Globalna obećanja o smanjenju emisije gasova staklene bašte samo su delić onoga što je potrebno da bi se sprečilo katastrofalno globalno zagrevanje, navodi se u novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Upozorenje dolazi uoči kritičnog COP26 klimatskog samita u Glazgovu koji počinje sledeće nedelje.
Svetski lideri su se obavezali da ograniče globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa na samitu o klimi u Parizu 2015. Međutim, ta obećanja se ne poklapaju sa politikama, navodi se u izveštaju UN o ograničenju emisija 2021, objavljenom u utorak.
U izveštaju se upozorava da će nove obaveze za smanjenje emisija koje su preuzete uoči samita u Glazgovu – poznate kao nacionalno utvrđeni doprinosi ili NDC – smanjiti gasove staklene bašte za samo 7,5 odsto do 2030. godine, u poređenju sa prethodnim obećanjima. Ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa zahtevalo bi smanjenje emisija za 55 odsto.
"Posle pada bez presedana od 5,4 odsto u 2020. godini, globalne emisije ugljen-dioksida se vraćaju na nivoe pre Kovida 19", navodi se u izveštaju.
"Snažan oporavak emisija očekuje se 2021. Preliminarne procene sugerišu da bi emisije ugljen dioksida iz fosilne energije mogle da porastu za 4,8 odsto u 2021... a očekuje se da će globalne emisije u 2021. biti samo nešto niže od rekordnog nivoa iz 2019".
Peteri Talas, generalni sekretar UN-ove Svetske meteorološke organizacije, rekao je u ponedeljak da je svet na putu ka potencijalno katastrofalnim klimatskim promenama. "Do sada smo čuli mnogo političke podrške za pojačanu ambiciju ublažavanja, ali konkretna obećanja još uvek nedostaju, a trenutno se krećemo ka zagrevanju od 2,5 do 3 stepena (Celzijusa) umesto 1,5 do dva stepena".
Dakle, šta to znači za planetu — i za čovečanstvo?
Naučnici kažu da klimatske promene već povećavaju učestalost i intenzitet toplotnih talasa. Nedavni izveštaj Četam hausa izračunao je da se globalno smrtnost od toplote povećala za skoro 54 odsto među starijima od početka veka, dostigavši 296.000 smrtnih slučajeva u 2018.
"Očekujemo da će oko 400 miliona ljudi iskusiti toplotne talase do te mere da više ne mogu da rade napolju", rekao je za Glas Amerike koautor izveštaja Četam Haus, Danijel Kvigin.
Toplotni talasi i suše imaju veliki uticaj na globalnu bezbednost proizvodnje hrane. Propale žetve i povećana rasprostranjenost štetočina i bolesti — kao što je najezda skakavaca u istočnoj Africi prošle godine — dovode do skoka cena.
"Tokom narednih 30 godina biće potrebno oko 50 odsto više hrane zbog većeg broja ljudi na planeti, ali i očekivanja da jedu više mesa - posebno u zemljama poput Kine i jugoistočne Azije i tako dalje. Ali istovremeno, prema našoj proceni, predviđamo da će prinosi, žetve pasti za oko 30 odsto. To će rezultirati samo poskupljenjem hrane, tako da najsiromašniji verovatno neće moći da je priušte", rekao je Kigin.
Više temperature dovode do intenzivnijih tropskih oluja i poplava. Dugoročno, topljenje ledenih polarnih kapa će dovesti do porasta nivoa mora, dovodeći priobalne gradove u opasnost.
Ekstremne vremenske fluktuacije znače i intenzivnije i duže suše. Naučnici kažu da bogatije zemlje moraju da ispune svoje obećanje iz 2015. da će pomoći siromašnijim zemljama da plate za borbu protiv klimatskih promena i da se nose sa njihovim uticajima.
"Veliki stepenasti uticaji koje vidimo kao posledica suše, toplotnih talasa, propasti useva su migracije, nesigurnost u nabavci hrane za sve i povećana prevalencija štetočina i bolesti. Dakle, postoji interes za te bogate zemlje da obezbede klimatsko finansiranje — tih 100 milijardi dolara godišnje koje su obećane već neko vreme, od Pariza (klimatskog samita) i ranije, zapravo treba da budu isporučene. A trenutno se ne isporučuju", rekao je Kigin za Glas Amerike.
Dok se svetski lideri pripremaju za Glazgov, ulozi za našu planetu — i za ljudsku rasu — postaju sve veći; uticaji su blizu nepovratnih. Može li se postići novi globalni sporazum za smanjenje emisija daleko iznad trenutnih obaveza?
Domaćin samita, britanski premijer Boris Džonson dao je svoju procenu u ponedeljak. "Veoma sam zabrinut. Jer može poći naopako. I možda nećemo dobiti sporazume koji su nam potrebni. To je 'tač end gou', veoma je, veoma teško" rekao je Džonson deci u publici u Londonu.
Naučnici kažu da će ishod samita u Glazgovu verovatno uticati na svakog od nas, na planeti Zemlji koja se zagreva.
