“Ne bih potpuno isključio mogućnost da Srbija pruža neku vrstu vojne pomoći Ukrajini - čak i ako vlada u Beogradu i američka ambasada i drugi zvaničnici to poriču”, izjavio je za Glas Amerike Luk Kofi, stručnjak za nacionalnu bezbednost, odbranu i spoljnu politiku američkog Hadson instituta.
Reakcije na navode o prodaji oružja Ukrajini
Ministarstvo odbrane Srbije negiralo je navode britanske agencije Rojters da je Srbija pristala da isporuči oružje Ukrajini ili ga je već poslala.
“Srbija nije prodavala, niti će prodavati oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani”, navedeno je u pisanom odgovoru Ministarstva odbrane Glasu Amerike.
"Više od deset puta smo demantovali te neistine i evo, učinićemo to opet. Nekome je očigledno cilj da uvuče Srbiju u taj sukob, ali mi se dosledno držimo naše utvrđene politike", navedeno je u pisanom odgovoru ministra Miloša Vučevića.
Iz Ambasade SAD u Beogradu, u odgovoru Radiju Slobodna Evropa, naveli su da ne mogu da komentarišu poverljive informacije, ali da prema njihovim saznanjima - Srbija ne prodaje oružje Ukrajini.
Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je u pisanom odgovoru Glasu Amerike da ne raspolaže informacijama o tome da je Beograd namerio da pošalje oružje Ukrajini, ili je to već uradio. Ambasada Ukrajine saopštila je da nema informacije o isporuci oružja iz Srbije i da se pri tome rukovodi izjavama srpskih zvaničnika.
Rusija se još nije zvanično oglašavala.
Inače, informacije u vezi sa Srbijom našle su se u dokumentima u kojima je rezimirana reakcija evropskih vlada na zahteve Ukrajine za vojnu obuku, pomoć i oružje, koji su objavljeni na društvenim mrežama pre mesec dana - što se smatra najvećim curenjem američkih tajni poslednjih godina.
“Ne zaboravimo da su informacije izašle na videlo u okviru skupa visoko poverljivih obaveštajnih podataka. Očekivano je da će svi zvanični kanali tako nešto demantovati”, ukazuje stručnjak koga je Glas Amerike kontaktirao povodom objave agencije Rojters da je Srbija pristala da isporuči oružje Ukrajini ili ga je već poslala.
Izvor Rojtersa bili su procureli poverljivi dokumenti Pentagona – čija autentičnost nije potvrđena.
Ukrajina se poslednjih više od godinu dana nalazi na meti ruske agresije.
“Niko do sada nije potvrdio autentičnost procurelih informacija. Međutim, moguće je da Srbija tajno pruža neku vrstu vojne pomoći Ukrajini. Možda ne direktno njoj, nego preko treće strane. Primeri za to postoje u brojnim slučajevima širom sveta. Takođe, znamo da Srbija ima tendenciju da balansira svoju spoljnu politiku – čak iako to ponekad ne čini javno. Iza kulisa se često dešava to nijansiranje”, rekao je Kofi – stručnjak specijalizovan za Evropu, Evroaziju, NATO i transatlantske odnose.
Glas Amerike: Pomenuli ste da su informacije nepotvrđene. Može li im se ikako verovati?
Kofi: Imajući u vidu reakcije američke vlade i prirodu dokumenata koji su procureli – smatram da su trenutno dostupni dokumenti autentični. Nemam razloga da sumnjam da su falsifikovani ili lažni. Međutim, bilo je primera da se autentična dokumenta menjaju u fotošopu ili modifikuju na druge načine. Ne smatram da se ovde radi o namernoj kampanji dezinformisanja u kojoj je neko kreirao lažna poverljiva dokumenta koja je objavio. Ali je moguće da prava autentična dokumenta dopadnu u ruke nekome ko bi ih mogao modifikovati kako bi promovisao određenu agendu ili poruku.
Glas Amerike: Šta bi moglo da utiče na spremnost ili odluku Srbije da Ukrajini pruži vojnu pomoć, imajući u vidu njene bliske veze i ruski uticaj u Srbiji?
Kofi: Prethodnih godina videli smo pokušaje Beograda da izbalansira i drži otvorena vrata prema evropskim integracijama i angažovanju sa Evropom. Moje mišljenje je da će aktuelna vlast u Beogradu ostati rusko uporište na Balkanu. I pre će pružiti podršku Moskvi nego što će je uskratiti. Možda je neko u Beogradu mislio da će usrećiti Sjedinjene Države i Evropljane tajnim prebacivanjem municije ili oružja u Ukrajinu preko treće strane - verujući da to niko neće saznati. Sada se, međutim zna, da su to navodno uradili. Ipak, nepoznati su detalji: kada i koliko. I, ne znamo da li je autentično. Ali, dokumenta ukazuju na to da je Srbija obezbedila nekakvu podršku Ukrajini – kada svi to javno demantuju.
Hodžis: Curenje podataka izrazito štetno
Frederik Ben Hodžis, penzionisani vojni general, izjavio je za Glas Amerike da je slučaj curenja poverljivih podataka izrazito štetan po odnose i poverenje saveznika sa Ukrajinom.
Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi, ističe i da razotkrivanje podataka te vrste, kako precizira, neprijatelju ukazuje na ono što je drugoj strani poznato o njemu.
“To nikada ne želite. Iz toga mogu saznati i kako se došlo do tih saznanja. Takođe, situacija nije dobra ni za napore u prikupljanju obaveštajnih podataka – niti za ljude iznutra koji nam u tome pomažu”, ukazuje Hodžis.
Analitičar američke nevladine organizacije “Ljudska prava na prvom mestu” smatra da ovim curenjem nisu otkrivene nikakve stvarne nove informacije o ukrajinskim planovima.
“Niti smatram da su Rusi dovoljno agilni da bi mogli značajnije da poremete moguće predstojeće ukrajinske operacije”, smatra on.
Penzionisani američki general ponovio je da je za odbranu Ukrajine od ruske invazije – presudna vojna pomoć saveznika.
“Ukoliko su informacije da Ukrajini manjka protivvazdušne ili protivraketne municije tačne – onda je to razlog više da im se obezbedi da preciznim udarima spreče Krim da postane lansirna rampa raketa ruske mornarice, aviona i dronova”, smatra Hodžis.
Ukazao je i da se nada skorom razrešenju nedoumice kako su se tajna vojna dokumenta našla u javnosti – i da li će u potpunosti biti potvrđena njihova autentičnost.
“Nisam siguran radi li se o činjenicama ili obmani. Istrage će pružiti informacije o tome i utvrditi praznine i stepen ranjivosti naših sistema. Bilo je potrebno da prolazim kroz brojne obuke o poverljivosti dokumenata svake godine da bih mogao da pristupim svom računaru na poslu. Sve ovo ukazuje na značaj i rizike pogrešne upotrebe poverljivih dokumentima na bilo kom nivou”, zaključio je penzionisani general američke vojske za Glas Amerike.
Glas Amerike: Kakve bi to posledice moglo imati po Srbiju ili kakva bi mogla biti reakcija Rusije?
Kofi: Mislim da neće biti mnogo posledica. Srbija je potrebna Rusiji posebno zbog svog uticaja i delovanja na Balkanu. Srbija nije zemlja koju Rusija može tako brzo da napusti zbog šire geopolitičke slike. Takođe, ima i primera drugih zemalja za koje se sumnja da su direktno ili posredno dostavile oružje Ukrajini – a gaje dobre ili prihvljive odnose sa Rusijom. Ukrajinci su koristili iranske minobacačke granate i drugu municiju za koju niko ne zna kako je tamo dospela. Takođe, postoje izveštaji o upotrebi azerbejdžanskog oružja i sistema koje koriste Ukrajinci. I niko ne zna kako su se zadesili tamo. Pretpostavljam da države ovlašćuju privatne kupce da nabave nešto od tog oružja i municije od određenih zemalja. I onda se napravi dogovor da se omogući transfer oružja u Ukrajinu tako da ne izgleda da Srbija direktno prodaje oružje – već je uključen posrednik koji to čini.
Glas Amerike: Da li bi ovaj slučaj mogao uzrokovati da se Srbija izmakne iz ruske senke i njene sfere uticaja?
Kofi: Nisam optimista da će se to desiti u skorije vreme. Mislim da će to zahtevati potpunu promenu načina razmišljanja vlade. Deluje da svaka nova generacija u Srbiji i širom Balkana predstavlja grupu ljudi koja je više usredsređena na evroatlantski region. Ali, nasuprot njoj stoji generacija koja odnos sa Moskvom vidi kao najvažniji. Sve dok ne dođe do promene mentaliteta, ne vidim mogućnost promene u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije.
