"Transatlantska politika na području Zapadnog Balkana, koji je zamrznut u vremenu i prostoru i oprhvan korupcijom, trebalo bi da bude usklađenija", poručila je Heder Konli, potpredsednica američkog nevladinog Centra za međunarodne strateške studije (CSIS) tokom debate posvećene tom regionu.
Konli je ukazala da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena namerava, pre svega, da se udruži sa Nemačkom u oporavku tog, kako je rekla, zapostavljenog područja.
Inače, prema mišljenju dela međunarodnih stručnjaka, Zapadni Balkan područje je na kom u dužem periodu vlada zastoj na polju vladavine prava, demokratizacije, pa i ekonomskog napretka.
Džim O' Brajen, dugogodišnji ekpert za Zapadni Balkan iz Grupe Olbrajt Stounbridž koji je nedavno boravio u Srbiji i na Kosovu, ukazao je na, kako ih je označio, ohrabrujuće znake ekonomskog približavanja bar manje grupe balkanskih zemalja.
Tu, pre svega misli, na uspostavljanje neke vrste zajedničkog tržišta.
“Sada imamo tri najveće zemlje koje kažu želimo da utvrdimo put za sve. I ako sve budu htele da nam se pridruže, sve bi moglo da potekne dobro. Dakle ostaje na nama (Zapadu) da odlučimo da li ćemo podržati takvu inicijativu, bez obzira što je naš plan da svih šest zemalja krenu takvim putem. Verujem da smo došli do saznanja da treba da poslušamo ono što region nastoji da postigne", rekao je O' Brajen.
Peter Bejer, izvestilac za Zapadni Balkan nemačkog parlamenta, saglasan je da bi samoinicijativno grupisanje zemalja moglo dovesti do pozitivne ekonomske dinamike na prostoru Zapadnog Balkana.
“U toku je sprovođenje nove metode u regionu, odnosno poželjno je uvođenje zajedničkih napora za reformu pravosuđa, zajedničke borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uklanjanje svih tih pojava obezbeđuje i efikasnost državnih struktura. Prisutan je višegodišnji zastoj na mnogi poljima od vitalnog značaja za region,” smatra Bejer.
Bez obzira na aktuelni zastoj učesnici debate optimistični su u vezi sa tim da bi energičniji transatlantski napor mogao da doprinese željenim promenama.
Područje Zapadnog Balkana trenutno je u svojevrsnom vakuumu kada je reč o napretku u procesu evrointegracija. Severnoj Makedoniji i Albaniji još nije određen datum početka pristupnih pregovora sa EU, nakon veta koji je u vezi sa Severnom Makedonijom uložila Bugarska.
Srbija i Kosovo trenutno u sporijoj su fazi desetogodišnjih pregovora koje vode o normalizaciji odnosa - što je jedan od nužnih uslova evrointegracija dve strane. istovremeno, Srbija je suočena i sa zastojem u samom tom procesu, s obzirom na to da je nemali broj članica Evropske unije u dužem vremenskom kontinuumu nesaglasan sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja sa tom zemljom.
Stručnjaci to obrazlažu neispunjavanjem potrebnih kriterijuma iz oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija. Ugroženost slobode medija i izražavanja u Srbiji konstantna je zamerka u nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu.
Bosna i Hercegovina, opterećena unutrašnjim političkim trvenjima, još nije u potpunosti odgovorila na upitnik Evropske komisije potreban za početak pristupnog procesa za članstvo u Evropskoj uniji.
