Oblast političke nezavisnosti među najvećim je rizicima sa kojim se suočavaju mediji u Srbiji, a medijska scena opterećena je pritiscima političara, velikom koncentracijom vlasništva, tužbama, javim prozivkama i autocenzurom kao rezultatom svega toga, zaključak je "Monitoringa medijskog pluralizma u digitalnoj eri", koji je izradio Centar za medijski pluraziam i slobodu (CMPF) pri Evropskom institutu u Firenci (EUI), a koji će se između ostalog naći i na stolu Evropske komisije.
Medijski pejzaž u Srbiji u izveštaju se karakteriše kao "jako polarizovan između provladinih tabloida i kritičara", u kom se se "mediji često doživljavaju kao kritički nastrojeni politički protivnici".
Podseća se da su se predstavnici nezavisnih medija i novinarksih udruženja povukli iz vladine Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara do marta 2021. godine, navodeći verbalne napade i kampanje klevetanja novinara od strane visokih zvaničnika, kao i poslanika vladajuće većine u Skupštini Srbije.
"Uprkos velikim očekivanjima stručne javnosti da nova Medijska strategija, usvojena 2020. godine, mogla bi da poboljša uslove za medijski pluralizam i slobodu u Srbije, istekli su rokovi za sprovođenje aktivnosti definisanih njenim Akcionim planom", navodi se i podseća da je resorno ministarstvobilo u obavezi da objavi konačan Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Javno informisanje i mediji do kraja 2021. godine, ali da "to još nije urađeno".
Srbija je u izveštaju dobila srednju ocenu rizika (49 odsto) kada je u pitanju oblast Osnovne zaštite.
"Nedostatak sprovođenje medijskih zakona dovodi do srednjeg rejtinga rizika za mnoge indikatore. Stoga, uprkos Ustavu i zakonima koji garantuju slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija se podriva različitim instrumentima. Među njima su i pretnja od tužbe ili krivičnih prijava protiv novinara za druga krivična dela", navodi se u tekstu dokumenta.
SLAPP tužbe (po definiciji: neosnovane i maliciozne tužbe moćnika s ciljem ućutkavanja i obeshrabrivanja novinara od daljnjeg istraživanja ili objavljivanja sadržaja od javnog interesa) takođe su korišćene kao specifičan oblik pritiska od strane nekih kompanija bliskih vladi. Tužili su nekoliko nezavisnih portala, lokalne medije, kablovske televizije, dnevne listove i druge medijske kuće, tražeći ogromnu odštetu. Postojali su i intenzivni pritisci na kritički nastrojene medije i novinare unutar Narodne skupštine, kaže se u izveštaju i dodaje da su u nekim slučajevima političari ili javni funkcioneri preuzeli ulogu pokretača ovih ciljanih kampanja protiv nelojalnih novinara, označavajući ih kao "državne neprijatelje" ili "izdajnike", kaže se u izveštaju.
Partijski uticaj
U okviru oblasti tržišnog pluraliteta, Srbija ima visok rizik od 68 odsto, što ne predstavlja promenu u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Najveći rizici po tom pitanju proističu iz visoke koncentracije medija, kao i iz komercijalnog i vlasničkog uticaj na uređivački sadržaj.
"Najveći zabeležen uticaj bio je uticaj države i partijskih funkcionera nad privatnim medijima, zahvaljujući političkim vezama sa pojedinim vlasnicima medija i marketinške organizacije. Uticaji su se uglavnom vršili putem direktnog ugovaranja i javnih nabavki. Mnoge privatne kuće su u vlasništvu pristalica vladajuće SNS", navode autori.
Dodaje se da je državno oglašavanje uobičajeno i u javnim servisima: "Sloboda i pluralizam medija posebno su bili izloženi nedostatku transparentnost u procesu projektnog sufinansiranja medija, kao i upornim zloupotrebama sredstava kroz šeme sufinansiranja projekata".
Teški politički pritisci na novinare i urednike
Sama oblast političke nezavisnosti ukazuje na povećanje rizika od 18 odsto u odnosu na procenu 2020, što čini dostizanje vršnog nivoa rizika za sve oblasti u 2021. godine od 75 odsto, precizira se u izveštaju.
"Kao i prethodnih godina, novinari i urednici su se suočili sa teškim političkim pritiscima. Nezavisnost medija narušena je uredničkim pritiscima od vlasnika medija s političkim vezama i direktnim pritiscima i pretnjama upućenim novinarima, što je doprinelo visokoj stopi autocenzure. Aktuelne političke stranke uglavnom primaju glavnicu medijske pokrivenosti od javnih medijskih servisa i privatnih nacionalnih emitera. Najuticajniji privatni mediji redovno su učestvovali u kampanjama klevetanja političke opozicije i medijskih kuća koje se doživljavaju kao protivnici vlasti", sumirno je u izveštaju.
Kao i poslednjih godina, nastavlja se, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kritikovan je zbog nedostatka nezavisnosti.
U Srbiji postoji srednji rizik u oblasti Osnovne zaštite (49 odsto). Nijedan od pet pokazatelja nije ocenjen kao nizak ili visok rizik, ali najveći rizici u ovoj oblasti registrovani su za indikator o nezavisnosti i efektivnost medija (60 odsto).
Ugrožena sloboda izražavanja
Pokazatelj Zaštite slobode izražavanja dobio je ocenu od 50 odsto. Uz podsećanje da je sloboda izražavanja garantovana Ustavom Srbije i medijskim zakonima i da je cenzura zabranjena, primećuje da je implementacija zakonskog okvira "veoma loša, uz sistematsko kršenje ostvarivanja slobode izražavanja u praksi".
"U Srbiji je već dugi niz godina ugrožena sloboda izražavanja, a situacija se svake godine pogoršava. Kleveta je dekriminalizovana 2012, ali je zakonodavstvo predviđa krivična dela iz oblasti dela protiv časti i ugleda", pišu autori.
Dodaje se da su tokom poslednjih godina zabeleženi brojni slučajevi gde vladini tabloidi vode dugoročne kampanje protiv protivnika, ne dozvoljavajući drugoj strani da izraziti mišljenje.
Administracija ćuti na pitanja novinara
Pokazatelj Zaštite prava na informisanje dobio je ocenu 42 odsto, što predstavlja srednji rizik. Ovo pravo je izričito priznat Ustavom i posebnim Zakonom o slobodnom pristupu javnosti informacijama od javnoh značaja, podseća se. Međutim, nezavisnim novinarima često je uskraćen pristup zvaničnim izvorima zbog odbijanja javnih organa da obelodane informacije ili putem "ćutanja administracije", što otežava rad novinara.
Novinari se sve više se oslanjaju na sve veći broj uzbunjivača, koji su takođe bili na meti verbalnog uznemiravanja od nekih političara, koji ih etiketiraju kao "izdajnike", navodi se i ocenjuje da pravni okvir za zaštitu uzbunjivača nije u potpunosti usklađen sa novim pravnim tekovinama EU.
Visoka koncentracija vlasništva
Oblast tržišnog pluralizma fokusira se na ekonomske rizike za medijski pluralizam koji proizilaze iz nedostatka transparentnost i koncentracija vlasništva, održivost medijske industrije i izloženosti novinarstva komercijalnim interesima, a posebno se gleda na transparentnost vlasništva nad medijima. Rizik je procenjen kao visok - 68 odsto.
Indikator koncentracije vlasništva nad medijma je vrlo visok - 83 odsto, što je jedna od najvećih slabosti na medijskoj sceni u Srbiji. Posebno se pominje Telekom Srbija, koji je u državnom vlasništvu, i koji je sproveo nekoliko spajanja i preuzimanja medijskih kuća, kao i to što ugovor za kablovskom televizijom N1 nije obnovljen, "što je dovelo do pada pristupa javnosti različitim medijima".
Provladini veliki i neavisni mali
Ukazano je da oblast političke nezavisnosti u celini ima visok rizik od 75 odsto, a najveći rizik u njoj odnosi su se na indikatore političke nezavisnosti medija i nezavisnosti upravljanja javnim medijskim servisima i finansiranjem.
Politička nezavisnost medija je imala visok rizik od 83 odsto. Srpski medijski pejzaž, podeljen između provladinih i nezavisnih medija, pri čemu su provladini veći, bogatiji, mnogo uticajniji, zbog čega potonjih ima znatno manje i imaju proporcionalno manju pokrivenost i uticaj javnosti, navodi se.
Ponovo se pominje Telekom čiji je tržišni udeo porastao na 46,6 osto, dok je SBB na 45 odsto.
"Stvari se definitivno kreću u pravcu veće medijske koncentracije i rasta kompanija kojoj je većinski vlasnik država (Telekom). S druge strane, iako privatno vlasništvo je raznoliko, vladajuća partija ima ogroman uticaj na medije (preko kontrole reklamiranja, kanalisanja državnih sredstava, ili direktnim uticajem na vlasnike), što dovodi do uređivačke politike koja često ima isti smer sa informativnim programima koji često liče jedni na druge, dok je primetan nedostatak kritika onih koji su na vlasti", navodi se u izveštaju.
Indikator uređivačke autonomije dobio je visoku ocenu rizika od 75 odsto. Uprkos pravnim dokumentima i opšte samoregulatorne norme koje propisuju autonomiju za imenovanje i razrešenje glavnih urednika, ne može garantovati uređivačku nezavisnost, kako tadicionalnih, tako i onlajn medija.
