Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedeljak da je došlo do poboljšanja u dopremanju humanitarne pomoći u Gazu, ali da Izrael mora da učini više.
Govoreći na sastanku Saveta za saradnju u Zalivu u Rijadu, Blinken je takođe rekao da je prekid vatre najbolji način da se ublaži humanitarna kriza u Gazi.
"Videli smo merljiv napredak u poslednjih nekoliko nedelja, uključujući otvaranje novih prelaza i povećan obim isporuke pomoći Gazi i unutar Gaze, kao i izgradnju američkog pomorskog koridora, koji će biti otvoren u narednim nedeljama. Ali to nije dovoljno. Još uvek treba da dobijemo više pomoći za Gazu i oko nje", rekao je Blinken.
Stejt department je u nedelju saopštio da će Blinken proširiti svoje putovanje dalje na Bliski istok, ostajući do srede, i dodajući stanice u Izraelu i Jordanu nakon posete Saudijskoj Arabiji.
Blinken će se fokusirati na napore da se obezbedi prekid vatre u Gazi koji bi omogućio oslobađanje talaca i obezbedio nastavak ili povećanje humanitarne pomoći koja stiže u enklavu, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler u saopštenju.
Takođe u nedelju, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je za emisiju ABC da Sjedinjene Države nastavljaju da se zalažu za šestonedeljni prekid vatre u skoro sedmomesečnom ratu u Gazi između Izraela i militanata Hamasa.
Kirbi je rekao da bi improvizovano pristanište koje se gradi na obali Sredozemnog mora u Gazi moglo da bude završeno za dve ili tri nedelje kako bi više humanitarne pomoći moglo da bude transportovano u usku teritoriju i kako bi se pomoglo dopremanje hrane za izgladnele Palestince.
Gaza, posleratna mapa puta
Humanitarna kriza u Gazi ostaje teška, uprkos povećanju dnevne pomoći i uprkos tome što je Izrael počeo da koristi severni prelaz i luku Ašdod za humanitarne isporuke.
Sjedinjene Države sarađuju sa partnerima na uspostavljanju pomorskog humanitarnog koridora. Međutim, ovi napori su nedovoljni jer se celokupno stanovništvo Gaze suočava sa rizikom od gladi i neuhranjenosti.
Američki zvaničnici su izjavili da je Vašington posvećen unapređenju trajnog mira i bezbednosti, i za Izrael, i za Palestinu, uključujući praktične korake usmerene ka uspostavljanju palestinske države koja bi postojala uz Izrael.
Barbara Lif, pomoćnica državnog sekretara za bliskoistočne poslove u Stejt departmentu, rekla je na nedavnom brifingu: "Zapadna obala i Gaza moraju biti ponovo ujedinjene pod palestinskim vlastima. Revitalizovana Palestinska uprava je od suštinskog značaja za postizanje rezultata za palestinski narod i na Zapadnoj obali, i u Gazi, i za uspostavljanje uslova za stabilnost".
Vašington je takođe jasno stavio do znanja da Hamas ne bi trebalo da igra ulogu u takvoj upravi.
Analitičari, međutim, kažu da postoje mnoge prepreke za sprovođenje američke vizije.
Majkl Hana, programski direktor Međunarodne krizne grupe, primetio je da je aktuelna izraelska vlada iskazala "potpuno odbacivanje ideje o rešenju sa dve države". Štaviše, "fizička realnost se toliko dramatično promenila od 1967. da čini mogućnost održive, susedne palestinske države gotovo nemogućom".
On je za Glas Amerike rekao: "Nema pravog uveravanja" da su zemlje na Bliskom istoku posebno posvećene posleratnoj obnovi u Pojasu Gaze.
"Veoma je teško za mnoge od ovih regionalnih strana da se politički angažuju u ovom trenutku dok traje rat".
Izgledi za saudijsko-izraelsku normalizaciju
Bajdenova administracija nastavlja da radi na potencijalnom sporazumu koji bi mogao da dovede do normalizacije odnosa Saudijske Arabije sa Izraelom, iako neki zvaničnici i analitičari to smatraju dalekom mogućnošću.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je rešenje sa dve države i povratak palestinskih vlasti da kontrolišu Gazu, što su zahtevi koji imaju široku podršku međunarodne zajednice.
Saudijci su zahtevali, kao preduslov, da vide izraelsku posvećenost rešenju dve države.
"Ako se Netanjahuovi stavovi ne promene, on verovatno neće moći da postigne normalizaciju (odnosa) sa Saudijskom Arabijom. Može biti da će američko-saudijska ponuda za takvu normalizaciju biti javno izneta, pa kada Izraelci izađu na izbore, oni mogu da pođu na birališta uzimajući ovu opciju u obzir", rekao je Nimrod Goren, viši saradnik za izraelska pitanja na Bliskoistočnom institutu, u mejlu za Glas Amerike.
SAD razmatraju navodna kršenja prava za koje su odgovorne jedinice IDF-a
Blinkenovi zakazani sastanci na Bliskom istoku događaju se u trenutku kada SAD procenjuju nove informacije izraelske vlade kako bi utvrdile da li će određene izraelske vojne jedinice staviti na crnu listu.
Ove jedinice su optužene za kršenje ljudskih prava palestinskih civila na Zapadnoj obali pre terorističkih napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Kritičari su istakli da "sporo kretanje" Stejt departmenta u donošenju odluke naglašava poseban tretman koji Izrael i dalje dobija.
