Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin doneo odluku o invaziji na Ukrajinu.
"U ovom trenutku uveren sam da je odlučio da izvrši invaziju. Imamo razloga da verujemo u to“, rekao je Bajden - pozivajući se na procene američkih obaveštajnih službi.
Ruski zvaničnici, tokom čitavog trajanja krize ponavljaju tvrdnje da ne planiraju, niti nameravaju invaziju na Ukrajinu. Uprkos tome, duž granice sa tom zemljom, na nelegalno anektiranom ukrajinskom poluostrvu Krim i na teritoriji Belorusije rasporedile su, prema informacijama kojima raspolažu zapadni saveznici, više od 100.000 vojnika.
Bajden je, nakon razgovora sa liderima američkih transatlantskih saveznika i partnera, rekao da Sjedinjene Države imaju razloge da veruju da će narednih dana meta biti ukrajinska prestonica Kijev – grad od, kako je naveo, 2,8 miliona stanovnika.
“Ukoliko Rusija nastavi sa svojim planovima biće odgovorna za katastrofalni rat koji je izabrala. Rusija se i dalje može okrenuti diplomatiji”, rekao je Bajden – najavljujući susret američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova 24. februara na evropskom tlu.
Istakao i da bi bilo kakva ruska vojna akcija koja bi prethodila tom susretu zalupila vrata diplomatiji.
Bajden je u obraćanju ukazao na česta kršenja primirja proglašenog između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika – koje je označio odgovornim za to.
“Rusija je Ukrajinu lažno optužila za granatiranje obdaništa”, ustvrdio je američki predsednik – navevši da su ukrajinske snage dobro procenile situaciju i pokazale uzdržanost.
Bajden je ponovio da će Sjedinjene Države biti uključene u odbranu svake članice Severnoatlantske Alijanse (NATO), ali neće učestvovati u mogućem konfliktu sa Rusijom na ukrajinskoj teritoriji.
"Ukrajini smo obezbedili pomoć u naoružanju i obučavanju kadrova. Sjedinjene Države i saveznici će podržati ukrajinske građane. Zapad je ujedinjen i rešen da primeni oštre sankcije protiv Rusije ukoliko za to bude bilo potrebe. SAD, Evropa i ceo slobodni svet su ujedinjeni u nastojanju da se suprotstave Rusiji", ukazao je američki predsednik.
Između Rusije i Zapada poslednjih meseci su pojačane tenzije, pošto je duž ukrajinsko-ruske granice, ali i u Belorusiji, raspoređen značajan kontingent ruskih vojnika i oružja.
Takođe, Rusija od Zapada traži, kako ih označava, bezbednosne garancije da Ukrajina neće postati članica alijanse, da će se NATO uzdržati od razmeštanja oružja u blizini ruske granice, kao i da će povući snage sa područja istočne Evrope.
O tome su pokrenuti i pregovori uključenih strana – a kao reakcija na ruske poteze usledila je nedavna odluka Sjedinjenih Država da u istočnoevropskim članicama NATO-a rasporede dodatnih 3.000 vojnika.
I druge države članice NATO-a Ukrajini ustupaju vojno-tehničku pomoć.