Zamislite da vam je dom napadnut i da ste morali da bežite da bi spasili život. Gde biste otišli? Za mnoge ukrajinske izbeglice koje žive u Moldaviji, odgovor je bio “negde kao što je dom.“ Zemlja koju su mnogi smatrali za takvu, sada im je stvarni novi dom.
“Možda je to bio neki Božji plan. Ne znam šta se desilo, ali smo se zaljubili u Moldaviju", kaže Olena Prizniažniuk, izbeglica iz Ukrajine.
Ona je pobegla iz Ukrajine sa svojim roditeljima i ćerkama prvog dana rata, ostavljajući iza sebe skoro sve i smestila se u susednoj Moldaviji.
“Počela sam da kupujem jedno po jedno, jednu kašiku, jednu šolju, jedno nešto drugo. I posle toga, trudila sam se da organizujem neko mesto na koje će moja deca da se vraćaju kući", kaže ona.
Olena ističe da je odlučila da se skrasi u Kišinjevu zbog prijateljskih ljudi i zajedničke kulture. Iako je rumunski zvanični jezik Moldavije, mnogi ovde takođe govore ruski.
“A ukrajinski jezik je svuda, jer je druga najveća populacija u Moldaviji ukrajinska", objašnjava ova sagovornica Glasa Amerike.
Nije teško naći ukrajinsku kulturu na festivalima i koncertima u srcu moldavske prestonice. U Moldaviji je pre rata živelo 170 hiljada Ukrajinaca, a još 100 hiljada ukrajinskih izbeglica sada se sklonilo u tu zemlju.
“Oni treba da budu integrisani, ali naravno, njihovo srce i duša su sa Ukrajinom, i naravno, žele da čuju svoj maternji jezik i osete kulturu. Ovakvi događaji im pomažu da se osećaju kao kod kuće", ističe Dmitro Lekarcev iz Nacionalnog kongresa Ukrajinaca u Moldaviji.
Ukrajinski zagovornici kao što je on pripisuju zasluge vladi Moldavije za stvaranje povoljnih uslova za ukrajinske izbeglice da postanu deo moldavskog društva, uključujući pristup poslovima, stanovima i obrazovanju.
Kent Logston, američki ambasador u Moldaviji, kaže da su Moldavci su bili neverovatni: "Stvorili su ovu malu zemlju sa velikim srcem, i to je apsolutno istina."
Ambasador Logsdon ističe da je, kada je Rusija napala Ukrajinu, video Moldavce iz cele zemlje kako žure da obezbede Ukrajincima hranu, prevoz i u osnovi bilo šta što bi moglo da pomogne.
“Čak i danas, 95 odsto od tih 100 hiljada izbeglica je uglavnom smešteno privatno. Oni su u stanovima, oni su još kod nekih porodica - neke porodice koje su uzele porodice izbeglica još uvek ih imaju tamo. Međunarodna zajednica sada pokušava da pomogne Republici Moldaviji i integriše te ljude. Biće ovde neko vreme", rekao je Logston.
Agencija za izbeglice UN procenila je da je Moldaviji ove godine potrebno 427 miliona dolara da podrži svoje ukrajinske izbeglice. Međutim, UNHCR i druge agencije za pomoć dobile su samo polovinu potrebne sume od međunarodnih donatora.
Olena Priziažniuk, radi tri posla da osigura svoju porodicu. Njen glavni posao je britanska nevladina organizacija pod nazivom “Houp For”. Ona pomaže Moldavcima u distribuciji pomoći i savetuje druge ukrajinske izbeglice.
"Osećam da treba da se odužim", navodi Olena.
Njene ćerke su se smestile u školi u kojoj se govori ruski. Tania svira bubnjeve, Sofija gitaru, i one uče da govore rumunski jezik.
Tania kaže da su "ljudi tako divni i da im mnogo pomažu", dok je njena sestra Sofija ispričala kako joj je u tramvaju, pošto je zaboravila svoju kartu za vožnju, jedna gospođa platila kartu. "Ljudi su ovde stvarno fini, i zahvalni smo na tome."
Njihova majka Olena nedavno se na dva dana vratila kući u Ukrajinu kako bi pokupila porodične dragocenosti:
"To nisu bili novac i odeća. Ne, nisu. Ne, ni druge stvari. Samo jedna torba sa pismima, slikama, fotografijama."
Ali, odlučila je, da se nikada više neće vratiti tamo da živi.
“Nije važno gde živiš. Najvažnije je ono što radiš za svoju zemlju. I ponosna sam što mogu da kažem da sada imam dva doma, u Ukrajini i Moldaviji, jer je moje srce sa Ukrajinom i Moldavijom isto."
Ona i njene devojke vode “dnevnike snova” kako bi ostale fokusirane na svoje ciljeve u novom domu. Razmenjuju slike i beleške o mestima koje žele da vide i stvarima koje žele da urade, dok pišu novo poglavlje u svojim životima.
