Sa svega 38 od maksimalnih 100 poena i 96. mestom među 180 zemalja na svetskoj listi percepcije korupcije Srbija je i u 2021. godini pokazala da se slabo bori sa ovim problemom, a u regionu lošije rezultate imaju samo Bosna i Hercegovina i Albanija. Na predstavljanju godišnjeg indeksa percepcije korupcije koji organizacija Transparensi internešenel sprovodi poslednjih 27 godina, istaknuto je da Srbija među zemljama u kojima je korupcija široko rasprostranjena i na istom nivou sa Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom i Turskom.
Kako je ocenila Bojana Medenica iz organizacije Transparentnost Srbija, ovogodišnja lista pokazuje da Srbija ima najmanje poena do sada i da u borbi protiv korupcije stagnira čitavu deceniju:
"Promene su minimalne i sa sadašnjim rezultatom Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom, dakle ispod 50. Ovogodišnji rezultat nas još jednom smešta pet poena ispod svetskog proseka koji je i ove godine 43 - 19 poena ispod proseka našeg kontinenta, gde Evropa ima prosek 57, a čak 26 poena ispod proseka onog dela Evropa čiji deo želimo da postanemo. Dakle, EU koja ima prosek 64".
U regionu najbolje je plasirana Slovenija sa 57 poena, zatim slede Hrvatska sa 47, Crna Gora sa 46, pa Rumunija, Mađarska i Bugarska. BiH i Albanija imaju ocenu 35, dok Kosovo, kao i Makedonija, ima poen više od Srbije - 39.
Govoreći o razlozima i sistemskim problemima koji otežavaju borbu protiv korupcije u Srbiji, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je ukazao i na dodatni problem koji se pojavljuje poslednjih godina:
"A to je ne samo odsustvo političke volje, takozvane političke volje da se zakoni primene, već vrlo jasno pokazivanje političke volje da se zakoni ne primene. I mi smo se sa tim ponovo suočili na najočigledniji način nedavno kada je reč o upravljanju velikim javnim preduzećima - imali smo primer Elektroprivede Srbije, koji je dosta pažnje javnosti privukao, gde je jedan građanin nezakonito obavljao funkciju vršioca dužnosti najvećeg srpskog preduzeća duže od četiri godine. Vlada koja bi trebalo da imenuje profesionalnog direktora na osnovu zakona, ili makar da imenuje zakonitog vršioca dužnosti godinama nije to činila", kaže Nenadić i podseća da je onda taj građanin pozivan na odgovornost zbog havarija u EPS-u, iako on nema nikakva veća prava da upravlja tim preduzećem nego bilo ko od nas.
On je ukazao problem zaključivanja najvrednijih ugovora o infrastrukturnim radovima, gde je država pronašla modus u kome se može izbeći konkurencija u javnim nabavkama sklapanjem međudržavnih sporazuma ili donošenjem posebnih zakona kojima se odobravaju izuzeci od tendera za posebne projekte.
"Ali, suštinski imamo veoma ozbiljno narušavanje vladavine prava kroz to traženje i pravljenje rupa u pravnom sistemu koje podriva svaki ozbiljan napor za borbu protiv korupcije. Jer, zašto bi važila pravila o nadmetanju, o transparentnosti kad je reč o nekim malim nabavkama, a sa druge strane da se država odriče mogućnosti da kupi ono što je najpovoljnije, kad je reč o velikim poslovima i radovima", dodaje Nenadić i ističe dodatni problem da tužilaštvo ni protekle godine nije bilo spremno da ispita sumnje u moguću korupciju.
Jermenija, Italija i Grčka ozbiljno napredovale na listi
Više od dve trećine zemalja na listi ima ocenu ispod 50, a više od 70 odsto zemalja i teritorija nije napravilo značajniji napredak skoro 10 godina. Od 2012. godine 25 zemalja je značajno popravilo svoju poziciju (Jermenija za 15 poena, Italija 14 i Grčka 13 poena), a 23 države su značajno smanjile svoj rezultat - Australija za 12, isto kao i Mađarska i Turska za 11 poena. Zapadna Evropa je najbolje plasirana regija sa prosečnom ocenom 66, a najlošije su subsaharska Afrika sa prosekom 33, kao i Istočna Evropa i Centralna azija sa 36.
Govoreći o situaciji u regionu, a pre svega u Crnoj Gori, Nenadić je za Glas Amerike ocenio da je Crna Gora pretekla Srbiju na svetskoj listi i da ima bolji rezultat zato što je ozbiljnije shvatila zadatke koje je imala u procesu evropskih integracija i prilikom uspostavljanja svojih institucija:
"U našem regionu Severna Makedonija je napravila najveći pomak u odnosu na godinu dana ranije, ali tamo je znatno češće dolazilo do fluktuacija, do padova i uspona nego kod nas."
Prema mišljenju profesorke prava u penziji i članice CEPRIS-a Radmile Vasić tri su sistemska razloga koji objašnjavaju slabe rezultate u borbi protiv korupcije, a na prvom mestu je slabost institucija, pre svega tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije.
Takođe, razlog je, kako je rekla Vasić i "izborna igranka i dugotrajno predizborno uvežbavanje koraka", pa umesto da se svi napori usmere ka tome da se zakoni u Srbiji, a naročito antikorupcijski primenjuju bez izuzetka, ukupna energija je, prema mišljenju Radmile Vasić, vidljivo usmerena na jačanje političke pozicije sadašnjih lidera i državnih organa u postojećem sastavu.
Konačno, i pandemija je doprinela širenju korupcije u Srbiji, jer je poslužila kao izgovor za nelegalno postupanje u mnogim sferama državno-pravnog života, smatra ona:
"To su novčani pokloni građanima iz budžeta, kako se to obično navodi, međutim čuli smo podatak da čak to i nisu budžetska sredstva, nego da su ta sredstva obezbeđena zaduživanjem. Kako god, ili ćemo te dugove mi kao građani otplaćivati, ili smo već investirali u budžet. Kako izgleda... ove novčane ponude smatram nekako nedostojnim ponudama, jer one meni liče na naknadu za suspenziju, i ako baš nije suspenzija, ako je to prejak izaz, za omalovažavanje slobode i prava građana koji bi zapravo ovim novčanim naknadama trebalo da budu obeštećeni".
Bivši pripadnik MUP-a predstavnik udruženja građana Institut za borbu protiv korupcije Siniša Janković je podsetio da je u svojoj knjizi "Oči u oči sa političkom korupcijom" pisao o 24 slučaja velike korupcije koja nikada do kraja nisu istražena. Vlast nikada nije imala iskrenu želju da se izbori ni protiv jedne, a kamoli protiv 24 slučaja korupcije, rekao je Janković i dodao:
"I nikad nismo postavili pitanje koja je 25. koruptivna afera koja je otpala".
