“Aleksandar Vučić je do sada uspevao da maše zastavom EU - tvrdeći da se zalaže za integracije, istovremeno podrivajući demokratiju, vladavinu zakona i slobodu medija”, izjavila je u intervjuu Glasu Amerike Johana Dajmel nezavisna analitičarka specijalizovana za Balkan i jugoistočnu Evropu.
“Sa novom metodologijom procesa proširenja EU, u kojoj su vladavina prava i reforme povezane sa finansijskom pomoći EU, Vučiću bi uskoro mogla da svanu teška vremena. Jer Kina i Rusija sigurno nisu alternative Evropskoj uniji”, ukazala je nemačka analitičarka i poznavalac balkanskih prilika iz Minhena.
Prema njenim rečima, Rusija Srbiji u oblasti spoljne politike nudi podršku, posebno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija - i predstavlja pogodnost u pregovorima sa Briselom i Vašingtonom.
“Kina, sa druge strane, donosi brzi novac i infrastrukturu za nadzorne sisteme koji odgovaraju autokrati Vučiću. Kina i Rusija dodatno koriste i situaciju
"Kina i Rusija dodatno koriste i situaciju razbuktale pandemije. Upuštaju se u mudru geopolitiku isporukama vakcina u Srbiju."
razbuktale pandemije. Upuštaju se u mudru geopolitiku isporukama vakcina u Srbiju. To donosi naklonost Vučiću, ali i Moskvi i Pekingu u Srbiji i regionu. S druge strane, doprinosi značajnom gubitku imidža Evropske unije, kako zbog trenutne situacije sa vakcinama, tako i u vezi sa proširenjem EU”, smatra Dajmel.
Takođe, podseća i na - kako je označava - činjenicu da je Severnu Makedoniju u otvaranju pregovora ponovo osujetila država članica, što ističe Dajmel, utiče na ukupni osećaj u regionu i gura ga dalje u naručje Rusije i Kine.
“Imidž EU u Srbiji i regionu je loš, mada obezbeđuje 3,3 milijarde evra za pomoć zemljama Zapadnog Balkana (više od 186 miliona za Srbiju) kako bi se izborile sa krizom koju je uzrokovao koronavirus”, podvlači nemačka analitičarka.
Prema njenim rečima, postaje očigledno da se unutar Evropske unije ruši temelj vrednosti zajednice, a pojedinačni nacionalni interesi, kako ukazuje Dajmel, dobijaju na značaju.
“To se, na primer, odnosi na Viktora Orbana u Mađarskoj, koji sve intenzivnije sprovodi neslobodnu vladavinu po ugledu na Vladimira Putina,
"Za mene su ćutanje i nedostatak podrške masovnim i višemesečnim protestima u Srbiji protiv urušavanja demokratije i kontrole medija bili potpuno neshvatljivi i neprihvatljivi."
dok EU u celini ne može da reaguje protiv toga. Isto tako, već duži niz godina gledamo kako predsednik Vučić u Srbiji učvršćuje svoju autokratiju. Za mene su ćutanje i nedostatak podrške masovnim i višemesečnim protestima u Srbiji protiv urušavanja demokratije i kontrole medija bili potpuno neshvatljivi i neprihvatljivi”, podvlači Dajmel.
Međutim, ona primećuje i da, kako kaže, sada deluje da se događa nekakav vid promene.
“Izgleda da zaštitnička ruka Angele Merkel, koja je predugo čuvala Vučića u nemačkim konzervativnim krugovima, više ne deluje tako snažno. Članak Mihaela Martensa u konzervativnom nemačkom dnevnom listu "Frankfurter Alemanje" pod naslovom "Fudbal, smrt i marihuana" sigurno nije obradovao Vučića.
Kao ni istraživanje portala KRIK o njegovim navodno bliskim vezama sa organizovanim kriminalom. Provladini mediji trenutno vode veliku
"Provladini mediji trenutno vode veliku klevetničku kampanju protiv KRIK-a. Vučić postaje nervozan."
klevetničku kampanju protiv KRIK-a. Vučić postaje nervozan. Postupak Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu protiv mađarske stranke Fides, koji se završio njenim istupanjem iz frakcije EPP-a, pokazuje da je konačno pređena granica tolerancije. Sigurna sam da će Vučić na to obratiti pažnju”, istakla je Dajmel, koja ne veruje da većina država članica EU predsednika Srbije smatra pouzdanim partnerom koji poštuje demokratske principe vladavine prava.
Glas Amerike: Povodom desete godišnjice dijaloga između Kosova i Srbije Peter Stano, portparol EU, rekao je da bi dve strane trebalo da postignu sporazum koji će biti prihvatljiv za njih - gde su Srbija i Kosovo, kako je rekao, svesne šta je moguće - i šta nije. Kako ste razumeli ovu izjavu?
Dajmel: Deset godina pratimo taj dijalog kao posmatrači. Od samog početka sprovodio se isključivo iza zatvorenih vrata. Kako bi smo onda sada mogli da naslutimo šta je moguće? Po mom mišljenju, crvene linije preko kojih ne bi trebalo ići nužno uključuju teritorijalnu zamenu, kao i sve velikosrpske ili velikoalbanske ciljeve. To što je tadašnja visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini odobrila raspravu o razmeni teritorija je bila greška. Veoma je važno što se nemačka kancelarka Angela Merkel tome snažno usprotivila - i što je ta ideja nekako izbledela. Ali njen glas će u međunarodnom kontekstu uskoro nedostajati, jer se neće kandidovati na predstojećim parlamentarnim izborima u Nemačkoj i od jeseni neće biti na funkciji. Takođe, upitno je da li će francuski predsednik Emanuel Makron pobediti na narednim izborima 2022. I Makron i Merkel su posebno posvećeni dijalogu.
Dakle, dogodiće se velika promena u evropskim strukturama koja će definitivno imati uticaja. Srećom, od nove administracije američkog predsednika Bajdena na Zapadnom Balkanu može se očekivati angažman koji bi, kako ja to vidim, mogao da postavi pregovarački okvir u dijalogu - u kontekstu onoga što je moguće. Nažalost, imam utisak da je opcija razmene teritorija ponovo postala primetna u nekim diskusijama. U svakom slučaju u nekom trenutku biće potrebe da se pregovara o tome gde se tačno nalaze granice dve države, ali ne po etničkoj liniji, i podrazumeva se da se obe strane moraju saglasiti o ishodu.
Glas Amerike: Kako vidite dosadašnji tok pregovora dve strane, koje su bile njegove dobre i loše strane, i zašto još nije okončan?
Dajmel: Dobro se sećam početka pregovora. Pokrenuti su u trenutku kada je preovladavala pozitivna dinamika: proglašenjem nezavisnosti Kosova, čiju je legalnost potvrdio Međunarodni sud pravde 2010. godine, kao i odobravanjem bezviznog režima za građane Srbije i druge zemlje regiona -
"Do sada je proteklo deset godina pregovora sa oskudnim rezultatom."
što do danas, a to smatram nepodnošljivim, nije odobreno Kosovu. Takođe, 2013. dve zemlje potpisale su Briselski sporazum uz posredovanje EU. Sve je bilo više ili manje konstruktivno, okrenuto ka budućnosti i usredsređeno na približavanje EU, između ostalog, zahvaljujući poglavlju 35 u pregovorima Evropske unije i Srbije o normalizaciji i dobrosusedskim odnosima. Ipak, u najmanju ruku, do sada je proteklo deset godina pregovora sa oskudnim rezultatom.
U početku bilo je pokušaja da mu se umanji značaj tako što je označavan isključivo tehničkim, a ne političkim, uprkos tome što je politički bio od prvog dana. Upravo je taj nedefinisani i nejasan status od početka bio problematičan. Žargonski, mekšom loptom igralo se na terenu koji je bio predviđen za korišćenje tvrđe lopte. Takođe, tumači se da postoje različita pravila kako će ta, uslovno rečeno, utakmica biti okončana: da li krajnji rezultat treba da bude priznanje državnosti, čemu teži Kosovo, ili uglavnom
"Žargonski, mekšom loptom igralo se na terenu koji je bio predviđen za korišćenje tvrđe lopte."
ekonomska normalizacija - što je težnja Srbije. Dijalog je oduvek trebalo da se vodi o normalizaciji odnosa i u tom smislu su se dogodila neka poboljšanja. Delovi sporazuma su joj doprineli, ili su za cilj imali normalizaciju - poput slobode kretanja ljudi, vozila, integrisano upravljanje granicama, uzajamno priznavanje diploma, ili carinskih pečata… Bilo je i sporazuma na tragu ustupaka - poput Zajednice srpskih opština što će, po mom mišljenju, predstavljati veliko opterećenje za institucionalnu strukturu i funkcionisanje države Kosovo. To je sada jedan od značajnih aduta kojim srpska strana raspolaže za pregovaračkim stolom.
Nije bilo od velike pomoći što su obe zemlje bile u nekoj vrsti konstantne predizborne kampanje tokom poslednjih deset godina: u Srbiji i na Kosovu održana su ukupno četiri ciklusa parlamentarnih izbora - što je neizbežno doprinelo radikalnijoj retorici sa obe strane i pauza u pregovorima zbog izbornih kampanja, kao i formiranja novih vlada. Od samog početka pregovore su pratile glasne kritike o njihovom vođenju na potpuno netransparentan način. Civilna društva u Srbiji i na Kosovu bila su spremna da
"Razmena teritorija, koju su očigledno ispregovarali Tači i Vučić definitivno je najveći greh u poslednjih deset godina."
sarađuju sa vladama dvaju zemalja u procesu dijaloga čiji bi ishod bio priznanje nezavisnosti Kosova. Njihova društva, političke javnosti i parlamenti nisu bila dovoljno informisani ili konsultovani i stoga nisu ni bili uključeni u proces, ni na jednoj od strana. Fatalni su bili dogovori pod velom tajne. Razmena teritorija, koju su očigledno ispregovarali Tači i Vučić, koja je već pominjana i imala je pristalice u međunarodnoj zajednici, definitivno je najveći greh u poslednjih deset godina.
Status Kosova na međunarodnom planu je i dalje težak. Neka od priznanja nezavisnosti Kosova su povučena zbog intenzivne diplomatije Srbije. Takođe, pod okriljem Evropske unije i dalje ima pet država koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Dijalogu su potrebni struktura, jasan okvir i vremenski period. Odluke u kadrovskom smislu, po kojima su na odgovorne funkcije imenovana dvojica predstavnika država koje ne priznaju nezavisnost Kosova - Žosep Borelj, kao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, i Miroslav Lajčak, kao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine - nisu lišene kontroverzi…. Nedavna situacija povezana sa mapom Zapadnog Balkana u kancelariji Miroslava Lajčaka ukazuje koliko su ta pitanja i dalje osetljiva.
Zbog toga je za uspešno okončanje pregovora važno da se Borelj i Lajčak založe da krajnji rezultat ne bude samo da Srbija prizna nezavisnost Kosova – već i
"Potrebno je da njihovi principi budu ponovo uspostavljeni, da imaju jasne okvire i uslove – crvene linije koje zajednički treba da postave SAD i EU."
da to, što je pre moguće, učini i pet preostalih članica EU. Da zaključim: Uverena sam da pregovori ne bi trebalo da se nastave na dosadašnji način. Potrebno je da njihovi principi budu ponovo uspostavljeni, da imaju jasne okvire i uslove - crvene linije koje zajednički treba da postave SAD i EU. Uz sve probleme i zastoje, dozvolite mi da odgovor zaključim optimističnom porukom - potrebno je da nas podstakne to što sve veći broj građana želi dijalog: uprkos svim zastojima podržava ga 68 odsto građana Kosova i 51 procenat građana Srbije - prema publikaciji Bezbednosni barometer Zapadnog Balkana.
Glas Amerike: Specijalni izaslanik Evropske unije Lajčak rekao je da su se strane koje su predstavljale Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti saglasili o nekim delovima budućeg sporazuma - koji će, kako je rekao, stupiti na snagu kada se usaglase sva ostala pitanja. Koliko su dve strane, po vašem mišljenju, daleko od toga?
Dajmel: Nije mi jasno šta to znači. Svakako, nezamislivo je da će predviđeni premijer Aljbin Kurti tek tako prihvatiti rezultat pregovora koji je, sa očigledno ozbiljnim posledicama po budućnost zemlje, postigao Avdulah Hoti. Samo razmišljajući o susretu organizovanom kao spektakl jesenas u Vašingtonu - ne predviđam ništa dobro. Ponovo smo u magli - uključujući i deo EU. To
"Ne mogu da imam mišljenje o, kako je objavljeno, nekim delovima budućeg sporazuma - ako mi kao i ostatku javnosti nisu poznati."
podstiče spekulacije i nezadovoljstvo. Dakle, ne mogu da imam mišljenje o, kako je objavljeno, nekim delovima budućeg sporazuma - ako mi kao i ostatku javnosti nisu poznati.
Glas Amerike: Kakav angažman očekujete od Aljbina Kurtija - čija partija je pobedila na nedavnim kosovskim izborima?
Dajmel: Albin Kurti je dobio značajnu izbornu podršku i pokrenuo je generacijsku promenu. Bivši borci Oslobodilačke vojske Kosova nisu više u vlasti niti dominiraju u političkom diskursu, što nudi nove pristupe i mogućnosti na domaćem i međunarodnom planu. Poručio je da će razmotriti ono što je pregovarano u dosadašnjem toku dijaloga. To je sigurno opravdano i važno za dalje pregovore, kao i tim koji namerava da oformi. Kurti
"Što Rusija, zahvaljujući pandemiji, bude više jačala uticaj na Beograd - Brisel i Vašington će postajati nervozniji."
međutim nije u mogućnosti da proces vrati na početak. Evropska unija i SAD to neće dozvoliti - kao što se ni Beograd neće odreći ustupaka koje je ostvario. EU je bila i više nego jasna u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom. Što Rusija, zahvaljujući pandemiji, bude više jačala uticaj na Beograd - Brisel i Vašington će postajati nervozniji. To znači da će se jačati pritisak na Kurtija da se pomiri sa budućnošću dijaloga. Američki predsednik Bajden pisao je Kurtiju i Vučiću pozivajući ih da konačno postignu normalizaciju odnosa zasnovanih na uzajamnom priznanju.
To su jasne poruke da je dijalog za SAD prioritetno pitanje. Nisam sigurna koliko je pametno to što Kurti trenutno radi. Moguće je da izjavama pokušava, na neki način, da ojača svoju poziciju. U svakom slučaju, izaziva nemir među posmatračima i prijateljima Kosova. Ipak, napravio je dobar izbor uputivši Valjdeta Sadikua, dugogodišnjeg oficira za vezu Kosova i Srbije u Beogradu, za otpravnika poslova u Vašington. Biće mu potrebne njegove diplomatske sposobnosti. Osim toga, potrebno je i da Kurti otpočne i borbu za vlast sa Vučićem na polju unutrašnje politike. Nervoza jača i u Beogradu -
"Podrška Bele kuće u vreme Trampovog mandata tokom koje se Vučić osećao sigurno – ustupila je mesto obnavljanju transatlantske saradnje EU i SAD."
podrška Bele kuće u vreme Trampovog mandata tokom koje se Vučić osećao sigurno - ustupila je mesto obnavljanju transatlantske saradnje EU i SAD. Vučićevu politiku destabilizacije Kosova, kao i Bosne i Hercegovine. Tramp je tolerisao, ali to neće činiti novi američki predsednik Bajden. Aleksandar Vučić se tu preračunao. Sada duvaju drugačiji vetrovi, Ričard Grenel (bivši specijalni izaslanik bivšeg predsednika Trampa za dijalog Kosova i Srbije prim.nov) i Donald Tramp su prošlost, a Kurti je pobedio na izborima. Međutim, deluje da je Vučić spreman da se koristi svakakvim sredstvima na Kosovu i to od manipulisanja glasovima bošnjačke zajednice na Kosovu, kako se trenutno izveštava, do klevetničkih kampanja usmerenih protiv političara kao što je Rada Trajković, posvećenih suživotu u državi Kosovo srpske zajednice južno od reke Ibar. Srpsku listu Beograd čvrsto drži uz sebe i nemilosrdno je koristi kao sredstvo.
U tom pogledu potrebno je da Aljbin Kurti uložiti napore da zadobije poverenje sunarodnika Srba na severnom i jugu Kosovu i potkopa čelični stisak Beograda. Kurtiju je potreban dijalog na lokalnom nivou sa Srbima i važno je da iskaže da je Kosovo spremno da zastupa interese Srba na Kosovu, a ne Beograd. Dakle, potreban mu je lokalni dijalog i bilateralni dijalog. Jedna od mera u tom pogledu potrebno je da bude obavezno uključivanje predstavnika političkog i civilnog društva srpske zajednice u njegov savetodavni tim i grupu ljudi za donošenje odluka koja će se ubuduće baviti dijalogom.