Stejt department zatražio je od država koje razmatraju normalizaciju odnosa sa Sirijom da uzmu u obzir zločine koje je režim Bašara al Asada počinio nad sirijskim narodom.
U odgovoru na upit Glasa Amerike povodom odluke vlasti Srbije da diplomatske odnose sa Sirijom podignu na nivo ambasadora ukazano je i na, kako je navedeno, kontinuirane napore tamošnjeg režima da velikom delu zemlje uskrati pristup humanitarnoj pomoći i bezbednosti.
Sirijski režim, na čelu sa predsednikom Bašarom al Asadom, nalazi se na meti sankcija Sjedinjenih Država i Evropske unije zbog upotrebe hemijskog oružja i sprovedene represije nad građanima te zemlje.
Prethodno je, povodom nastojanja Srbije da u potpunosti normalizuje diplomatske odnose sa Sirijom, reagovao Peter Stano - portparol Evropske unije za pitanja spoljne politike.
"Stav Evropske unije u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije", naveo je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa Stano, prenela je agencija Fonet.
Stano je u izjavi podsetio i da slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa diplomatske misije znači predaju akreditiva šefu države, kako je ukazao, Bašaru al Asadu koji se nalazi na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao predsednik države.
"On je neko ko je nadgledao masovno brutalno nasilje koje su režimske trupe počinile nad stanovništvom, uključujući i upotrebu hemijskog oružja. To su razlozi zbog kojih članice EU ne šalju ambasadore u Damask da predaju akreditive Asadu, već tamo imaju predstavnike u svojstvu otpravnika poslova, koji ne moraju da predaju akreditive šefu države", ukazao je Stano.
"Saradnja deo nezavisne spoljne politike Srbije"
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije obrazložilo je da je odluka o vraćanju odnosa sa Sirijom na nivo ambasadora motivisana tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i, kako je objašnjeno, promenjenom političko-bezbednosnom situacijom.
„Pri donošenju takve odluke, Srbija je uzela u obzir regionalni i geostrateški značaj Sirije i uticaj koji razvoj situacije u Siriji, kao područje našeg šireg susedstva, ima na naš region, pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija“, rečeno je za Večernje novosti u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Ukazano je i da saradnja Srbije sa Sirijom nisu upereni protiv interesa bilo koje zemlje.
“Ta saradnja je sastavni deo nezavisne, suverene i multivektorske spoljne politike Srbije, koja je utemeljena na osnovnim principima Povelje UN“, ukazalo je to ministarstvo.
Četvorogodišnji mandat ambasadora Srbije u Siriji Jovana Vujasinovića istekao je 2013. godine i nakon toga nije imenovan novi, već je državu predstavljao otpravnik poslova Milan Vijatović. Identitet novog ambasadora Srbije u Siriji još nije poznat.
Sirija razrušena ratom
Sirija je država poslednjih deset godina razorena ratom u koji su prerasli mirni protesti protiv predsednika države Bašara al Asada. Sirijske vlasti upotrebile su silu kako bi sprečile pobunu, što je rezultiralo pogibijama demonstranata, a protesti protiv predsednika razbuktali su se širom zemlje.
Formirane su se brojne pobunjeničke grupe koje su, osim protiv Asada, počele da se bore i između sebe. U takvo, haotično stanje, uključile su se i ekstremističke militante grupe i pokreti – poput Islamske države i Al Kaide.
U nastojanju da se situacija u Siriji smiri uključila se i međunarodna zajednica. Globalna koalicija koju su predvodile Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska, ali i Rusija - država koja je na teritoriji Sirije raspolagala vojnim bazama i pre rata u Siriji. Njena kampanja vazdušnih napada kao podrške Asadu 2015. godine bila je ključna za preokret u ratu u korist sirijskih vlasti.
Od kada je uspeo da ostvari delimičnu prevlast sirijski režim nalazi se na meti sankcija zapadnih sila – zbog represivnih mera koje primenjuje.
Sirijska opservatorija za ljudska prava, nevladina posmatračka grupa je do decembra 2020 dokumentovala da je na teritoriji Sirije poginulo 387.118 ljudi. Među njima je bilo više skoro 117.000 civila.
Tim brojem nije obuhvaćeno više od 205.000 ljudi koji se vode kao nestali - uključujući 88.000 civila za koje se smatra da su umrli od mučenja u zatvorima pod kontrolom vlade.
Prema podacima Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u poslednjih deset godina sa područja Sirije raseljeno je 13,5 miliona građana – što predstavlja polovinu populacije te zemlje.
