Evropske odbrambene kompanije izgleda da će imati koristi od ulaganja Evropske unije u ponovno naoružavanje, zbog preokreta u američkoj politici prema bezbednosti Evrope pod administracijom predsednika Donalda Trampa. Međutim, planu za ponovno naoružanje Evrope, vrednom 860 milijardi dolara, protive se dve članice EU, Mađarska i Slovačka.
Vrednost deonica nekoliko evropskih odbrambenih kompanija zabeležila je dvocifreni rast poslednjih nedelja – što je bilo suprotno opštoj neizvesnosti na globalnim tržištima zbog potencijalnog trgovinskog rata.
Evropa se trudi da ojača svoju odbranu nakon što je Vašington nagovestio da mu evropska bezbednost više neće biti prioritet.
“Berza je takođe shvatila da je Evropa više prepuštena sama sebi i da mora da se brani u skladu sa tim – i da SAD više nisu tako pouzdan partner", kaže Tim Ehzner iz banke "Štojbing AG".
Predsednik Tramp već duže vreme poziva Evropu da troši više na svoju odbranu, tvrdeći da Vašington više ne bi trebalo da plaća troškove toga.
Na sastanku u četvrtak u Briselu, lideri Evropske unije – zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim – razgovarali su o “planu za ponovno naoružavanje Evrope“ vrednom 860 milijardi dolara, koji bi bio finansiran obveznicama EU i ublažavanjem pravila pozajmljivanja i potrošnje.
“Novac je manji problem od odlučnosti. Posle epidemije kovida, videli smo da su Evropa i EU brzo uspele da prikupe stotine milijardi evra", smatra ekonomski analitičar Matia Neles.
Pojedinačne države takođe povećavaju troškove za odbranu. Fridrih Merc – za kojeg se očekuje da će biti sledeći kancelar Nemačke – obećao je da će ublažiti stroga pravila za pozajmice.
“Želim da budem vrlo jasan. Poruka “šta god da je potrebno“ mora sada da se odnosi i na našu odbranu, imajući u vidu pretnje slobodi i miru na našem kontinentu", rekao je Merc.
Odluka Trampove administracije da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini i ograniči upotrebu određenog američkog oružja pojačala je želju Evrope da izgradi sopstvene vojne kapacitete.
“Važno je da novac koji trošimo barem ostane u Evropi. Ne bi trebalo da kupujemo američko oružje", ukazao je ekonomski analitičar Robert Halver.
Evropski lideri takođe su obećali da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu. Ali, postavlja se pitanje da li Evropa može ponovo da se naoruža i da nastavi da snabdeva Ukrajinu?
“Ne gradi se odbrambeni industrijski kompleks preko noći. To nije nešto što će se iznenada pojaviti i sigurno neće imati direktan uticaj na rat u Ukrajini", naglasio je Mark Galioti, analitičar.
Nisu svi Evropljani saglasni sa planom. Mađarska i Slovačka izrazile su protivljenje nastavku podrške Ukrajini.
Predsednik vlade Mađarske Viktor Orban istakao je "da je nastavak rata pogrešan i opasan."
Tokom samita EU, demonstranti su zahtevali da Evropa zapleni 200 milijardi dolara ruskih sredstava koja su zamrznuta u evropskim bankama – i iskoristi taj novac za odbranu Ukrajine.
