“Novost u dijalogu Srbije i Kosova, od kraja 2021. godine i poslednjih nedelja je to što Evropska unija otvoreno i pomalo agresivno gura Kosovo da primeni sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština”, ocenjuje za Glas Amerike Leon Hartvel, gostujući saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije i analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Hartvel je za Glas Amerike analizirao balkansku turneju i boravak u Prištini i Beogradu Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka, diplomata koje su Sjedinjene Države i Evropska unija zadužile za praćenje situacije i medijaciju u tom regionu.
Prema njegovom mišljenju, u javnosti prevladava utisak da formiranje Zajednice srpskih opština, što je jedna od obaveza kosovskih vlasti prema Briselskom sporaumu, predstavlja nužni uslov za rešavanje spora Srbije i Kosova.
“Međutim, nema dokaza da će bi to doprinelo da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Tako da je, na neki način, Evropska unija predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dala priliku da u vidu kosovskog premijera Aljbina Kurtija ima žrtvenog jarca kojem je prepušten teret dijaloga. Tako da Vučić, kao izgovor za trenutnu blokadu dijaloga, ima to da Kurti ne sarađuje. Mislim da to ne donosi korist i nije glavni uzrok zastoja u razgovorima”, smatra Hartvel.
Takođe uviđa da dok Evropska unija krivicu za nedostatak napretka u dijalogu prebacuje na teret Kosova, u javnosti se ćuti o sve izraženijem autoritarizmu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Kao i ubrzanoj militarizaciji Srbije, bezuslovnoj podršci Kremlju uprkos onome što se dešavalo u Gruziji i odvija u Ukrajini, ali i nespremnosti da se Kina osudi zbog genocida počinjenog nad ujgurskom manjinom”, ukazuje Hartvel – dodajući tu i periodično održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbije, Rusije i Belorusije.
Glas Amerike: Imate li utisak da će napori Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka u Prištini i Beogradu pokrenuti dijalog sa mrtve tačke?
Hartvel: Ove posete će svakako ponovo pokrenuti dijalog, ali nisu zagarantovani neki značajniji rezultati u budućnosti. Ipak, napredak će zavisiti od političke volje strana da okončaju spor. Zabrinut sam što posrednici zauzimaju pristup da je bilo kakav razgovor bolji nego kada ga nema. Međutim, kada se pregovaračke strane sastaju bez značajnog napretka, to ugrožava kredibilitet čitavog procesa. Evropska unija i Sjedinjene Države bi trebalo da se usredsrede na poteze van pregovaračkog stola kako bi doprinele okončanju spora između Srbije i Kosova.
Glas Amerike: Može li se njihova poseta, na neki način, shvatiti kao vrsta upozorenja zbog izostanka napretka?
Hartvel: Dijalog Beograda i Prištine od 2011. godine traje bez epiloga. Naravno, Evropska unija je frustrirana dijalogom, ali se sukob ne može prekinuti pritiskom na dugme. To se može učiniti u okviru procesa i potrebno je vreme.
Glas Amerike: Šta je, po vašem mišljenju, razlog poslednjeg zastoja u dijalogu koji sada traje nekoliko meseci?
Hartvel: Glavni razlog što spor Srbije i Kosova traje je to što predsednik Aleksandar Vučić nije spreman da mobilize podršku za priznavanje suvereniteta Kosova. Vučić bi sutra mogao da prekine spor sa Kosovom, ako bi imao volje da to uradi, ali neće - jer misli da ima koristi od njega. Izgleda da je zadovoljan trenutnim statusom kvo.
Glas Amerike: Kolike su odgovornosti za zastoj u procesu na srpskoj i sa druge – na kosovskoj strani?
Hartvel: Uprkos dugoj listi otvorenih pitanja o kojima se govori u vezi sa dijalogom, spor se na kraju svodi na dva fundamentalna pitanja: suverenitetu i bezbednosti - koja su blisko povezana. Srbija je u prednosti, jer Kosovo nema mnogo toga da pruži za pregovaračkim stolom. Ako bi Vučić mobilisao javnost da podrži priznanje Kosova to bi rešilo oba pitanja - i suvereniteta i bezbednosti – i otvorilo vrata za izgradnju čvrstih odnosa između dve države i njihovih naroda.
Glas Amerike: Šta Srbija treba da učini kako bi doprinela mogućem napretku?
Hartvel: Oko dve trećine Srba ne podržava priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, stavovi nisu urezani u kamen. Predsednik Srbije može da se krije iza nedostatka podrške u Srbiji za priznavanje nezavisnosti Kosova. Sa druge strane, može da odigra transformativnu ulogu i promoviše podršku za to. Pravi lideri povlače hrabre poteze da podrže svetliju budućnost svog naroda.
Glas Amerike: Da li se u ovom trenutku od Kosova može očekivati formiranje Zajednice srpskih opština?
Hartvel: Kosovo nerado pristaje, jer je Ustavni sud 2015. godine presudio da to nije u skladu sa Ustavom. Strahuje se i da bi to doprinelo konfigurisanju nečega nalik Republici Srpskoj unutar granica Kosova. Strahuje se da bi to doprinelo nestabilnosti ne samo na Kosovu – već i regionu. Administracija premijera Kurtija zalaže se za multikulturalnu demokratiju. To znači oznaživanje prava manjina za razliku od stvaranja odvojenih upravnih entiteta različititih grupa na Kosovu.
Glas Amerike: Da li smatrate da dve strane imaju kapacitet da u dogledno vreme postignu pravno-obavezujući sporazum?
Hartvel: Rešavanje spora Srbije i Kosova više je političko nego pravno pitanje. Ako na putu rešavanja postoje zakonske prepreke, dve strane, uprkos sporu, mogu da budu voljne da iskorače ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. U tom slučaju, pronašao bi se način da se krene u tom smeru.
Glas Amerike: Koliko su strane u procesu daleko od toga i kada mislite da bi se tako nešto moglo dogoditi?
Hatrvel: Mislim da nije od pomoći to što EU i SAD vrše veći pritisak na strane da pronađu rešenje kroz dijalog. Deluje da spor trenutno nije zreo za rešavanje. Mislim da mimo pregovaračkog stola treba raditi na rešavanju prepreka koje koče napredak u pregovaračkom procesu Kosova i Srbije.
Glas Amerike: Šta bi rešenje spora značilo za Kosovo i Srbiju i čitav region?
Hartvel: Najveću korist od okončanja spora Srbije i Kosova imaće građani obe zemlje.
