Zagrevanje i zakiseljavanje okeana uništavaju svetske koralne grebene i različite ekosisteme koje oni održavaju. Staništa grebena su se već smanjila za 30 do 50 odsto od 1980-ih, a stručnjaci kažu da bi mogli da gotovo potpuno nestanu u narednih 20 godina.
Nedavna studija ukazuje na još jednu pretnju opstanku koralnih grebena: nagli pad nivoa kiseonika.
Studija, objavljena u Nature Communications, potvrđuje zapažanja naučnika koji rade na spasavanju koralnih ekosistema.
U septembru 2017, vodeći autor studije, ekološkinja specijalizovana za koralne grebene Megi Džonson, pripremala se za slobodno ronjenje u karipskim vodama kod obale Bokas del Toro u Panami za program dugoročnog praćenja obalnih ekosistema Tropskog istraživačkog instituta Smitsonian. Dok je sedela na usidrenom čamcu i stavljala peraje, Džonson je videla mirnu, bistru morsku vodu. Ali nakon ronjenja ispod površine, ona i kolega su primetili nešto sasvim drugačije.
Prvo su videli ribe skupljene zajedno iznad dobro ocrtane linije mutne morske vode. Zatim su ugledali malaksala stvorenja na morskom dnu: ježeve sa visećim, neurednim bodljama, izduvane anemone koje su ležale ravno, morske zvezde naslagane jedna na drugu nakon pokušaja da pobegnu iz mutne vode. Nakon izranjanja na površinu, otkrili su štetan, neprijatan miris koji izlazi iz mora.
"Ovo nije bilo ništa od onoga što sam ikada doživela", rekla je Džonsonova, sada istraživačica na Okeanografskom institutu Vuds Hol.
Posledice deoksigenacije okeana
Kiseonik je neophodna komponenta za održavanje života. Kada temperature vode porastu, one zadržavaju manje gasa, što je objašnjenje zbog čega nivo kiseonika u zagrejanim okeanima.
Na panamskoj obali, iznenadni, lokalizovani pad kiseonika u okeanu ubio je veliki deo ekosistema grebena, uglavnom tako što su se živi svet grebena ugušio. Prema studiji, mešavina niske aktivnosti vetra mogla je da uzrokuje stagnaciju vode s niskim sadržajem kiseonika, dok je oticanje hranjivih tvari iz poljoprivrede i kanalizacije moglo da potakne višak rasta algi koje su dodatno osiromašile kiseonik kada su se razgradile.
Neka morska bića, poput riba, uspela su da otplivaju. Međutim, većina njih nije mogla da pobegne iz mrtve zone. U samo nekoliko dana, iznenadni događaj deoksigenacije bio je katastrofalan, kaže Džonson.
"Bilo je masivnih korala koji su bili zaista stari. Oni su tamo potencijalno stotinama godina, a nakon događaja ih više nije bilo", rekla je ona.
Tokom narednih šest dana događaja deoksigenacije, istraživači su pratili greben i prikupljali uzorke. Otkrili su da je u odnosu na pre događaja greben izgubio polovinu koralnog pokrova.
Studija je takođe pokazala da se godinu dana nakon događaja zajednice koje su uključivale korale, sunđere i alge nisu u potpunosti oporavile. Plitki greben, za koji se činilo da je prošao bolje od dubljeg grebena - možda zbog više vrsta korala otpornih na stres - pokazivao je spore znakove oporavka.
"Prošle su godine od događaja, a ekosistem - posebno na malo većoj dobini - nije se zaista oporavio. Nije se dogodilo ono 'sve je umrlo, a onda se sve vratilo'. Ne vraća se", rekla je Džonson za Glas Amerike.
Uočili su da su se mikroorganizmi ponovo razmnožili mesec dana nakon događaja i pokazali su brži oporavak.
Izbeljivanje korala u grebenima
Masovno izbeljivanje korala, koje može da se pojavi nedeljama ili mesecima, bila je veliki razlog brige čuvara prirode i ekologe kao vodeći uzrok umiranja grebena. Topla voda može da pokrene korale da izbace šarene alge koje se nalaze u njihovom tvrdom tkivu, pretvarajući živa staništa u bele skelete.
Izbeljeni koral još uvek može da se oporavi, ali ako prođe previše vremena a da ih alge koje u njima žive ne nahrane hranljivim materijama, koral će umreti od gladi. Ili ako događaji postanu previše česti, koral neće imati vremena da se oporavi u međuvremenu.
Stres izazvan dezoksigenacijom, viđen je na grebenu Bokas del Toro, takođe može izazvati izbeljivanje korala. I dok se događaji dezoksigenacije mogu dogoditi u manjem obimu od procesa zagrevanja okeana, kao što su unutar zaliva ili u lagunama, brzina kojom se oni javljaju može ostaviti iza sebe razoreni greben u roku od nekoliko dana pre nego što ih timovi za odgovor čak mogu da se mobilišu ili otkriju problem.
"Kada razmišljamo o hipoksičnom stresu, koralni grebeni nisu prvo mesto na koje mislim... ali jasno, to se dogodilo tamo", rekao je Francis Čan, ekolog mora koji proučava nisku oksigenaciju ili hipoksiju u Tihom okeanu na Državnom univerzitetu u Oregonu.
Strategije za borbu protiv stresa niskog kiseonika u koralnim grebenima uključuju kontinuirano praćenje, promene politike za otklanjanje oticanja hranljivih materija i proučavanje korala otpornih na stres.
"Sve je jasnije i jasnije, na osnovu nauke koju imamo danas, da će klimatske promene smanjiti količinu kiseonika koju imamo u mnogim morskim ekosistemima", dodao je Čan. "Imamo li ekosisteme spremne za klimu? Imamo li istraživanje spremno za klimu i preduzeće za praćenje? Tu imamo mogućnosti da nešto učinimo".