Sjedinjene Države uložile su veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na palestinski zahtev za punopravnim članstvom u svetskoj organizaciji.
Time je blokiran nacrt rezolucije koji bi Generalnoj skupštini UN preporučio da država Palestina bude primljena u članstvo. Velika Britanija i Švajcarska su bile uzdržane, dok je dvanaest članica Saveta bezbednosti podržalo palestinsko članstvo.
"Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju rešenje o dve države. Uloženi veto ne znači protivljenje palestinskoj državnosti - već ukazivanje da se to može ostvariti isključivo direktnim pregovorima između strana", rekao je tokom zasedanja Saveta bezbednosti Robert Vud - zamenik američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama.
Stav Sjedinjenih Država, stalne članice Saveta bezbednosti UN za koju je vezivana mogućnost ulaganja veta, je da bi uspostavljanje nezavisne palestinske države trebalo da se dogodi kroz direktne pregovore Izraela i palestinske strane, a ne u Ujedinjenim nacijama.
Palestinski predsednik Mahmud Abas veto Sjedinjenih Država označio je kao nepravedan, neetički i neopravdan.
"Sjedinjene Države osporavaju volju međunarodne zajednice koja znažno podržava punopravno članstvo Palestine", naveo je Abas u saopštenju.
Izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama Gilad Erdan izneo je tvrdnje da palestinska strana nije ispunila kriterijume da postane punopravni član svetske organizacije.
"To obuhvata stanovništvo, definisanu terirotiju, vladu i kapacitete za uspostavljanje odnosa sa drugim državama. Kome treba priznati status punopravnog članstva? Hamasu u Gazi? Palestinskom islamskom džihadu u Nablusu? Kome?", upitao je Erdan.
Gutereš: Ostvariti trajni mir između Izraela i nezavisne palestinske države
Sednica Saveta bezbednosti održana je pola godine od početka sukoba između Izraela i ekstremista Hamasa u Gazi, nakon njihovog napada na područje južnog Izraela - kada je ubijeno 1.200 izraelaca i oteto njih više od 250.
U ofanzivi Izraela nakon toga, prema palestinskim izvorima koji su pod kontrolom Hamasa, u Gazi je poginulo više od 34.000 ljudi.
"Nedavne eskalacije još važnijim čine napore da se ostvari trajni mir između Izraela i potpuno nezavisne, održive i suverene palestinske države", izjavio je uoči glasanja u Savetu bezbednosti Antonio Gutereš - generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
"Neuspeh u ostvarivanju rešenja o dve države povećaće nestabilnost i rizike za stotine miliona ljudi širom regiona, koji će nastaviti da žive pod stalnom pretnjom nasilja", upozorio je Gutereš.
Savet bezbednosti UN podržava rešenje o dve države unutar definisanih i priznatih granica. Palestinci smatraju da teritorija te države treba da obuhvati Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i Pojas Gaze - teritoriju koju je Izrael zauzeo 1967. godine.
Odbor Saveta bezbednosti za prijem novih članica sastao se dva puta prošle sedmice da bi razgovarao o palestinskoj aplikaciji i u utorak se saglasio sa izveštajem u vezi sa tim.
„U vezi sa pitanjem da li je aplikacija ispunjavala sve kriterijume za članstvo - Odbor nije u Savetu bezbednosti da da jednoglasnu preporuku“, navedeno je u izveštaju - uz napomenu da su među članicama izraženi različiti stavovi.
Palestinska strana trenutno je nečlanica posmatrač, što podrazumeva faktičko priznanje nezavisnosti - koje je odobrila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2012.
Međutim, punopravno članstvo u UN potrebno je da odobri Savet bezbednosti, a potom i najmanje dve trećine Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Neznatan napredak u uspostavljanju palestinske državnosti ostvaren je od potpisivanja sporazuma između Izraela i Palestinske vlasti u Oslu početkom devedesetih godina prošlog veka.
Palestinske vlasti, na čelu sa predsednikom Mahmudom Abasom, imaju ograničenu samoupravu na Zapadnoj obali i, prema sporazumu iz Osla, sa Izraelom su uspostavile partnerske odnose. Međutim, ekstremistički pokret Hamas - koga Sjedinjene Države, Velika Britanija i EU određuju kao teroristički, zbacio je palestinske vlasti u Pojasu Gaze 2007.
Prema Povelji Ujedinjenih nacija - članstvo u svetskoj organizaciji otvoreno je za, kako je navedeno miroljubive države, koje prihvataju obaveze iz osnivačke Povelje UN - u stanju su i voljne da ih izvrše.
