Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove smernice u vezi sa poboljšanjem kvaliteta vazduha na globalnom nivou, koje bi - kako tvrdi - moglo da spase mnoge od sedam miliona (7.000.000) života, koliko se svake godine izgubi zbog zagađenja.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da udisanje zagađenog vazduha povećava rizik od dobijanja upale pluća, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i drugih nezaraznih oboljenja kao što su srčane bolesti, moždani udar ili razne vrste raka.
"Zagađenje vazduha je pretnja zdravlju u svim zemljama, ali posebno za ranjive grupe u zemljama sa malim i srednjim primanjima, u kojima je vazduh loš zbog urbanizacije i brzog ekonomskog razvoja, baš kao i zagađenje vazduha u stanovima i kućama kojem doprinosi kuvanje, grejanje i osvetljavanje", rekao je Gebrejesus.
Od poslednjeg izveštaja SZO 2005. godine, pojavili su se novi dokazi koji pokazuju da na zdravlje ljudi negativno utiču manje koncentracije otrovnih supstanci u vazduhu nego što se ranije verovalo.
Kao posledica toga, SZO preporuluje je preporučio niže nivoe pet ključnih zagađivača u vazduhu, uključujući azotdioksid, sumpordioksid i ugljenmonoksid.
Maria Neira, direktorka odseka SZO za zaštitu prirodne sredine, klimatske promene i zdravlje, kaže da će prelazak na čistiju energiju popboljšati zdravlje ljudi i ublažiti globalno zagrevanje.
"Prelazak na obnovljive i čiste izvore energije imaće veoma pozitivan uticaj na smanjenje ispuštanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanjenje zagađenja vazduha", rekla je ona i zaključila:
"I jedno i drugo su ključni za naše zdravlje".
Osim poboljšanja zdravlja i spasavanja života, smanjenje zagađenja vazduha moglo bi da ima i enormne ekonomske koristi.
Svetska banka procenjuje da globalni troškovi za lečenje problema povezanih sa zagađenjem prirodne okoline iznose oko 5.700 milijardi dolara godišnje (5,7 biliona).
