Univerzitet Kolumbija odustao je od roka datog propalestinskim demonstrantima da napuste svoj kamp, dok je sve više univerzitetskih kampusa u Sjedinjenim Državama pokušavalo da spreči sličnu okupaciju prostora.
Za to vreme, nadzorni odbor kampusa je oštro kritikovao predsednicu univerziteta, Minuš Šafik, zbog odluke da pozove njujoršku policiju da rastera demonstrante, navodeći da su time ugroženi privatnost i prava studenata i osoblja fakulteta.
Policija je izvršila hapšenja velikih razmera na univerzitetima širom zemlje, ponekad koristeći hemijske nadraživače i elektrošokere kako bi rasterala demonstrante koji protestuju zbog rata Izraela sa Hamasom.
Kancelarija predsednice Univerziteta Kolumbija sa sedištem u Njujorku, izdala je saopštenje u 23:07 po lokalnom vremenu povlačeći rok koji je isticao u ponoć i bio upućen demonstrantima da demontiraju veliki šatorski kamp u kome je boravilo oko 200 studenata.
"U razgovorima je pokazan napredak i oni se nastavljaju prema planu", navodi se u saopštenju. "Mi imamo svoje zahteve, oni imaju svoje".
U saopštenju se negira da je policija Njujorka bila pozvana u kampus. "Ova glasina je lažna", kaže se.
Studentkinja, koja se predstavljala samo kao Mimi, rekla je AFP-u da je u kampu bila sedam dana.
"Zovu nas teroristima, zovu nas nasilnicima. Ali jedino oruđe koje zapravo imamo su naši glasovi", rekla je ona.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u petak da su protesti na kampusima deo demokratije, ali je kritikovao „ćutanje“ demonstranata o palestinskom ekstremističkom pokretu Hamas.
Govoreći u Pekingu nakon sastanaka sa visokim zvaničnicima, Blinken je rekao da su takvi protesti "obeležje naše demokratije". „Naši građani iznose svoje stavove, zabrinutost, bes u bilo kom trenutku“, rekao je Blinken u Kini, koja strogo kontroliše proteste. "Mislim da to odražava snagu zemlje“, dodao je on.
Ali je takođe rekao da demonstranti nisu osudili Hamas, koji je 7. oktobra izveo napad bez presedana na Izrael. „Kao što sam već rekao, ovo bi moglo sutra da bude gotovo, moglo je io juče ili pre više meseci, da je Hamas odložio oružje, prestao da se krije iza civila, oslobodio taoce“, rekao je on. "Ali, naravno, odlučili su da to ne urade i primetno je da se o Hamasu ćuti, kao da to nije ni deo priče“, dodao je on.
Studenti na protestima kažu da izražavaju solidarnost sa Palestincima u Gazi, gde je broj mrtvih premašio 34.305, prema informacijama tamošnjeg Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas. Pre toga su 7. oktobra prošle godine pripadnici Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, upali u južni deo Izraela, ubili 1.200 ljudi i oteli više od 250, od kojih više od 130 još drže zarobljene u Gazi.
Više od 200 ljudi koji su protestovali protiv rata uhapšeno je u sredu i rano u četvrtak na univerzitetima u Los Anđelesu, Bostonu i Ostinu u Teksasu, gde se u četvrtak ponovo okupilo oko 2.000 ljudi.
Policajci u opremi za razbijanje demonstracija u južnoj državi Džordžija koristili su hemijske nadraživače i elektro šokere kako bi rasterali proteste na Univerzitetu Emori u Atlanti.
Na fotografijama se vide policajci kako drže elektro šokere dok se sukobljavaju sa demonstrantima na uredno uređenim travnjacima.
Policijska uprava Atlante saopštila je da su policajci koji su odgovorili na molbu škole za pomoć "nasilno dočekani" i da su u svom odgovoru koristili "hemijske iritatore".
Protesti koji se šire počeli su na Univerzitetu Kolumbija, koji je ostao epicentar studentskog protestnog pokreta.
Sloboda govora?
Protesti predstavljaju veliki izazov za administratore univerziteta koji pokušavaju da izbalansiraju posvećenost kampusa slobodnom izražavanju mišljenja sa pritužbama da su skupovi prešli granicu dozvoljenog.
Proizraelske pristalice i drugi zabrinuti za bezbednost kampusa ukazuju na antisemitske incidente i navode da se u kampusima podstiču zastrašivanje i govor mržnje.
"Nikada se nisam više plašio da budem Jevrejin u Americi nego sada", rekao je Skajler Sieradski, 21-godišnji student filozofije i političkih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington.
"Postoje studenti i profesori koji stoje iza poruka mržnje i stoje iza poruka koje pozivaju na nasilje".
Demonstranti, među kojima je i jedan broj jevrejskih studenata, odbacili su antisemitizam i kritikovali zvaničnike zbog njegovog izjednačavanja sa protivljenjem politici Izraela.
"Ljudi su ovde da bi podržali palestinski narod iz svih različitih sredina... (pobuđeni) svojim opštim osećajem za pravdu", rekao je 33-godišnji diplomirani student na Univerzitetu Teksas u Ostinu, koji je naglasio da je Jevrejin i koji se AFP-u predstavio kao Džoš.
Od obale do obale
Na Univerzitetu Južna Kalifornija u Los Anđelesu u sredu su uhapšene 93 osobe zbog upada na posed, a vlasti su saopštile da otkazuju događaje na ceremoniji dodele diploma 10. maja.
Ceremonija, koja obično privuče 65.000 ljudi, dospela je na naslovne strane ovog meseca kada su administratori otkazali planirani govor jedne vrhunske studentkinje nakon pritužbi jevrejskih grupa da ima veze sa antisemitskim grupama. Ona je negirala optužbe.
Na koledžu Emerson u Bostonu, lokalni mediji su izvestili da je nastava otkazana u četvrtak nakon što se policija sukobila sa demonstrantima tokom noći, srušivši propalestinski logor i uhapsivši 108 ljudi.
U Vašingtonu, studenti Džordžtauna i Univerziteta Džordž Vašington osnovali su u četvrtak kamp solidarnosti u kampusu Džordž Vašington.
Protesti i logorovanja takođe su se organizovani na Univerzitetu u Njujorku i Jejlu - u oba su takođe uhapšene desetine studenata ranije ove nedelje - Harvard, Braun univerzitet, MIT, Univerzitet Mičigen i drugde.
Državni politehnički univerzitet u Kaliforniji, Hambolt, saopštio je da bi njihov kampus mogao ostati zatvoren naredne sedmice zbog toga što demonstranti zauzimaju zgrade.
U nedelju je američki predsednik Džo Bajden osudio "eklatantni antisemitizam" kome "nije mesto u univerzitetskim kampusima".
Ali Bela kuća je takođe saopštila da predsednik podržava slobodu izražavanja na američkim univerzitetima.