Za reakciju povodom amandmana na Ustav Srbije, koje gotovo celokupna stručna pravnička javnost smatra neprihvatljivim zbog povećavanja uticaja izvršne vlasti na sudsku, je "bukvalno poslednji trenutak". Ako amandmani koje je predložilo Ministarstvo pravde budu usvojeni, Srbija će biti "jako daleko od pomisli da ćemo jednog dana imati pravnu državu i državu vladavine prava", poruka je konferencije za novinare predstavnika sudijskih i tužilačkih strukovnih udruženja i organizacija koje se bave ljudskim pravima.
"Opasno se približamo društvu u kome će sudske odlike biti donošene SMS porukama i pismima podrške", rekao je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Centra za prvosudna istraživanja, podsetivši na to da je ministar policije pre nekoliko dana, kako je rekao, na pitanje novinara dokle se stiglo sa utvrđivanjem odgovornosti za slučaj Savamale, odgovorio da su građani na izborima rekli šta o tome misle.
"Dva pravnika, (bar) tri mišljenja - ali ne i po pitanju amandmana na Ustav"
Majić je podsetio je da po prvi put postoji gotovo potpuno jedinstven stav pravne struke povodom nacrta amandmana koji je pripremilo Ministarstvo pravde, a koji se može izneti u rečenici - "povlačite, ovo je nepopravljivo". Međutim, odgovor Ministarstva na to je, podseća Majić, "ne, mi ćemo sa ovim terati do kraja".
Ono što će se desiti odmah ako ovakvi amandmani stupe na snagu je to da će sudije i tužioce birati takozvani istaknuti pravnici, u sistem će ulaziti samo akademci sa potpuno nepoznatim kriterijumima i po "potpuno jasnoj predstavci zašto se to radi - da bi se na ta vrata pustili samo ljudi koji su direktno politički kontrolisani", rekao je Majić.
"Sudije će biti premeštane po potpuno političkim kriterijumima. Ja sam potpuno siguran da nas nekoliko odmah idemo u unutrašnjost u nižestepene sudove", rekao je ovaj sudija Apelacionog suda. Takođe, odredba o privatnim funkcijama ima direktan cilj da se civilni sektor koji dolazi iz pravosuđa rasformira, odnosno da sudije ne mogu imati funkcije u Društvu sudija Srbije ili Centru za pravosudna istraživanja.
Audio: Sudija Miodrag Majić o amandmanima na Ustav Srbije:
"I pomisao da ćemo imati tužilaštvo sposobno da jednog dana otkrije pozadine privaticija, Savamalu, finaniranje stranaka će potpuno prestati da egzistira", rekao je Majić.
Omer Hadžiomerović, takođe sudija Apelacionog suda u Beograd i potpredsednik Društva sudija Srbije, rekao je da se preložene promene Ustava samo deklarativno i prividno smanjuju uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, kao i da se njima krše odredbe i akcionog plana za pregovračka poglavlja, i Nacionalne strategije za reformu pravosuđa.
Visoki savet sudstva, rekao je Hadžiomerović, "oslabljen je i pretvoren u instrument vladajuće parlamentarne većine", koja će moći ga kontroliše kroz izbor pet takozvanih uglednih pravnika, koji će biti u sastavu jedanaestočlanog VSS i koje "bira parlament po nejasnim kriterijumima". Sudije će postati manjina, jer će "većinu imati oni koji nisu sudije", rekao je on.
Video: Sudija Omer Hadžiomerović o amandmanima na Ustav Srbije koji se tuču pravosuđa
"Ove amandnmane ne prati predlog ustavnog zakona, a tek kada se on donese videćemo prave domene ovih izmena. Zato najviši sudski organi predlažu povlačenje nacrta promena Ustava, jer se tekst ne može popraviti", rekao je Hadžiomerović i pozvao da se pripremi novi tekst izmena i da se pokrene duža javna rasprava u kojoj bi učestvovali stručnjaci. "Ovakav tekst je bruka za državu, ako se dostavi nekoj instituciji", zaključio je on.
Lidija Komen Nikolić iz Udruženja tužilaca rekla je da je nesporan sadašnji utisak javnosti i nezadovoljstvo radom tužilaštva. Predlog amandmana predstavlja određenu vrstu kazne za Državno veće tužilaca, ocenila je ona i objasila da je predviđeno potpuno ukidanje samostalnosti u radu zamenika javnog tužilaštva, te da preostaje samo nezavisnost institucije.
Predlog struke, podsetila je, bio je da se uvede funkcionalna nezavisnost tužilaštva. "To je možda bilo revolucionarno, a dobili smo predlog da se gasi i dosadašnja samostalnost", rekla je ona.
"Ako izostane zainteresovanost javnosti, ovo će uticati na naše živote i ne vidim šta ćemo postiči".
Jelena Dunić iz Udruženja sudijskih i tužilačlkih pomoćnika govorila je o predviđenim promenama ustava, koje će, kako je rekla, biti ključne po nezavisnost pravosuđa u budućnosti, a koje se tiču odredbe koja određuje da se buduće sudije mogu birati samo među kandidatima koji su okončali "posebnu obuku" u instituciji za obuku u pravosuđu. "Taj termin 'posebna obuka' je nejasan termin koji nije poznat u pravnoj praksi", rekla je ona.
Time se vrši konstitucionalizacija posebne obuke na Pravosudnoj akademiji i ostavlja mogućnost za kasnije osnivanje novih institucija, sada nepoznatih, koje će imati nadležnost da obučavaju kandidate za vršenje pravosudnih funkcija, "što vodi ka pravnoj nesigurnosti", otvara jaz i mogućnost za diskriminaciju jednih i davanje prednosti određenim grupama i pojedincima.
Takođe, time je potpuno marginalizovan položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, uprkos činjenici da je 1.900 službenika zaposleno na ovim radnim mestima i uprkos njihovom radnom iskustvu apsoltni primat postaje obuka koja se vrši van ovih državnih organa, što ozbiljno destabilizuje sudove i javna tužilaštva.
Pravosudnoj akademiji nema mesta u ustavu, nastavila je Dunić, jer je reč o javnoj ustanovi na čije se unutrašnje uređenje primenjuje zakon o javnim službama, što je po definiciji čini delom izvršne vlasti.
Ona je prenela stav svog udruženja da amandmane treba povući i pisati sasvim nove.
I Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da predloženi amandmani za izmenu Ustava Srbije ne obezbeđuju nezavisnost sudstva. Radni tekst 24 ustavna amandmana nema adekvatna obrazloženja o razlozima za donošenje, analizu sadašnjeg stanja i probleme koje treba rešiti, ocenio je Milan Antonijević.
Antonijević smatra da građani Srbije nisu dovoljno informisani o predloženim izmenama Ustava Srbije i kako će to uticati na njihov život. "Simptomatično je da u nekim amandmanima postoji obrazloženje do određenog dela, a onda kada dođete do suštinske izmene, poput mogućnosti ministra pravde da pokreće disciplinske postupke, taj deo nije uopšte objašnjen", ukazao je Antonijević.
On je predočio da se ustavni amandmani pozivaju na pojedina mišljenja Venecijanske komisije, ali da je to učinjeno na polovičan način i da su ta mišljenja "istrgnuta iz konteksta".
Pritisak spolja?
Odgovarajući na pitanje Glasa Amerike od kog dela javnosti stručnjaci očekuju podršku i šta je sledeći korak koji nezadovoljna stručna javnost može da preduzme i odakle očekuje podršku, s obzirom na to da Ministarstvo pravosuđa planira da svoj nacrt promena Ustava, bez usvajanja predloga struke, pošalje Venecijanskoj komisiji na mišljenje, Majić je rekao da stručna javnost i udrženja rade "na dva plana" - jedan okrenut ka domaćoj javnosti, a drugi ka međunarodnoj zajednici.
"Želimo da predstavimo do koje se mere taj proces pred Venecijanskom komisijom izvrnuo ruglu, kako bi shvatili da je ovde moguće i samu Venecijansku komisiju izvrnuti ruglu". Želimo da sprečimo, rekao je, da Venecijanska komisija, bez svoje odgovornosti, postane glavni faktor obesmišljavanja javne debate, budući da predstavnici vlasti šalju poruku da je "sve dogovoreno", da je javna rapsrava besmislena, pošto su stručnjači iz međunarodne zajednice dali zeleno svetlo za ovakve promene ustava, te da su slična rešenja primenjena u Crnoj Gori i Jermeniji.
"Nismo odavno imali tako jedinstven stav. Srbija je u procesu ev integracija, to je činjenia koja nam daje vetar u leđa da ovako govorimo", rekao je Milan Antonijević odgovarajući na pitanje Glasa Amerike. "Ako se ovako nešto ne toleriše u Poljskoj, ako EU nalazi mehanizme da to spreči u Poljskoj (koja je članica EU), ne vidim zašto bi se zemlji koja se priključuje to tolerisalo", rekao je Antonijević i naglasio da se ipak od Venecijanske komisije "ne očekuje previše".
"Najviše se oslanjamo na unutrašnje snage, ali počekujemo i jasan signa EU i mislim da tu imamo pdoršku - brojne su zemlje koje vladavina prava interesuje i verujem da je njihova pažnja iskrena", rekao je Antonijević.