Ministarstvo pravde Srbije objavilo je na svojoj internet stranici Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji su, kako tvrde, usklađeni sa preporukama Venecijanske komisije. Krajem meseca najavljuje se inicijativa Skupštini za promenu Ustava. U prvim reakcijama, struka ponovo oštro kritikuje zbog opstanka političkog uticaja na pravosuđe, ali novoosnovano udruženje podržava tekst promena ustava.
Ministarstvo je najavilo da će povodom novog Nacrta organizovati okrugli sto na koji će, kako tvrde, biti pozvani predstavnici svih relevantnih pravosudnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih institucija, otklone eventualne neusaglašenosti predloga sa mišljenjem Venecijanske komisije. Nakon održanog okruglog stola, Ministarstvo pravde će tekst Nacrta proslediti Vladi Srbije u dalju proceduru, stoji u saopštenju.
Šta piše u nacrtu promena
Amandmani, koje možete videti ovde, između ostalog propisuju da Visoki savet sudstva čini pet sudija koje bira Skupština Srbije između "istaknutih pravnika" i pet sudija koje biraju sudije, kao i da se oni biraju na samo jedan mandat od pet godina.
"Kao istaknuti pravnik smatra se diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji ima najmanje deset godina radnog iskustva u poslovima pravne struke koji su od značaja za nadležnost Visokog saveta sudstva, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled", navodi se u amandmanima.
Članovi koje bira Skupština se biraju tropetinskom većinom, a ako Skupština nju ne može da obezbedi, članove VSS bira petočlana komisija, koju čine predsednici Narodne skupštine, Vrhovnog suda, Ustavnog suda, Vrhovni javni tužilac Srbije i zaštitnik građana većinom glasova.
U novom nacrtu Pravosudna akademija definisana je kao samostalna institucija koja obučava sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i kandidate za te funkcije i vrši druge poslove određene zakonom, dok sastav organa upravljanja Pravosudne akademije odražava sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca. Svršena Akademija jedan je od uslova za izbor u zvanje sudije, astrukovne organizacije i organizacije civilnog društva protivili su se uvođenju Pravosudne akademije u Ustav.
Visoki savet sudstva - protočni bojler za uticaj politike
U prvim reakcijama po objavljivanju novog nacrta amandmana, sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, kaže za Glas Amerike da Ministarstvo pravde i dalje insistira da se nekim drugim, novim rešenjima pronađu načini za politički uticaj na pravosuđe, iako su već identifikovani načini uticaja na pravosuđe u sadašnjim ustavnim rešenjima", rekla je Boljević
Komentarišući rešenje da se za izbor dela članova Visokog saveta sudstva traži tropetinska većina u Skupštini, Boljević pita da li neko može da zamisli da će vladajuća stranka biti uopšte zainteresovana da obezbedi tu većinu, ako umesto toga može grupa od pet ljudi može da se dogoviri da izabere članove VSS.
"A oni onda sve drugo rade u pravosuđu - biraju sudije, predsednike sudova, sudije porednike, po ugledu na sastava VSS biće formirani organi Pravosudne akademije itd", upozorava sudija Boljević.
"Visoki savet sudstva biće protočni bojler za politički uticaj. Prosto je impresivno da smo prva zemlja u svetu koja ubacuje Pravosudnu akademiju u ustav, iako je ona samo jedan od mogućih načina da se obrazuju sudije", kaže ona i podseća da su udruženja insistirala na izradi novog teksta ustava u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, ali tako što će tekst pisati eksperti za ustav, profesori ustavnog prava, predstavnici pravosudnih institucija i autentičnih strukovnih i nevladinih udruženja.
Novoosnovano udruženje: Obećavajuće
Kada je reč o zvaničnim reakcijama, prvo se oglasilo novoosnovano Udruženje sudija i tužilaca, navodeći da na prvi pogled objavljeni nacrt deluje "obećavajuće".
Oni su saopštili da je rešenje po kome će javne tužioce birati Savet, a ne skupština, korak u pravom smeru, kao i predlozi da predsednik Visokog saveta sudstva bude biran iz redova sudija, i predlog da se uspostavi balans između predstavnika tužilačke organizacije i istaknutih pravnika u Visokom savetu tužilaca.
Sa druge strane, prva reakcija Udruženja tužilaca Srbije je uglavnom negativna. Iako kažu da ima pomaka u odnosu na raniji nacrt koji je naišao na veliki otpor stručne javnosti, primećuju da su i u poslednjoj verziji ostala pojedina rešenja kojima se ostavlja mogućnost političkog uticaja na pravosuđe, čime je Ministarstvo pravde "tužlaštvo stavilo u vremensku kapsulu".
Tvrde da nacrt za početak nije u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23, koji predviđa da bar polovinu članova u Visokom savetu tužilaštva biraju kolege tužioci, a ne 40 posto, kako je to predvidelo Ministarstvo pravde.
Zbog toga traže od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da u okviru svoje nadležnosti, otvori novu debatu o Ustavu.
