanje Severne Makedonije i Albanije oktobra 2019, nakon zaista istorijskog dogovora koje su postigle Grčka i Severna Makedonija oko promene imena. Severna Makedonija je u međuvremenu, što je vrlo pozitivno za stabilnost i mir u regionu, postala punopravna članica NATO-a, 30. članica. Znači mi na Zapadnom Balkanu imamo danas tri zemlje, od tih šest, koje su punopravne članice (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, prim. nov) i naravno tu je taj deo evroatlantskih integracija”.
Povodom kritike da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća Srbiju u autoritarnost, propraćenu padom slobode medija i građanskih sloboda, naš sagovornik navodi:
“Sigurno nije dobro da imamo u Srbiji potpuno jednobojni parlament, gde nema takoreći opozicije, da je opozicija izvan parlamenta. Ono što je osnovno za jedan demokratski sistem je pluralizam u osnovnoj instituciji, koja jeste u slučaju Srbije - Narodna Skupština, gde nema višeglasja. Ne pomaže u slici koju Srbija odaje i kada nema otvorenosti u medijima, tu pre svega mislimo na televizije sa nacionalnim frekvencijama. Naravno da postoje i mediji koji su otvoreni i kritički govore o tome šta rade vlasti. Oni su na kablovskim mrežama i nisu dostupni većem broju gledalaca. Kada je reč o dijalogu vlasti i opozicije za koji se Evropski parament zalaže, trebalo bi da otvori tu medijsku scenu kako bi opozicija imala fer uslove da predstavi i svoju politiku".
Vejvoda dodaje:
“Naravno da postoje izazovi i na strani opozicije, u smislu njenog ujedinjenja, jasnog programskog definisanja, ali je veća odgovornost na strani vlasti da postavi fer uslove za jednu ravnopravnu političku utakmicu”.
Upitan da li je srpska javnost zamorena odugovlačenim rešavanja pitanja normalizacije odnosa između Srbije I Kosova, Vejvoda odgovara:
“Javno mnjenje naravno igra svuda veliku ulogu i lideri tih zemalja svuda osluškuju od jutra do večeri. Ali tu dolazi da lider, koji je izabran da vodi zemlju u interesu te države i njene budućnosti, katkad ne treba da se osvrće na ono što je većina”.
U tom kontekstu Vejvoda ukazuje na primer potignutog sporazuma oko imena između Grčke i Severne Makedonije:
“Javno mnjenje i u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji je bilo zaista protiv da se postigne dogovor, protiv kompromisa gde je Makedonija promenila ime u Severnu Makedoniju. U Grčkoj se smatralo da Grčka popušta severnom susedu. Međutim oba lidera, (Aleksis) Cipras i (Zoran) Zaev su shvatili da imaju odgovornost za budućnost svojih zemalja, za stabilnost i mir u regionu.
Vejvoda takođe ističe:
“Jedan hrabar istorijski korak su napravili gde su se rukovali i potpisaili i rekli ‘naša budućnost je da želimo da živimo u miru jedni pored drugih. Imali smo problema, ali ako smo ozbiljni oko Evrope, oko mirovnog projekta koji je Evropska unija, moramo te razlike da prevaziđemo’. Mislim tu treba iskorak da naprave i kad je reč o Beogradu i kada je reč o Prištini kako bi se približili tom dogovoru o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa”.
