Klimatske promene mogle bi da primoraju više od 200 miliona ljudi da napuste svoje domove u naredne tri decenije, i stvore žarišta migracije, ako se ne preduzme hitna akcija da se smanji globalno otpuštanje štetnih gasova i prebrodi jaz u razvoju, upozorava se u izveštaju Svetske banke.
U drugom delu izveštaja, koji je objavljen u ponedeljak, istražuje se kako posledice klimatskih promena kao što su nedostatak vode, smanjenje useva i rast nivoa mora mogli da dovedu do miliona "klimatskih migranata" do 2050, na osnovu tri različita scenarija, sa različitim nivoima klimatske akcije i razvoja.
Prema najpesimističnijem scenariju, koji predviđa visoki nivo emisije štetnih gasova i neravomerni razvoj, izveštaj predviđa da će do 216 miliona ljudi morati da se preseli u neko drugo mesto unutar svoje zemlje, u šest analiziranih regiona. To su: Latinska Amerika; Severna Afrika; Subsaharska Afrika; Istočna Evropa i Centralna Azija; Južna Azija i Istočna Azija i Pacifik.
Prema najpovoljnijem scenariju, koji podrazumeva niži nivo emisije gasova i inkluzivni, održivi razvoj, svet bi i dalje mogao da vidi 44 miliona ljudi prinuđenih da se isele iz svojih kuća.
Otkrića izveštaja "ponovo potvrđuju da klima ima moć da pokrene migraciju unutar zemalja", izjavila je Vivijen Vei Čen Klement, specijalistkinja Svetske banke za klimatske promene i jedan od autora izveštaja.
U izveštaju nije razmotren kratkoročni uticaj klimatskih promena, kao što je efekat ekstremnih vremenskih događaja, i nije analizirana klimatska migracija preko granica.
U najgorem scenariju, subsaharska Afrika - najugroženiji region sveta zbog širenja pustinja, specifične obale i zavisnosti populacije od poljoprivrede - mogla bi da vidi najviše migranata. I do 86 miliona ljudi bi moglo da se preseli unutar nacionalnih granica.
UN: Ekološke krize ugrožavaju ljudska prava širom sveta
Savet UN za ljudska prava počeo je godišnje zasedanje u Ženevi a u svom govoru na otvaranju, visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bačelet, upozorila je da klimatske promene i zagađenje predstavljaju ozbiljnu pretnju ljudskim pravima i čovečanstvu.
Šefica UN za ljudska prava navodi da izostanak akcije ljudi suočenih sa katastrofama na planeti ima ozbiljne posledice na niz ljudskih prava, uključujući pravo na adekvatnu hranu, vodu, obrazovanje, zdravlje pa čak i sam život.
Mišel Bačelet kaže da su ekstremni i ubilački klimatski događaji zadesile stanovnike svih regiona proteklih meseci.
“Veliki požari u Sibiru i Kaliforniji, snažne, iznenadne poplave u Kini, Nemačkoj i Turskoj, vreli talasi na Arktiku koji su doveli do do sada neviđenog otpuštanja metana, i uporne suše od Maroka, preko Senegala do Sibira, potencijalno donose patnje i glad milionima ljudi i primoravaju ih da se isele", rekla je šefica UN.
Bačelet je upozorila da intenziviranje ekoloških pretnji predstavlja najveći izazov za ljudska prava. Izjavila je da ekološke katastrofe pojačavaju konflikte i tenzije i nejednakost širom sveta.
