Politička vlast u Srbiji, nezavisno od toga ko je čini, suštinski ne prihvata osnovnu podelu sudske vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnosno smatra da se pobedom na izborima osvaja ne samo politička, već i pravosudna vlast, rečeno je između ostalog na konferenciji u organizaciji Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, posvećenoj desetogodišnjici reizbora nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji. Na konferenciji je poručeno da se nešto poput tog reizbora, ne sme ponoviti, jer bi posledice bile katastrofalne.
U reizboru, koji je pre 10 godina sprovela tadašnja demokratska vlast, a koja prema odredbama Ustava i zakona nije bila neophodna niti predviđena, naglasili su govornici, za samo dva dana bez posla je ostalo više od 1.000 sudija i tužilaca.
Najveći deo tih rešenja posle godinu dana, u procesu revizije, koji takođe - prema ocenama predstavnika stručne javnosti - nije dobro sproveden, poništen je, no određeni broj sudija teško je podneo, kako je rečeno, poniženje i gubitak posla.
Na konferenciji su između ostalog pročitana i imena sudija koje su neposredno pošto nisu prošle reizbor, preminule ili se teško razbolele. Više puta je ponovljeno i pitanje kako je moguće da oni koji su u tome učestvovali - kako političari, tako i predstavnici pravosuđa, koji su sarađivali sa vlastima - ni na koji način nisu odgovarali. Jedinu odgovornost podnela je politička vlast, koja je izgubila izbore, naglašeno je.
Smenjivanje tolikog broja sudija, Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, uporedila je sa situacijom u kojoj bi bez posla ostalo sedam od deset lekara, ili kad bi na ulici odjednom završilo 15-20 hiljada novinara.
Tokom skupa je rečeno da je zbog žalbi i u svrhu naknade štete posle tako sprovedenog reizbora, iz budžeta Srbije potrošeno više od 44 miliona evra.
Boljević je podsetila da su aktuelne izmene Ustava, koje je pripremilo Ministarstvo pravde, naišle na kritike stručne javnosti i ocenila da greške iz reizbora koji je sprovela prethodna vlast pre 10 godina nikako ne bi smele da se ponove, jer će se posledice u tom slučaju u društvu osećati i decenijama "posle nas".
"Pravosudna vlast nije ravnopravna grana vlasti i to je nešto što je servis politike i ulazi u deo kolača, koji se deli kad se pobedi na izborima. Naši političari suštinski ne prihvataju podelu vlasti, kad pobede smatraju da je čitava vlast njihova... A mnoge naše kolege sudije i tužioci ne smatraju ideju reizbora lošom idejom, nego dobrom idejom, koja je loše sprovedena. Nije problem sam koncept ideje, smatraju oni, nego da je loše urađena i sprovedena", rekao je Radomir Lazić iz Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca.
On je rekao da je jedan od evidentnih kriterijuma za reizbor te 2009. godine bio način na koji su tužioci u sudije učestvovali u predmetima koji su bili zanimljivi za politiku i medije.
Nezavisno pravosuđe ne zbog sudija, nego građana
Lazić je naglasio da je borba pravosudne javnosti za nezavisnost pravosuđa "esnafska priča", ali da je u prvom redu ona ipak odbrana vladavine prava, jer zato pravosuđe postoji.
Goran Ilić, poverenik za samostalnost tužilaca i član Predsedništva Udruženja tužilaca, ispričao je kako mu je posle reizbora jedan sudija rekao da nije ponovo izabran, iako je "radio sve što su od njega očekivali", misleći na predstavnike političke vlasti.
"Da li su sudije i tužioci shvatili pogubnost uticaja politike na pravosuđe", upitao je Ilić.
On je ocenio da nezavisnsot sudstva nije pravo sudija, već pravo građana.
"Način izbora sudija i tužilaca nije privilegija sudija i tužilaca, nego građana da imaju pred sobom objektivne sudije i tužioce", naglasio je on.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije rekao je da sve garniture vlasti smatraju da se problemi u pravosuđu rešavaju personalnim promenama. Problem, međutim, nije personalne, nego sistemske prirode, naglasio je on, ocenivši da različiti sistemi stvaraju ljude koji se različito ponašaju.
Kazao je da nikoga ne treba da čudi to što stručna javnost "duva u jogurt", odnosno što proverava svako slovo u najavljenim promenama Ustava Srbije, koje se odnose na pravosuđe i koje sprovodi Ministarstvo pravde.
"Iskustvo nam nalaže da se tako ponašamo", rekao je on.
Predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije Konstantin Mitić-Vrankić kazao je da su tadašnji političari ostvarili ideju o tome da ne dele vlast.
"Te 2009. preko protivustavnog zakona svi su praktično bili razrešeni. To je posledica političke volje tadašnjih vlasti da preuzmu potpunu kontrolu nad sudstvom", kaže Mitić Vrankić i dodaje da je i Evropska komisija pratila ceo postupak, da je uspela da prinudi tadašnje vlasti da izvrše reviziju reizbora, ali da je ta revizija sprovedena na još gori način.
Zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković rekla je da se pravosuđe i dalje suočava sa ozbiljnim preprekama, te da javnost, sudije i tužioci moraju da shvate koliko je bitno da se neguje profesionalnost na putu usvajanja evropskih standarda.
