Sjedinjene Države iznele su tvrdnje da Rusija nastoji da destabilizuje bivšu sovjetsku republiku Moldaviju.
U te svrhe, kako su navele SAD, koriste se ulični protesti – a krajnji cilj je uspostavljanje proruske vlasti.
„Smatramo da Rusija traži opcije da oslabi moldavsku vladu, verovatno sa konačnim ciljem da se uspostavi administracija naklonjenija Rusiji“, izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Vlada Moldavije pokušava da razvije tešnje veze sa državama Zapada i bliska je aktuelnoj prozapadnoj administraciji susedne Ukrajine – koja se više od godinu dana nalazi na udaru ruske invazije.
Istovremeno, deo moldavske teritorije, Pridnjestrovlje, kontrolišu separatisti koje podržava Rusija. Vašington smatra da Moskva nastoji da podstakne širu nestabilnost.
„Ruski akteri, od kojih su pojedini povezani sa ruskim obaveštajnim službama, pokušavaju da organizuju proteste u Moldaviji kao osnovu za podsticanje unapred osmišljene pobune protiv moldavske vlade“, rekao je Kirbi.
Američki zvaničnik je istakao da su Sjedinjene Države uverene u sposobnost moldavskih demokratskih i ekonomskih institucija da se odupru tim pretnjama
“Nastavićemo da pružamo snažnu podršku Moldaviji”, rekao je Kirbi – dodavši da SAD pojačavaju razmenu informacija o ruskim aktivnostima u Moldaviji.
Moldavska predsednica Maja Sandu početkom februara je obelodanila informacije o takozvanom ruskom obaveštajnom planu.
Njegova svrha, kako je tada ukazala, bila je uništenje te zemlje kroz organizovanje protesta opozicije i angažovanje ljudi iz Rusije, Belorusije, Srbije i Crne Gore koji su prošli vojnu obuku.
Informacije o planovima za navodni državni udar u Moldaviji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je predsednici Sandu preneo početkom februara u Briselu.
Međutim, od tada deluje da se – osim navoda i indicija - nije dogodilo ništa konkretno što bi potvrdilo da je ruski plan o destabilizaciji Moldavije zaista i postojao.
Vlasti Srbije odbacile su u februaru svaku insinuaciju o potencijalnoj umešanosti njenih građana u moguće nasilne događaje.
Crnogorske tehničke vlasti saopštile su da navode moldavske predsednice ne treba povezivati sa politikom države, već da se, ako postoji to o čemu je govorila - radi o neodgovornim pojedincima.
Od pojave navoda o mogućem puču, moldavski, srpski i crnogorski razmenjivali su informacije i stavove u vezi sa tim.
“Naše državne institucije u stalnom su kontaktu sa Srbijom i Crnom Gorom u vezi sa državljanima koji su pokušali da deluju protiv naših interesa – nezavisno od tih zemalja”, izjavio je za Glas Amerike Niku Popesku, moldavski ministar spoljnih poslova.
Popesku je za gruzijski servis Glasa Amerike rekao da Moldavija ni u jednom trenutku nije ispoljavala zabrinutost u vezi sa srpskim ili crnogorskim vlastima.
“Ubrzo su nam ponudili punu saradnju. Potpuno su bili spremni i od velike pomoći u vezi sa umanjivanjem mogućih rizika povezanih sa pojedinim državljanima tih zemalja. Saradnja naših zemalja i vlada je odlična. Predsednica Maja Sandu razgovarala je sa svojim kolegama u Srbiji i Crnoj Gori, što su učinili i ministri spoljnih poslova sa svojim timovima”, rekao je Popesku – ne navodeći više detalja o državljanima Srbije i Crne Gore koje je pominjao.
U intervalu kada su se u javnosti pojavili navodi o mogućem državnom udaru, čiji bi inspirator bila Rusija, Moldavija je prolazila kroz period političkih trzavica, pošto je prozapadno orijentisana vlada bivše premijerke Natalije Gavrilite podnela ostavku.
To se dogodilo u okolnostima ekonomskih previranja i posledica ruske invazije na susednu Ukrajinu, što je otežalo aktivnosti bivše vlade na reformama čiji je cilj pridruživanje Evropskoj uniji.
