Izrael i Iran “razmenili” su udarce u onome što preti da iz dugo tinjajućeg sukoba nižeg intenziteta izraste u širu eskalaciju na Bliskom istoku.
Posle napada na iranski konzulat u Siriji, za koji Izrael nije preuzeo odgovornost, Teheran je uzvratio operacijom sa više od 300 dronova i projektila od koji je većina oborena, a pet dana kasnije nekoliko dronova je gađalo aerodrome u centralnom Iranu. Iako niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, američki mediji su, pozivajući se na zvaničnike SAD, objavili da iza njega stoji Izrael.
"Iransko-izraelski sukob u senci pretvorio se u otvoreni rat niskog stepena između dve zemlje, a rizici od eskalacije su veći nego ikada ranije. Ovo je do sada nepoznata teritorija za Bliski istok", rekao je za Glas Amerike Brajan Katulis, viši saradnik Bliskoistočnog instituta iz Vašingtona.
Amerika i Evropska unija su u danima posle napada Irana na Izrael pozivale na uzdržanost, a isti stav su ponovile i posle obaranja dronova iznad iranskog grada Isfhana.
„Bajdenova administracija nastoji da deeskalira napetosti, jer poslednja stvar koju želi da vidi jeste širi regionalni rat, posebno pošto se suočava sa izazovima ruske invazije na Ukrajinu i kontinuiranih pretnji iz Kine”, ocenjuje Katulis.
Rast napetosti između Izraela i Irana dolazi usred sukob u Gazi. Izraelski napad na Gazu počeo je nakon što je palestinska ekstremistička grupa Hamas napala Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 i otevši 250 ljudi.
U izraelskoj ofanzivi koja je usledila ubijeno je više od 34.000 Palestinaca, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas. Grupe koje podržava Iran objavile su podršku Palestincima, započevši napade iz Libana, Jemena i Iraka.
Lora Blumenfeld, viša saradnica Džons Hopkins univerziteta, kazala je da je „Izrael sada poravnao račune sa Iranom“ i da se fokus vraća na Gazu.
"Ovo je trenutak nestabilnosti, ali i prilika. Svetski lideri se slažu da je ključ za deeskalaciju oslobađanje talaca. Sekretar Blinken krivi Hamas za zastoj u pregovorima. Na stolu je razuman dogovor, kažu zvaničnici, a ako ga Hamas odbije, izraelski vojni pritisak će se pojačati“, rekla je Blumenfeld za Glas Amerike.
Ahmed Fuad Alkatib, saradnik Atlantskog saveta, tvrdi da neke preocene ukazuju da bi Iran možda bio spreman da apsorbuje i “proguta” ograničeni uzvratni udar Izraela.
On ocenjuje i da administracija američkog predsednika Džoa Bajdena shvata da je Izraelu bila potrebna “sopstvena verzija odmazde za spasavanje časti posle dramatičnih napada Irana prošle subote”.
Reakcije u Iranu dan posle napada su bile takve da se u medijskim izveštajima o incidentu ne pominje Izrael. Visoki iranski zvaničnik rekao je novinskoj agenciji Rojters da "Iran nema plan za trenutnu odmazdu protiv Izraela", nekoliko sati nakon napada.
Alkatib smatra da će jedan od najvećih dobitnika u potencijalnoj eskalaciji nakon udara biti Hamas u Gazi:
“Grupa se osetila ohrabrenom direktnim udarima Irana na Izrael, učvršćujući njegovu pregovaračku poziciju o prekidu vatre i razmeni talaca koje je vodio Katar. Ostaju ozbiljna operativna i strateška pitanja o sposobnosti Izraela da upravlja ratom na južnom frontu, rastućoj eskalaciji sa Hezbolahom na severnom frontu i otvorenoj konfrontaciji sa Iranom i njegovim različitim zastupnicima širom Bliskog istoka”.
Brajan Katulis iz vašingtonskog Bliskoistočnog instituta dodaje da trenutna situacija na Bliskom istoku zahteva “dublji angažman” Sjedinjenih Država.
„Nijedna druga zemlja nema odnose i prisustvo da koči negativne trendove koje vidimo kako se razvijaju”, zaključio je Katulis.
