Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra u Njujorku šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša o radu Misije UN na Kosovu.
Izveštaj je predstavio i obrazlažio šef Misije i specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Zahir Tanin.
On je ukazao da se na Kosovu dogodilo nekoliko incidenata koji su, kako je naveo, bili posledica nedostatka političkog razumevanja i komunikacije.
„Bilo je nekoliko važnih lekcija i podsetnika u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine. Treba ga koristiti za izbegavanje napetosti u regionu u kome mali incidenti mogu da izazovu eskalaciju koje ugrožavaju živote. To ne koristi nikome. Mi pozdravljamo susret Kurtija i Vučića 6. oktobra, na samitu Evropska unija - Zapadni Balkan, u prisustvu Emanuela Makrona i Angele Merkel. Međutim, bilo bi preoptimistično ako bismo rekli da vidimo skoro rešavanje problema. U razgoovru sa Kurtijem i Vučiućem dobio sam uveravanja o spremnosti na razgovor. Ono što sam primetio u razgoovru sa predsyavnicima međunarodnih sila, uprkos razlikama, dele stav da nema alternative razgovorima“, rekao je Tanin u izlaganju.
Tanin se osvrnuo i na incidente koji su se dogodili u sredu.
"Specijalne policijske jedinice ponovo su raspoređene u akciji čija je svrha opisana kao borba protiv krijumčarenja. Nejasno je da li je KFOR o tome obavešten. To je uticalo na pokretanje novih protesta i sukoba policije i demonstranata. Kao i ranjavanja jedne osobe pod okolnostima koje tek treba da budu utvrđene. Demonstranti su koristili kamenice, a pojedini su u obračunu sa policijom koristili i vatreno oružje“, rekao je Tanin.
U svom izlaganju je više puta isticao da su dijalog Kosova i Srbije i spuštanje tenzija jedini način da dve strane postignu razumevanje i normalizaciju odnosa.
Tanin je u okviru redovnih konsultacija, uoči zasedanja, odvojeno razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN predstavlja ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, a Kosovo predsednica Vjosa Osmani.
Selaković je tokom izlaganja poručio da Priština svojim, kako se izrazio, jednostranim potezima želi da izbriše deset godina dijaloga sa Srbijom.
"Njihova igra sa vatrom ne može se rešiti pozivanjem obe strane na suzdržanost i razgovor. Postoji samo jedn izvor destabilizacije - a to su privremene samoproglašene vlasti u Prištini", poručio je Selaković.
Prema njegovim rečima, Srbija se protivi organizovanom kriminalu što je, kako je ukazao, bio cinični odogovor prištinskih vlasti za oružanim napad koji se, kako tvrdi dogodio u sredu.
"Na apoteke kojima se Srbi i drugi snadbevaju lekovima. Sve je to bilo u službi promocije uoči lokalnih izbora na Kosovu. Pre toga dogodila se još jedna provokacija u vezi sa tablicama sa srpskim oznakama i njihovom zamenom za probne kako bi se ograničila sloboda kretanja građana Srbije. Potrebno je da razgovoramao kako bi svi shvatili koliko je ozbiljna situacija na terenu i koliko su opasne jednostrane akcije Prištine", rekao je Selaković.
"Srbija ostaje predana kompromisnom političkom rešenju, koje će obezbediti održiv mir i stabilnost, a čvrsto verujemo da su dijalog i primena postignutig dogovora jedini pravi način za rešavanje otvornih pitanja", zaključio je ministar spoljnih poslova Srbije.
Kosovska predsednica Vljosa Osmani na sednici je poručila da su netačne tvrdnje po kojima KFOR nije bio obavešten o akciji policije na Kosovu.
"Tužilac i sudija su bili srpske nacionalnosti. Kao i većina policajaca angažovanih u akciji. NATO, KFOR, Sjedinjene Države i drugi partneri bili su obavešteni o akciji. NATO smatra da Kosovo ima pun autoritet za sprovođenje vladavine prava i da za to nije potrebna posebna dozvola. SAD su nas informisale da su zabrinute zbog odovora na akciju policije uz napomenu da nasilje protiv policije, građana i medija nije prihvatlopjivo. Velika Britanija je podržala akciju, rekavši da su nasilno ometanje i zapaljiva retorika sredstvo onih koji žele da stvore podele. Nemačka je, podsećam, ukazala da policijske akcije ne bi trebalo upoređivati sa Kristalnom noći", istakla je Osmani.
Prema njenim rečima, Priština će nastaviti dijalog o normalizaciji odnosa sa Beogradom, čiji je cilj međusobno priznanje dve države, a ne spasavanje karijera nekih srpskih političara - dodavši da je Kosovo sprovelo oko 90 odredbi Briselskog sporazuma, a Srbija, prema procenama Evropske unije, samo jednu trećinu potpisanog.
"Civilna misija UN na Kosovu formirana je pre 22 godine u drastično drugačijim okolnostima od sadašnjih. Kosovo je 2008. postalo nezavisna država, u skladu sa međunarodnim pravom što je mišljenje koje je Srbija tražila. UNMIK deluje u suprotnosti sa stavom Međunarodnog suda pravde u Hagu. Zahvaljujemo se UNMIK-u na dosadašnjem radu i apelujemo da se budžet koristi na drugačiji način", istakla je kosovska predsednica Vjosa Osmani u Njujorku.
Deo zasedanja Saveta bezbednosti protekao je u raspravi ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića i kosovske predsednice Vjose Osmani - koji su razmenjivali optužbe o odgovornosti strana za zločine počinjene nad srpskim i albanskim življem tokom sukoba na Kosovu u periodu 1998-1999. godine.
Osim o žrtvama tokom ratnih godina Selaković je govorio i o povređenima tokom akcija kosovskih policijskih snaga poslednjih nedelja. Takođe, izneo je i tvrdnje o ugroženosti verskih objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Osmani je govorila o svojim izbegličkim iskustvima tokom sukoba Oslobodilačke vojske Kosova i združenih policijsko-vojnih snaga bivše Savezne Republike Jugoslalavije. Takođe, podsetila je i na albanske žrtve rata i veliki broj preživelih koji su tokom sukoba iskusili vidove zlostavljanja ili silovanja.
Reakcije članica Saveta bezbednosti
Predstavnik Sjedinjenih Država u Savetu bezbednosti UN je u izlaganju pozdravio dogvor o registarskim tablicama postignut 30. seprtembra koji je označio iskorakom ka miru i stabilnosti.
"To je pokazatelj da lideri mogu pronaći zajedničku osnovu koja ide u korsit njihovim građanima. Primena dogovora i nalaženje rešenja najbolja je platforma za normalizaciju odnosa i sporazum zasnovan na uzajamnom priznanju. Angažovanje drugih tela u poslednjim deeskalacija pokazuke da je UNMIK ispunio svoju svrhu što je nešto što bi trebalo primiti k znajnju. Sjedinjene Države poptuno su posvećene miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu", rekao je američki predstavnik u Savetu bezbednosti.
Sa druge strane, ruski predstavnik u tom telu istakao je da su predstavnici država članica Saveta bezbednosti od kosovske predsednice Osmani slušali, kako se izrazio, propagandu o mirnom i multientničkom Kosovu koje je dostiglo mir i demokratiju.
"Ali, to ne odgovara istini. Njena verzija nas ne uverava i netačno informiše Savet bezbednosti i međunarodnu javnost. Situacija je drastično pogoršana, kosovske vlati pokrenule su tenzije. Angažmanom Evropske unije - deluje da su tenzije utihnule. Međutim, već u sredu dogodilo se novi napad u kom su desetine ljudi povređene. Takvi potezi podstiču tenzije i predstavlja pokušaj da Srbi budu isterani sa Kosova", rekao je ruski predstavnik na sednici Saveta bezbednosti.
Kineski učesnik u zasedanju poručio je da ta zemlja poštuje teritorijalni integritet Srbije i podržava je u pokušaju da nađe rešenje za spor sa Kosovom.
"Poslednje aktivnosti na Kosovu doprinosile su raspirivanju tenzija. Dijalog je jedini način za rešavanje sporova. Od juna su održane dve runde pregoora pod pokriviteljstvom EU, ali žalimo što nije bilo opipljivih rezultata. Na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti može se rešiti kosovsko pitanje - dok napetosti to odlažu. Pomirenje i koegzistencija trebalo bi da bude zajednički cilj svih strana. Kosovsko pitanje ostaje potencijalni bezbednosti rizik za Balkan i jugoistočnu Evropu", rekao je, između ostalog, predstavnik Kine.
Francuska predstavnica na zasedanju zatražila je od Beograda i Prištine da nastave dijalog koji se vodi posredstvom Evropske unije.
"Treba izbegavati jednostrane akte koji ugrožavaju dijalog. razgoovri donose dobrobit građanima i tražmo da obe strane primene sve obaveze kojen proističu iz njega. Naš predsednik Emanuel makron je u potpunosti posvećen dijalogu i posredovanju EU. Takiođe, cenimo korake za omogućavanje vladavine prava i borbu protiv korupcije koju sprpvode kosovske vlasti. Takođe, tražimo podjednaku zastupljenost žena u javnoj administraciji. Kosovo i Srbija imaju zajedničku evropsku budućnost. EU je njihov vodeći partner, donator i investitor i normalizacija odnosa među njima je važna za stabilnost Zapadnog Balkana", ukazala je francuska predstavnica u Savetu bezbednosti.
Prethodna sednica SB UN na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu Unmika održana je 13. aprila u onlajn formatu, zbog pandemije korona virusa.
Zasedanju su prethodile dve krize na severu Kosova.
U sredu je kosovska policija na severu Kosova sprovela akciju usmerenu protiv krijumčarenja robe u regionu Prištine, Peći, na zapadu Kosova, kao i Južne Mitrovice i Severne Mitrovice - što je izazvalo revolt i proteste građana srpske nacionalnosti na severu Kosova.
Bilans jednodnevnih napetosti bio je ukupno dvadeset povređenih osoba: po deset policajaca i građana, od kojih je jedna osoba srpske nacionalnosti teže ranjena vatrenim oružjem. Privedeno je osmoro ljudi - šest Albanaca, jedan Bošnjak i jedan Srbin.
Tome su krajem septembra i početkom oktobra prethodile napetosti pošto su kosovske vlasti donele odluku da pri ulasku vozila na Kosovo registarske tablice sa oznakama Srbije - moraju biti zamenjene probnim.
To je izazvalo reakciju dela većinskog srpskog stanovništva i blokadu dva granična prelaza između Kosova i Srbije: Jarinja i Brnjaka.
Dogovor koji je doprineo stišavanju tenzija postignut je zajedničkim naporima međunarodne zajednice - posrednika u dijalogu Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka, uključujući i Gabrijela Ekobara novoimenovanog zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, koji je tokom nedelje boravio u Briselu.
