Palestinci su možda zahvalni što vide kako pojedini u američki univerzitetskim kampusima ne kriju bes zbog izraelske ofanzive u Gazi, ali se neki u toj enklavi takođe pitaju zašto slični protesti nisu pogodili arapske zemlje koje su dugo smatrali saveznicima.
Demonstracije su na američkim univerzitetima, sa sukobima između studenata, kontrademonstranata i policije, a iako je bilo nekih protesta u arapskim državama, nisu bili ni izbliza tako veliki ili toliko glasni.
"Pratimo proteste na društvenim mrežama svaki dan sa divljenjem, ali i sa tugom. Tužni smo što se ti protesti ne održavaju u arapskim i muslimanskim zemljama", rekao je Ahmed Rezik, koji ima 44 godine i petoro dece i sada su u Rafi na jugu Gaze.
"Hvala studentima koji se solidarišu sa Gazom. Vaša poruka je stigla do nas. Hvala studentima Kolumbije. Hvala studentima", ispisano je preko šatora u Rafi, gde se više od milion ljudi sklonilo od izraelske ofanzive.
Razlozi za ćutnju u arapskim kampusima i na ulicama mogu se kretati od straha od osvete autokratskih vlada do političkih razlika sa Hamasom i njegovih mentora u Iranu ili sumnje da bi bilo kakvi protesti mogu da utiču na politiku.
Američki studenti na elitnim univerzitetima mogu se suočiti sa hapšenjem ili izbacivanjem iz škola, ali bi arapske građane ako protestuju mogleda sačekaju teže posledice.
Američki studenti možda osećaju više motivacije da protestuju jer njihova vlada podržava i naoružava Izrael, dok su čak i one arapske zemlje koje imaju pune diplomatske odnose oštro kritikovale vojnu kampanju.
Upitani o sukobu, Arapi od Maroka do Iraka dosledno su izražavali bes zbog akcija Izraela i solidarnost sa stanovnicima Gaze, što je dovelo do skromnije proslave Ramazana širom regiona prošlog meseca.
Neki skupovi podrške Palestincima su se desili, posebno u Jemenu gde su se Huti pridružili sukobu udarima na brodove u Crvenom moru. Arapi širom regiona takođe su pokazali koliko ne podržavaju rat i daju podršku ljudima u Gazi na društvenim mrežama, čak i ako nisu izašli na ulice.
Bez obzira na razlog što nema javnih protesta, neki ljudi u Gazi sada povlače nepovoljna poređenja između protesta u Sjedinjenim Državama i reakcije javnosti koju mogu da vide u drugim arapskim zemljama.
„Tražim od arapskih studenata da urade ono što su uradili Amerikanci. Trebalo je da učine više za nas nego Amerikanci“, rekla je Suha al Kafarna, raseljena zbog rata iz svoje kuće u severnoj Gazi.
Javno mnjenje
U Egiptu, koji je sklopio mir sa Izraelom 1979. i gde je predsednik Abdel Fatah al Sisi u velikoj meri zabranio proteste, vlasti strahuju da bi demonstracije protiv Izraela mogle da se okrenu protiv vlade u Kairu. Na protestima protiv rata koje je odobrila država, neki demonstranti su počeli da uzvikuju antivladine parole, što je dovelo do hapšenja.
„Nedostatak velikih protesta protiv rata i tihe reakcije na ulicama Egipta ne mogu se posmatrati izolovano od šireg konteksta gušenja svih oblika javnog protesta i okupljanja“, rekao je Hosam Bahgat, šef Egipatske inicijative za ljudska prava.
Na Američkom univerzitetu u Kairu je manje verovatno da će snage bezbednosti intervenisati u kampusu i bilo je nekih protesta. Međutim, studentski aktivista koji je zatražio anonimnost rekao je da bi i dalje mogli da se suoče sa posledicama zbog demonstracija.
„Biti uhapšen ovde nije isto kao biti uhapšen u SAD. To je potpuno drugačije“, rekao je on, dodajući da postoji „faktor straha“ koji sprečava mnoge da izađu na ulice.
U Libanu, gde je uspeh u studijama postao još važniji za mnoge mlade ljude nakon godina političkih i ekonomskih kriza koje su smanjile njihov izgled za prosperitet, ta računica je još teža. Nekoliko studenata kojima se Rojters obratio na protestima u kampusu u Bejrutu odbili su da budu intervjuisani, jer su se plašili posledica na univerzitetu.
Složena istorija Libana i drugih arapskih država kao što je Jordan koji su dom za mnoge palestinske izbeglice takođe igra ulogu u organizovanju protesta.
U Libanu, neki ljudi okrivljuju Palestince za pokretanje građanskog rata koji je trajao od 1975. do 1990. godine. Drugi strahuju da bi bilo kakvo očito iskazivanje podrške Palestincima moglo da služi Hezbolahu koji podržava Iran, a koji je razmenjivao vatru sa Izraelom od početka sukoba u Gazi.
„Arapski svet ne reaguje kao unoverzitet Kolumbija ili Braun jer nema luksuz da to uradi“, kaže Makram Rabah, profesor istorije na američkom univerzitetu u Bejrutu. Osim toga, dodao je, s obzirom na to da javno mnjenje već uveliko podržava palestinsku stvar, nije jasno šta će se protestima postići.
„Dinamika moći i način na koji menjate percepciju javnosti su samo drugačiji u arapskom svetu u poređenju sa SAD“, rekao je on.
