Srbija odbija svaku insinuaciju o potencijalnoj umešanosti njenih građana u moguće nasilne događaje u Moldaviji, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – nakon razgovora sa moldavskim kolegom Nikuom Popeskuom.
Rusija odbacuje moldavske navode o zaveri
Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, odbacila je navode da Moskva sprema zaveru protiv vlade te zemlje.
Ona je rekla da se radi pokušajima vlasti te zemlje da odvrate pažnju Moldavaca sa unutrašnjih problema.
Tvrdnje moldavske predsednice o pripremi udara u kom bi, između ostalog bili angažovani i državljani Srbije i Crne Gore, Zaharova je označila kao apsolutno bez osnova.
„Takvi navodi su u klasičnom maniru koje koriste SAD, druge zapadne zemlje i Ukrajina. Optužbe su zasnovane na obaveštajnim referencama koje se ne mogu proveriti“, rekla je Zaharova.
Inače, još od raspada bivšeg Sovjetskog Saveza, Moldavija se suočava sa izazovom u vezi sa delom teritorije Pridnjestrovljem. Reč je o samoproglašenoj i međunarodno nepriznatoj teritoriji koja je, takozvanu nezavisnost, proglasila februara 1990.
To područje uživa podršku Rusije i u nekoliko izveštaja tokom ruske agresije na Ukrajinu – pominjana je mogućnost da Pridnjestrovlje bude iskorišćeno za izvođenje napada na tu zemlju sa kojom se graniči.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navedeno je da je od moldavskih vlasti zatreženo da se sve informacije o pretpostavkama u vezi sa tim dostave bezbednosnim službama Srbije.
„Srbija traži sve informacije o tome kako bi sprečila da bilo ko iz Srbije učestvuje u oružanim i nasilnim akcijama bilo gde u svetu, što je strogo kažnjivo po našem zakonu“, naveo je Dačić u saopštenju.
Moldavski i srpski zvaničnik razgovarali su povodom navoda predsednice Moldavije Maje Sandu da su, između ostalih, državljani Srbije i Crne Gore umešani u zaveru za obaranje vlade te zemlje - iza koje stoji Rusija.
U saopštenju srpskog ministarstva navodi se da je moldavski diplomata naveo da je informacije o tome prosledila ukrajinska obaveštajna služba i da sve proveravaju. U tekstu je precizirano da, za sada, državljani Srbije nisu bili uključeni u takve aktivnosti.
Dan ranije, moldavska predsednica Sandu govorila je o takozvanom ruskom obaveštajnom planu čija je svrha uništenje te zemlje kroz organizovanje protesta opozicije i angažovanje ljude iz Belorusije, Srbije i Crne Gore koji su vojno obučeni.
Dritan Abazović, crnogorski premijer u tehničkom mandatu, ukazao je da će vlasti te zemlje pokušati da stupe u kontakt sa kabinetom moldavske predsednice.
“Ako treba naše bezbednosne službe radiće dodatne provjere za naše građane. Ukoliko imaju neku informaciju o tome, mi smo više nego raspoloženi da to čujemo. Nemam nikakvu specijalnu informaciju o tome, osim iz medija”, poručio je Abazović.
On je napomenuo da izjave moldavske predsednice ne treba vezivati za politiku Vlade ili države, već da se, ako postoji to o čemu je govorila - radi o neodgovornim pojedincima.
Moldavija se nalazi u periodu političkih trzavica pošto je prozapadno orijentisana vlada bivše premijerke Natalije Gavrilite podnela ostavku. To se dogodilo u okolnostima ekonomskih previranja i posledica ruske invazije na susednu Ukrajinu, što je otežalo aktivnosti bivše vlade na reformama čiji je cilj pridruživanje Evropskoj uniji.
Boris Varga, politikolog i novinar, ukazuje da bi ta država bila prva na udaru ukoliko bi se sukob, iniciran ruskom agresijom, širio na druge države.
“Moldavija je interesantna Rusiji kao ‘drugi evropski front’, u kome se cilja kao potencijalni kandidat za članstvo u Evorpskoj uniji - pošto se Brisel u uslovima agresije odlučio na novi i ubrzani pristup širenja. Destabilizovati Moldaviju koja doseže do najistočnijeg kraka Balkana znači slati impuls i revanšistima na Zapadnom Balkanu da – ‘Rusi dolaze!’. Zato se u tu priču uključuju navodni plaćenici iz Srbije i Crne Gore. Taj etnički pečat je ujedno podloga za propagandu podgrevanja nacionalističkih strasti u Srbiji, na Kosovu, Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini“, ukazuje Varga.
Ima li potvrda o angažovanju državljana Srbije i Crne Gore?
Za sada ne postoje nikakve utemeljene indicije, osim tvrdnji moldavskih zvaničnika i ukrajinske obaveštajne zajednice, da bi se scenario državnog udara u Moldaviji mogao dogoditi.
“Plan su presrele ukrajinske službe, prenele ga vlasti u Moldaviji – koje su ga potvrdile”, kaže za Glas Amerike Kristina Popjusoj – novinarka moldavskog servisa Radija Slobodna Evropa.
“Moldavsko predsedništvo tvrdi da ovo nije bio jedini plan usmeren protiv Moldavije. Prošle jeseni Rusija je želela da razvlasti Kišinjev tokom protesta koju je organizovao proruski Republikanski pokret za jednakost. Nastojala je da iskoristi nezadovoljstvo građana usled poskupljenja prirodnog gasa. Prema navodima predsednice Sandu – aktuelni ruski plan podrazumevao je napad na državne institucije, uzimanje talaca, kao i proteste opozicionih partija bliskih Moskvi”, ukazuje Popjusoj.
Sagovornica Glasa Amerike nije sa sigurnošću mogla da odgovori da li su optužbe moldavskog vrha vlasti posledica unutrašnje političke borbe, podsetivši da su najistaknutija imena koja se povezuju sa mogućom ruskom zaverom, Vladimir Plahotnjuk i Ilan Šor.
“Naravno da su u Moldaviji aktuelne unutrašnje političke borbe, ali treba imati u vidu da su oktobra 2022. Sjedinjene Države na crnu listu stavile dvojicu oligarha zbog navodnog političkog mešanja u unutrašnja pitanja. Isti dokument američkog Sekretarijata za finansije pokazuje da je bogati populistički lider Šor sarađivao sa Rusima uoči izbora u Moldaviji 2021. na stvaranju političkog saveza čiji je cilj da kontroliše moldavski parlament i podrži zakone koji idu u prilog Rusiji”, kaže Popjusoj.
Prema njenim rečima, ne raspolaže detaljima u vezi sa strukturama iz Srbije, Crne Gore i Belorusije koje bi navodno trebalo da budu angažovane.
Saopšteno je, međutim, da bi prema ruskom planu u nasilne akcije trebalo da budu uključeni vojno obučeni diverzanti u civilnoj odeći koji su izvan zemlje. Navedeno je i da su pronađena uputstva za ulazak u Moldaviju za državljane Ruske Federacije, Belorusije, Srbije i Crne Gore.
Informacije o planovima za navodni ruski državni udar u Moldaviji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je predsednici Sandu preneo početkom februara u Briselu.
“Saznanje o pokušaju državnog udara dolazi od Zelenskog i javnosti šalje poruku da su Ukrajina i Moldavija ne samo susedi, već i saveznici sa zajedničkim neprijateljem. Izazovi bezbednosti su toliko ozbiljni, da su izvršene promene u vladi Moldavije i na njeno čelo je došao Dorin Rečak. On je blizak predsednici Maji Sandu stručan za pitanja bezbednosti”, ukazuje politikolog i novinar Boris Varga.
Utakmica kao rizik
Glas Amerike kontaktirao je nekoliko evropskih zvaničnika u nameri da od njih sazna imaju li informacija o tome.
Odgovor smo dobili iz kabineta Viole fon Kramon, izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo, u kom je precizirano da su informisani o iznetim navodima u vezi sa državnim udarom u Moldaviji – ali da za to nema čvrstih dokaza.
“Jedino što je aktuelna činjenica da bi u Kišinjevu trebalo da se odigra fudbalska utakmica između srpskog i moldavskog tima. Moldavske vlasti nemaju kapaciteta da pretresu svakog navijača – pa su naslutile da bi to mogla biti zgodna prilika da se neopaženo uvuku obučeni ljudi za protest ili državni udar”, rečeno je Glasu Amerike iz kabineta Viole fon Kramon.
Utakmicu u Kupu konferencija, takmičenju pod okriljem Evropske fudbalske unije, u četvrtak u Kišinjevu igraju moldavski Šerif i beogradski Partizan.
Napetosti u vezi sa čitavim tim slučajem uticale su na to da grupi od dvanaest navijača Partizana bude zabranjen ulaz u Moldaviju i oni su u međuvremenu deportovani u Srbiju.
Moldavske vlasti su donele odluku da se meč igra bez prisustva navijača.
Uz to i vazdušni prostor nad Moldavijom bio je u utorak nakratko zatvoren – a tokom popodneva zvaničnici su doneli odluku o njegovom ponovnom otvaranju.
“To su svakako preventivne mere Moldavije, koje bi svaka država na njihovom mestu uradila, prema grupama koji bi mogli da imaju ne samo konfliktni, već i problematični bezbednosni potencijal. Ali, problem je upravo u reputaciji Srbije, koja je svakako povezana sa slikama masovnih skupova koji dolaze iz Beograda na kojima su u prvim redovima portreti Putina, simbol Z ruske okupacije u Ukrajini“, ukazuje Varga.
Opterećujuća prošlost
Srbija, odnosno njeni državljani, najmanje dva puta su u bliskoj prošlosti povezivani sa tenzijama na teritorijama njenih najbližih suseda – Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
U Crnoj Gori je novembra 2022. počelo ponovljeno suđenje za, kako je navedeno u optužnici, pokušaj državnog udara na dan parlamentarnih izbora 2016. godine.
Prethodno je ukinuta presuda crnogorskog Višeg suda kojom su dvojica ruskih i više državljana Srbije, uz lidere tada opozicionog Demokratskog fronta Andriju Mandića i Milana Kneževića, osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Oni su na dan izbora privedeni po nalogu crnogorskog Specijalnog tužilaštva, pod sumnjom da su pripremali nasilno rušenje vlasti nakon okončanja glasanja i formiranje kriminalne organizacije zbog sprovođenja terorističkih akata.
U grupi od 20 uhapšenih državljana Srbije bio je i penzionisani policijski general i nekadašnji komandant žandarmerije Srbije - Bratislav Dikić.
Ubrzo je obelodanjeno da iza pokušaja državnog udara stoje ruske službe, jer su se na spisku osumnjičenih našli i ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov koji su bili u bekstvu.
Sudski proces trajao je proteklih šest godina tokom kojih su se promenile političke okolnosti jer su tada optuženi lideri opozicije na izborima 2020. osvojili vlast.
Srbija, odnosno pripadnici njene tajne službe, pominjani su i u kontekstu događaja iz severnomakedonskog parlamenta – koje je obeležilo nasilje 2017.
Tada su pristalice pokreta “Za zajedničku Makedoniju” nasilno upale u zdanje skupštine, pošto je tada opozicioni Socijaldemokratski savez bivšeg premijera Zorana Zaeva, sa nekoliko albanskih partija formirao parlamentarnu većinu.
Deo mase fizički je napao neke od poslanika, pri čemu je više njih ozbiljno povređeno, uključujući i lidera socijaldemokrata Zaeva.
U zgradi parlamenta bio je prisutan i pripadnik Bezbednosno-informativne agencije Srbije Goran Živaljević.
Makedonske vlasti tada su od kolega iz Srbije tražile razjašnjenje zašto je Živaljević bio prisutan u zdanju Skupštine u vreme nasilnih događaja – što je, kako su ukazale, bilo nedozvoljeno.
Vlasti Srbije su pak tvrdile da se Živaljević svojim prisustvom nije mešao u unutrašnja makedonska pitanja.
Boris Varga ukazuje da se o najaktuelnijem slučaju u vezi sa Moldavijom, ukoliko se ispostavi kao utemeljen, može govoriti u kontekstu paralela sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
„To su najverovatnije otuđene strukture bezbednosti iz Srbije, koje su 2016. godine uz koordinaciju ruskih državljana i bivših pripadnika srpskih službi bezbednosti pokušali da organizuju slične nerede, napade na institucije i pokušaj rušenja vlasti u Crnoj Gori. Zapadni koncept stabilokratije prema Srbiji doprineo je da se Vučiću toleriše stvaranje ‘srpskog sveta’, obnovljene velikosrpske ideje koja je poražena 90-tih. Ideje napravljene po uzoru na ’ruski svet’ i pod njihovim mentorstvom, a tu ideju su veoma glasno zagovarali predstavnici ključnih ministarstava srpske vlade“, smatra sagovornik Glasa Amerike.
Jedan od najglasnijih zagovornika teze o takozvanom srpskom svetu, zasnovane na objedinjavanju Srba gde god da žive, je aktuelni načelnik Bezbednosno informativne agencije (BIA) i bivši ministar policije Aleksandar Vulin.
U jednom od komentara predsednika Srbije, povodom kritika na Vulinov račun zbog iznošenja takvih stavova jula 2021, Aleksandar Vučić je poručio da se ne radi o, kako se izrazio, hajci na Vulina - već na Srbiju.
Vučić rekao je da je zvanična državna politika ona koja govori da su granice Srbije nepovredive - dok se, kako je rekao Beograd ne bavi tuđim granicama.
Boris Varga navodi da su strukture takozvanog srpskog sveta, i njoj slične, bile tolerisane godinama pre rata u Ukrajini. On je izneo i uverenje da je Zapad, kako navodi, zatvarao oči na mešanje Rusije i Srbije na izbore u Crnoj Gori.
"Na kojima je na vlast došla otvorena proruska, antizapadna i anti-NATO politička opcija", tvrdi Varga.
Nakon gotovo tridesetogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) crnogorskog predsednika Mila Đukanovića – ta politička opcija izgubila je većinu u Crnoj Gori.
Misija Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) tada je ocenila da su izbori bili konkurentni i održani u polarizovanom okruženju oličenom u kontekstu tema u vezi sa crkvom i nacionalnim identitetom.
Tvrdnje u vezi sa ruskim i srpskim mešanjem zasnovane su na zaključcima dela nevladinog sektora i impresijama nekih od strana koje su učestvovale u izbornom procesu.
Srbija je jedna od retkih država Evrope koja se nije usaglasila sa evropskim i američkim sankcijama Rusiji – zbog neopravdane agresije na Ukrajinu. U zvaničnoj diplomatskoj korespondenciji podržava ukrajinski teritorijalni integritet i osuđuje agresiju.
U Ujedinjenim nacijama glasala je za nekoliko rezolucija kojima je Rusija osuđena zbog napada na suseda.
Međutim, u isto vreme zvaničnici dve države održavaju bliske kontakte.
