“Naše državne institucije u stalnom su kontaktu sa Srbijom i Crnom Gorom u vezi sa državljanima koji su pokušali da deluju protiv naših interesa – nezavisno od tih zemalja”, izjavio je za Glas Amerike Niku Popesku, moldavski ministar spoljnih poslova.
Popesku je za gruzijski servis Glasa Amerike rekao da Moldavija ni u jednom trenutku nije ispoljavala zabrinutost u vezi sa srpskim ili crnogorskim vlastima.
“Ubrzo su nam ponudili punu saradnju. Potpuno su bili spremni i od velike pomoći u vezi sa umanjivanjem mogućih rizika povezanih sa pojedinim državljanima tih zemalja. Saradnja naših zemalja i vlada je odlična. Predsednica Maja Sandu razgovarala je sa svojim kolegama u Srbiji i Crnoj Gori, što su učinili i ministri spoljnih poslova sa svojim timovima”, rekao je Popesku – ne navodeći više detalja o državljanima Srbije i Crne Gore koje je pominjao.
On je za Glas Amerike govorio posle februarskih trzavica - pošto je moldavska predsednica Sandu obelodanila informacije o takozvanom ruskom obaveštajnom planu.
Njegova svrha, kako je tada ukazala, bila je uništenje te zemlje kroz organizovanje protesta opozicije i angažovanje ljudi iz Rusije, Belorusije, Srbije i Crne Gore koji su prošli vojnu obuku.
Informacije o planovima za navodni državni udar u Moldaviji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je predsednici Sandu preneo početkom februara u Briselu.
Međutim, od tada deluje da se – osim navoda i indicija nije dogodilo ništa konkretno što bi potvrdilo da je ruski plan o destabilizaciji Moldavije zaista i postojao.
Istovremeno, Rusija je odbacila moldavske navode o zaveri čija bi svrha bila destabilizacija te zemlje.
Ipak, napetosti u vezi sa tim slučajem uticale su na to da grupi od 12 navijača srpskog fudbalskog kluba Partizan bude zabranjen ulaz u Moldaviju i oni su deportovani u Srbiju.
Takođe, moldavske vlasti donele su tada odluku i da se meč evropskog fudbalskog takmičenja - Kupa konfederacija koji je beogradski klub igrao sa tamošnjim Šerifom, odigra bez navijača.
Uz to, gostoprimstvo je tih dana bilo otkazano i sportistima crnogorskog bokserskog kluba “Budva” koji je trebalo da učestvuju na turniru u prestonici Kišinjevu.
U intervalu višednevnih napetosti, u jednom trenutku, bio je i zatvoren vazdušni prostor nad Moldavijom – što je mera koja je ubrzo bila povučena.
Vlasti Srbije odbacile su tada, kako su saopštile, svaku insinuaciju o potencijalnoj umešanosti njenih građana u moguće nasilne događaje.
Crnogorske tehničke vlasti precizirale su, pak, da navode moldavske predsednice ne treba povezivati sa politikom države, već da se, ako postoji to o čemu je govorila - radi o neodgovornim pojedincima.
U intervalu kada su se u javnosti pojavili navodi o mogućem državnom udaru, čiji bi inspirator bila Rusija, Moldavija je prolazila kroz period političkih trzavica.
Uz to, gostoprimstvo je tih dana bilo otkazano i sportistima crnogorskog bokserskog kluba “Budva” koji je trebalo da učestvuju na turniru u prestonici Kišinjevu.
U intervalu višednevnih napetosti, u jednom trenutku, bio je i zatvoren vazdušni prostor nad Moldavijom – što je mera koja je ubrzo bila povučena.
Inače, još od raspada bivšeg Sovjetskog Saveza, Moldavija se suočava sa izazovom u vezi sa delom teritorije Pridnjestrovljem. Reč je o samoproglašenoj i međunarodno nepriznatoj teritoriji koja je, takozvanu nezavisnost, proglasila februara 1990.
To područje uživa podršku Rusije i u nekoliko izveštaja tokom ruske agresije na Ukrajinu – pominjana je mogućnost da Pridnjestrovlje bude iskorišćeno za izvođenje napada na tu zemlju sa kojom se graniči.
