Izveštaj Repotera bez granica o medijskoj situaciju u Srbiji za 2022. godinu pokazuje da je Srbija skočila u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu, da je sada na 79. mestu, ali da je i dalje najlošija među zemljama bivše Jugoslavije i da je rangirana u grupi problematičnih zemalja.
Napadi, pretnje i tužbe su novinarska svakodnevnica u Srbiji, a kako u razgovoru za Glas Amerike ističe medijski ekspert Jovanka Matić - iza svega stoji vlast koja je podelila medije na politički podobne i one koje smatra svojim protivnicima:
“Mislim da je kod nas najveći problem to što je ponovo došlo do polarizacije medija, do te rascepljenosti medija na dva nejednaka tabora. Jedan koji je pod kontrolom režima i koji ima raznovrsne privilegije. I drugi u kome obitavaju upravo ti profesionalni mediji, oni koji drže do pravila profesije i do njene etike, koji je mali, koji je siromašan i koji je pod stalnim udarom. Oni se stalno prozivaju i etiketiraju kao neprijatelji, kao izdajnici svog naroda, a u stvari su jedini koji brane javni interes.”
Po njenim rečima u zarobljenoj državi, kakva je Srbija i mediji su zarobljeni, osim onih koji su pod kontrolom vlasti i koji su zapravo u sprezi sa nosiocima moći i koji daju podršku i promovišu vlast, utiču na političko odlučivanje, i sistematski kritikuju sve kritičare vlasti, kaže Matić:
“Dok je ova struktura i ova vladajuća partija u privilegovanoj poziciji upravljanja društvenim kretanjima – to se neće promeniti. Ne možemo očekivati, bez obzira na sve pregovore, na pritiske iz EU, ili već ne znam odakle, da će vlast odustati od te svoje pozicije u odnosu na medije. Jedino od publike se može očekivati da će na neki način pomoći razvoj tih nezavisnih medija”, ističe Matić i dodaje da je danas hrabro biti novinar u Srbiji, ali “samo ako ste deo tog malog dela medijske scene koji se zaista vodi profesionalnim pravilima i radi u javnom interesu”.
Posledica takvog ponašanja vlasti nije samo šteta za javni interes koji se vidi na svakodnevnom nivou, nego i dugoročno onemogućavanje stvaranja političke alternative, kaže Matić i objašnjava:
“To smo upravo videli u ovom poslednjem izbornom ciklusu i nije ni malo čudno što je delovanje medija bilo ta goruća tema izbornih uslova. Država je uspela da zarobi jedan ogroman deo medijske scene i da te medije upregne, uzurpira, sistematski zloupotrebi za onemogućavanje te političke alternative da uopšte dođe do glasača”.
Sa druge strane, mediji pod kontrolom vlasti su onemogućeni da na bilo koji drugačiji način deluju, kaže još Matić:
“Nije to trenutna instrumentalizacija – to je jedna sistemska instrumentalizacija koja ne omogućava prostor za oslobađanje. Na svakom nivou su kolinizovani, pa ne mogu da s oslobode u svom ekonomskom opstanku, profesionalnom radu.”
Matić upozorava da se i u svetu beleži sve teži položaj medija i novinara, da su novinari na udaru na mnogo načina – prošle godine je ubijeno šest novinara, a u dva meseca ove godine zbog rata u Ukrajini poginulo je deset novinara.
“Novinare hapse, šalju u zatvore, novinare prisluškuju, novinare optužuju raznim neprimerenim tužbama samo radi zastrašivanja”, kaže sagovornica Glasa Amerike i upozorava:
“Na globalnom nivou zabeležen je porast političkih pritisaka na medije. Politika je postala takva delatnost da se medijska prezentacija unapred ukalkuliše u strategiju političkog delovanja. Tako da političari očekuju neko pozitivno i afirmativno prikazivanje političkog delovanja”.
Na pitanje šta je rešenje i kako prevazići postojeću globalnu medijsku situaciju, Matić kaže da se novinari vraćaju na tezu o novinarstvu kao javnom dobru, koje služi javnom interesu i koje mora biti pomognuto javnim sredstvima:
“To je jedan novi momenat koji je iskovao novi termin – mediji od javnog interesa. On zamenjuje onaj nama poznati termin - javni medijski servis, koji je bio pre svega rezervisan za radio i TV informisanje. Sad se govori o svim medijima, bez obzira na vrstu, a posebno o digitalnim medijima koji bi radili u javnom interesu na jedan drugačiji način. Potencira se i ta uloga nadzorna, kontrolna, istraživačka, ali i jedna nova vrsta informativne uloge medija, koja podrazumeva borbu protiv lažnih vesti, borbu protiv cenzure, borbu protiv propagandnog delovanja medija koja naglašava debatnu funkciju medija”, zaključuje Jovanka Matić.
