Iako advokatura nije potpuno jedinstvena, advokati Beograda smatraju da su amandmani na Ustav koji regulišu pravosuđe neprihvatljivi i nepopravljivi, te da se moraju povući, rečeno je na skupu posvećenom ustavnim promenama u organizaciji Advokatske komore Beograda. Ustav nije bilo neophodno menjati u tom segmentu, a kao glavna namera izmena naglašena je potreba da se sudstvo učini više nezavisnim. Ukoliko je tako, onda je ceo posao potpuno promašio cilj, rečeno je tokom rasprave.
Iz predloga Ministarstva pravde kristalno je jasno da izvršna vlast nema nameru da se odrekne svoje moći nad sudskom vlašću, ocenio je predsednik Advokatske komore Beograda, advokat Vladimir Gajić. Otvarajući skup, on je rekao da je konačno došlo vreme da se da šansa sudijama i tužiocima da uzmu u svoje ruke sudsku vlast i da je vrše bez uticaja drugih organa vlasti.
Jovica Todorović, potpredsednik Advokatske kom Beograda, rekao je da u Srbiji ne postoji odgovorna Vlada, jer u stvarnosti ona ne odgovara Skupštini Srbije, kako je propisano Ustavom, već šefu države.
On je naveo da na putu tom procesu stoje sudovi, koji su "jedina brana koncentraciji vlasti i moći u jednom centru". "Ta brana je oronula, ispucala, često voda preliva preko nje, ali je još uvek brana, kazao je Todorović uz ocenu da se predloženim promenama ne isključuje, već se povećava i olakšava politički uticaj na pravosuđe.
Sudija Apelacionog suda i potpredsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, rekao je da ne uliva poverenje način na koji je započeta, i na koji se vodila javna raprava za promenu Ustava u delu pravosuđa.
Govoreći o Venecijanskoj komisiji, koja treba da da svoje mišljenje o predloženim amandmanima, Hadžiomerović je rekao da ona ne uspostavlja standarde, nego procenjuje da li je neki predlog u skladu sa minimumom postojećih standarda.
"Standardi su za standardne zemlje, a Srbija nije standardna. Potreban je mnogo veći stepen nezavisnost sudstva u Srbiji", rekao je on.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, inače takođe advokat, Rodoljub Šabić, kritikovao je način vođenja javne rasprave o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, rekavši da je zemlja imala "projektovan zadatak" da unapredi nivo samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa i da se to nije ostvarilo.
On je podsetio na slučaj TV debate u kojoj je predstavnik Ministarstva pravde otvoreno rekao sagovornici u emisiji - predsednici Društva sudija Srbije i sudiji Apelacionog suda u Beogradu Dragani Boljević, da mu je zadovoljstvo da "nanese štetu" njoj i "sličnima". "To je na ivici krivičnopravne odgovornosti", rekao je Šabić.
Advokat Sead Spahović kazao je da iza cele priče stoji skriven plan o tome kako da se postojeće sudije razreše, rekavši da Ministarstvo pravde isključivo odlučuje o tome ko će biti sudija.
Pravosuđe koje nije nezavisno je direktno korumprirano, rekao je on. A to direktno zavisi od izbora sudija. "Tvrdim da nikad niko nije izabran za sudiju, i u ovom periodu, i u prethodnom, da ministar pravde nije rekao 'može'", kazao je Spahović. Problem je, međutim, kako ih posle smeniti, ukoliko se oni ne pokažu poslušnima.
Spahović je kazao da se oni koji pravi amandmane služe lukavstvom sa promenom naziva sudova, navodeći da kada promene ime sudu onda kažu da je prestao da postoji zbog čega su samim tim predstale funkcije sudija tih sudova i onda će ih opet izabrati."Ovi amandmani kriju kanal smene politički nepodobnih i neprihvatljivih sudija", kazao je Spahović.
Advokat Zdenko Tomanović rekao je da oni koji se bave praktičnom primenom prava vide da je na sceni administratizacija sudija, permanentno stvaranje pritiska i očekivanja pod izgovorom da javnost očekuje da oni donose odluke u skladu sa interesima javnosti. Pri tome, nastavio je, javnost je potpuno izjednačena sa medijskim mnjenjem, a mediji su pod kontrolom te zatvorene društvene grupe.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je da ukoliko predloženi amandmani "prođu" onda se na dugi period može zaboraviti ideja da će se Srbija makar malo pomeriti u pravcu uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Formalizovaće se politički uticaj za kojim "izvršna vlast toliko teži", rekao je Majić i naglasio da su amandmani doneli potpuno suprotno od onoga što im je deklarisani cilj.
"Gotovo jednoglasno celo sudstvo kaže da se amandmani moraju povući, kompletna ili gotovo profesura, nevladin sektor, organizacije koje civilnog društva. Videćete jasnu liniju razgraničenja ko se ovome protivi potpuno ili ko podržava", rekao je on.
Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić rekao je da je nezavisnost tužilaštva uslov svih uslova da bi sudstvo bilo takođe nezavisno. On je kazao da kada javno tužilaštvo nije nezavisno, onda su postupci politički motivisani, i dodao da su predloženi amandmani korak unazad sa idejom da se posredstvom javnih tužilaštva ostvari potpuna kontrola.