Pobeda protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, zajednička je ocena međunarodnih organizacija – Komiteta za zaštitu (CPJ) novinara i Reportera bez granica (RSF), na presudu u slučaju napada na Milana Jovanovića.
Jovanović: Političari da shvate da pravosudni sistem može da funkcioniše
“Očekujem da će presuda navesti političare da se malo trznu”, izjavio je za Glas Amerike novinar Milan Jovanović – pošto je Drugi osnovni sud prvostepeno osudio bivšeg predsednika beogradske opštine Grocka Dragoljuba Simonovića na pet godina zatvora, za podstrekivanje na krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
“Političari treba da shvate da ovaj pravosudni sistem može da funkcioniše i da mogu biti osuđeni za svaki napad na novinare. Želeo bih da ovo bude opomena za njih da novinare puste da rade svoj posao. Novinari nisu krivi zato što istinito pišu o njihovom bahatom ponašanju”, rekao je Jovanović za Glas Amerike nedugo po izricanju prvostepene presude pred Višim sudom.
Više potražite ovde.
Prvostepenom presudom pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, u ponovljenom postupku, Dragoljub Simonović - bivši predsednik beogradske opštine Grocka i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, osuđen je na pet godina zatvora zbog podstrekivanja napada na novinara portala Žig info ovanovića.
Neposredni izvršioci, njih trojica, osuđeni su na ukupno dvanaest godina zatvora. Strane u postupku imaju pravo žalbe pred Apelacionim sudom.
Atila Mong, predstavnik njujorške nevladine organizacije CPJ za Evropu, rekao je Glasu Amerike da prvostepena presuda predstavlja signal srpskih vlasti da akti nasilja nad novinarima neće biti nekažnjeni.
“Borba protiv nekažnjivosti ovakvih dela važan je korak ka sprečavanju budućih napada. Posebno je dobrodošla u Srbiji gde su pretnje, zastrašivanja i akti nasilja nad novinarima učestali, a zemlja iščekuje presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije” rekao je Mong za Glas Amerike.
Prethodnu prvostepenu presudu protiv Simonovića i drugih optuženih, kojom su bili osuđeni na zatvorske kazne, Apelacioni sud je ukinuo – naloživši ponavljanje suđenja.
Simonović je tada bio usuđen na četiri godine i tri meseca zatvora.
Nevladina organizacija Reporteri bez granica ocenila je da je prvostepena presuda u slučaju novinara Milana Jovanovića pobeda protiv nekažnjivosti za zločine počinjene nad novinarima u Srbiji i šire.
“Ukoliko o njoj bude odlučivao Apelacioni sud, očekujemo da prvostepena presuda bude potvrđena što je pre moguće. Osim toga što su počinioci osuženi, presuda je trostruko značajna. Prvo, deluje da prirodu novinarskog rada Milana Jovanovića uzima kao okidač za zločin - što onda slučaj kvalifikuje kao napad na slobodu medija”, ocenio je za Glas Amerike Pavol Salaj – predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica.
Salaj je podsetio da je nalogodavac osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina – što je prema njegovom mišljenju drugi važan aspekt.
“Treće, Dragoljub Simonović je osuđen iako je bio visokopozicionirani član i lokalni funkcioner vladajuće stranke, što u Srbiji nije učestao slučaj”, rekao je zvaničnik međunarodne medijske organizacije.
Upitan da li presuda predstavlja ohrabrujući znak uoči izricanja konačne presude u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuvuvije – Salaj je označava kao znak nade u zemlji sa, kako ih označava, mračnim perspektivama za slobodu štampe.
“Srbiju i Zapadni Balkan muči nekažnjivost za zločine počinjene nad novinarima. Čak i ako se pokrene postupak, pun je prepreka i odugovlačenja, poput slučaja ubistva Slavka Ćuruvije. Ako novinari prežive napade, trpe dalje pritiske i ponižavanja poput Milana Jovanovića.
Na današnji dan mislimo na Milana Jovanovića, njegovu suprugu i porodicu Slavka Ćuruvije. Radujemo se sa njima. Zaista, presuda je razlog da se ne gubi nada. Kao i do sada u oba slučaja, Reporteri bez grancia će nastaviti da koristi sva moguća sredstva da se fostigne pravda i omoguće promene za sve novinare regiona”, zaključio je Salaj za Glas Amerike.
Veran Matić: Napadi na život i integritet novinara ne mogu proći nekažnjeno
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da je prvostepena presuda za paljenje kuće novinara MIlana Jovanovića vanredno važna po nekoliko osnova.
"Milan Jovanović je po drugi put dočekao pravdu. Prvostepena presuda je izrečena po drugi put. Drugu osuđujuću presudu je izrekao još jedan sudija u ovom višegodišnjem postupku što je dokaz više o nepobitnim činjenicama koiji terete Dragoljuba Simonovića i druge izvšioce ovog gnusnog krivičnog dela", ukazao je Matić.
Prema njegovim rečima, izrečena kazna je na ukupno 17 godina od kojih je Simonović ovoga puta dobio povećanje zatvorske kazne na pet godina.
"Tužilac Predrag Milovanović je tokom oba procesa pokazao kako se brani integritet tužilačke pozicije do te mere da najavljuje da će se žaliti tražeći zatvorsku kaznu od osam godina za Simonovića. Ohrabrujuća najava za presudu Apelacionog suda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije koja pokazuje da ovakvi napadi na život i integritet novinara ne mogu proći nekažnjeno u Srbiji 2023. godine", smatra Matić u izjavi za Glas Amerike.
On ukazuje da ta presuda ukazuje i na značaj solidarnosti novinarske i medijske zajednice koja je, kako je precizirao, tokom 50 ročišta pratila suđenje i motivisala na solidarnost prilikom obnove Jovanovićeve kuće.
"Ovo je bio prvi veliki slučaj napada na novinare sa kojim se suočila Stalna radna grupa za bezbednost novina strvorena kao jedinstven odgovor na pratnje i nasilje nad novinarima. Mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji čine Republičko javno tužilaštvo, MUP i sva novinarska udruženja, pokazao se i u ovom slučaju kao efikasna podrška ugroženim novinarima i medijima", ističe, Matić.
Podvlači i da ostaje, kako ga je označio, veliki zadatak da se identifikuje i privede pravdi i napadač na glavnog i odgovornog urednika redakcije Žig info Željka Matorčevića.
Tokom poslednjih uzastopnih nekoliko godina, prema izveštajima međunarodnih posmatrača, Srbija nazaduje ili stagnira u oblastima ljudskih prava i sloboda - kao i medija.
Nezavisno udruženje novinara Srbije je u 2022. registrovalo je 132 napada na novinare, od čega ih je bilo 9 fizičkih. U 2023. do sredine marta prijavljena su 24 napada, od čega tri fizička.
