Ujedinjeni narodi su u utorak saopštili da je broj potvrđenih civilnih smrti u Ukrajini, otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju, gotovo dostigao 8.500, a stvarna brojka je verojatno puno veća.
Ured Visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) objavio je da je potvrdio i da je više od 14.000 civila povređeno.
"OHCHR veruje da su stvarne brojke znatno veće jer je dobijanje informacija s nekih lokacija na kojima su se odvijala intenzivna neprijateljstva usporeno, a mnogi izveštaji još čekaju na potvrdu", naveli su iz ove agencije UN-a. "To se tiče, na primer, Mariupolja (u regiji Donjeck), Liščanska, Popasne i Severodonjecka (u regiji Luhansk), gde postoje brojni navodi o civilnim žrtvama."
UN je saopštio da su u prvih devet dana aprila potvrdili 44 smrtna slučaja civila, od kojih su svi osim jednog bili posledica "eksplozivnih oružja sa širokim djelovanjem".
Rusi granatiraju gradove
Ruske snage nastavile su ofanzivu u istočnoj oblasti Donjecka, gde je nekoliko gradova i naselja bilo pod teškim bombardovanjem, saopštio je u utorak generalštab Ukrajine, javlja Rojters.
Navodi se da su ukrajinske snage odbile nekoliko napada, dok je ruska vojska nastavila sa naporima da preuzme kontrolu nad Bahmutom.
Visoki ukrajinski komandant optužio je Moskvu da koristi taktiku "spaljene zemlje".
"Neprijatelj je prešao na takozvanu taktiku 'spaljene zemlje' iz Sirije. Vazdušnim udarima i artiljerijskom vatrom uništava zgrade i položaje", rekao je o Bahmutu general-pukovnik Oleksandr Sirski, komandant kopnenih snaga Ukrajine.
Bitka za mali i sada većim delom razrušen grad na ivici dela teritorije pod ruskom kontrolom u Donjecku bila je najkrvavija u 13-mesečnom ratu, dok Moskva pokušava da unese zamah u svoju kampanju posle nedavnih neuspeha.
Obe strane su pretrpele velike gubitke u borbama u Bahmutu, a Sirski je rekao:
"Situacija je teška, ali se može kontrolisati".
Šef dela Donjecka koji kontroliše Moskva Denis Pušilin rekao je da ruske snage sada drže 75 odsto grada, iako je upozorio da je prerano govoriti o padu Bahmuta.
Snage Moskve takođe su gađale grad Avdijevku.
"Rusi su Avdijevku pretvorili potpuno u ruševinu", rekao je Pavlo Kirilenko, regionalni guverner Donjecka, opisujući vazdušni napad u ponedeljak koji je uništio višespratnicu.
"Ukupno, u Avdijevki je ostalo oko 1.800 ljudi, koji svakodnevno rizikuju svoje živote".
U Časiv Jaru, prvom većem gradu zapadno od Bahmuta, nekoliko zgrada je ostalo netaknuto, a oni koji čekaju u redu za hranu i drugu pomoć čak se ni ne trznu na zvuk artiljerije.
"Nekada je bilo strašnije, a sada smo se navikli", rekao je pedesetogodišnji humanitarni volonter Maksim. "Čak ni ne obraćate pažnju", dodao je, a njegove reči su gotovo bile zaglušene zvukom eksplozije.
Vrelo na istočnom frontu
Ukrajinska kontraofanziva dugo se isčekuje nakon višemesečnog ratovanja na istoku.
U ruskoj zimskoj ofanzivi nisu ostvareni bitni pomaci, a trupe Moskve su napravile samo mali napredak uz ogromne gubitke.
Ukrajinski branioci takođe su pretrpeli teške gubitke.
Sirski je rekao da Moskva šalje specijalne snage i vazdušno-desantne jedinice da pomognu u napadu na Bahmut, jer su članovi ruske privatne plaćeničke grupe Vagner, koji su predvodili napad na Bahmut, iscrpljeni.
Rojters nije mogao da na bojnom polju proveri te navode.
Ukrajinski generalštab saopštio je da ruske snage nisu uspele da naprave napredovanje u oblastima zapadno od Bahmuta, dok su granatirale mnoge gradove i sela, uključujući Bahmut i Časiv Jar.
Ukrajinske snage su odbile 52 neprijateljska napada, navodi se u saopštenju.
Donjeck je jedna od četiri pokrajine u istočnoj i južnoj Ukrajini koje je Rusija proglasila pripojenim prošle godine i nastoji da ih u potpunosti okupira. Čini se da je to promena u njenim ratnim ciljevima pošto nije uspela da pregazi celu Ukrajinu na početku invazije u februaru 2022.
Kontrola nad Bahmutom bi mogla da omogući Rusiji da direktno gađa ukrajinske odbrambene linije u Časiv Jaru i otvori put svojim snagama za napredovanje na dva veća grada u regionu Donjecka - Kramatorsk i Slavjansk.
Prošle nedelje je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da bi vojnici mogli da budu povučeni ako bi bili u opasnosti da budu opkoljeni. Kijev i Zapad tvrde da sada razbijeni grad Bahmut ima samo simboličan značaj, podseća Rojters.
Premijer Poljske u SAD o jačanju odbrane
Poljski premijer otputovao je u Sjedinjene Države na sastanke u cilju jačanja ekonomske i odbrambene saradnje dve zemlje.
Mateuš Moravjecki trebalo bi da se sastane sa potpredsednicom Kamalom Haris u utorak u Beloj kući. Njegova trodnevna poseta obuhvatiće i sastanke sa predstavnicima američkih odbrambenih kompanija.
Posle potpune invazije Rusije na Ukrajinu prošle godine, SAD su povećale svoje vojno prisustvo u Poljskoj. Zemlja se nalazi na istočnom krilu NATO i graniči se sa Ukrajinom. SAD su takođe koristile Poljsku kao tranzitnu zemlju za vojnu i humanitarnu pomoć koja ide u Ukrajinu, javio je AP.
Razmenjeno više od 200 zarobljenih vojnika
Rusija i Ukrajina su razmenile više od 200 vojnika u poslednjoj razmeni zarobljenika, saopštili su zvaničnici u ponedeljak.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je 106 njenih vojnika pušteno iz ukrajinskog pritvora, dok je Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao da je Rusija oslobodila 100 ukrajinskih zatvorenika.
Ni u jednom saopštenju nisu otkriveni detalji o tome kako je izvršena razmena zarobljenika. Jermak je na Telegramu rekao da neki od ukrajinskih vojnika imaju teške povrede i bolesti.
On je rekao da poslednja od sporadičnih razmena zarobljenika tokom 14-mesečnog rata "nije bila laka", ali nije precizirao. Razmena zarobljenika je jedna od retkih oblasti saradnje Ukrajine i Rusije.
Ukrajinski Koordinacioni štab za tretman ratnih zarobljenika naveo je da skoro polovina od 80 muškaraca i 20 žena vojnika koji su se vratili kući "ima teške povrede, bolesti ili su bili mučeni", iako nije ponudio nikakve dokaze za svoje tvrdnje.
U ukrajinskim novinskim izveštajima se kaže da je jedna od vraćenih zatvorenica Valerija Karpilenko, granična stražarka koja je pomagala u odbrani čeličane Azovstal u Mariupolju. Prošlog maja udala se za ukrajinskog vojnika u podrumu čeličane dok su ruske snage opkolile kompleks, ali joj je muž ubijen tri dana kasnije.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su oslobođeni Rusi vojnim transportnim avionima prebačeni u Moskvu na lečenje i rehabilitaciju.
Belorusija traži garancije od Moskve
U međuvremenu, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je u ponedeljak da su njegovoj zemlji potrebne bezbednosne garancije Rusije, javila je državna televizija BelTA.
Komentari su usledili kada je Lukašenko ugostio ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.
Kako prenosi BelTA, Lukašenko je pomenuo svoje razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošle nedelje, rekavši da su dvojica lidera razgovarali o potrebi da Rusija zaštiti Belorusiju "kao sopstvenu teritoriju" ako dođe do "agresije" protiv Belorusije.
Putin je izazvao kritike prošlog meseca kada je najavio da će Rusija rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji.
Ruske snage su takođe koristile Belorusiju kao scenu za pokretanje invazije na Ukrajinu pre više od godinu dana, pošto su dva saveznika tvrdila da održavaju samo vojne vežbe bez plana za napad na Ukrajinu.
