Rusija i Kina na Zapadnom Balkanu i istočnoevropskim zemljama vode kampanju širenja dezinformacija o vakcinama zapadnih proizvođača, a Srbija je označena kao važan faktor u toj kampanji i diplomatiji vakcina, piše u izveštaju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) objavljenom krajem aprila. Iako dokument nije pravno obavezujući, stručnjaci kažu da ne ide na ruku Beogradu, dok istovremeno aktuelna pozicija Moskve i Pekinga umanjuje popularnost EU među građanima Srbije.
Moskva i Peking diskredituju zapadne vakcine preko društvenih mreža, sopstvenih kanala poput ruskog Sputnjika i tradicionalnih medija, piše u izveštaju evropske službe. Srbija se pominje kao potencijalni proizvođač ruskih i kineskih vakcina i važan faktor u vakcinalnoj diplomatiji Kine.
"EU je veoma direktna i eksplicitna kada je ovaj izveštaj u pitanju i Srbiji definitivno ne ide na ruku, imajući u vidu da Srbija već ima lošu reputaciju da se ne usaglašava sa deklaracijama o spoljnoj politici EU, bilo da se radi o Kini ili o Rusiji...To nije dobar signal za Srbiju koja i dalje nije otvorila poglavlje 31 i evo već dva puta ne otvara nijedno poglavlje", kaže istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić i dodaje da je u ovom izveštaju Zapadnom Balkanu posvećeno tri puta više prostora nego u prethodnom.
Izveštaj EEAS kao glavnog "krivca" za dobar imidž Pekinga i Moskve i lošu sliku Zapada, označava širenje dezinformacija o vakcinama. Ali, za dobru sliku o Rusiji i Kini u Srbiji zaslužni su provladini mediji, i inače glavni promoteri one politike koja donosi poene vlasti, kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
"Dokle god je Srbija kao država prijateljski nastrojena prema Rusiji i Kini, mi ćemo imati promociju ruskih i kineskih vakcina, ali ne zbog vakcina per se, nego zato što se kroz proces vakcinacije poboljšava politička pozicija i popularnost određenih političkih struktura i političke elite u Srbiji. Kroz promociju vakcina iz Rusije i Kine srpska vladajuća politička elita ubira poene i zato imamo promociju na tom nivou".
Sve to se, kaže Vladisavljev, može odraziti na evropske integracije, jer utiče na to kako građani vide zemlje sa kojima je Srbija sarađivala tokom pandemije.
"U ovom trenutku EU uživa manju popularnost u tom aspektu od Kine, a sve više i Rusije...Može doći do smanjenja popularnosti članstva u EU među građanima Srbije, što, kada dođete do trenutka kada vam treba 50 odsto plus 1 glas za članstvo u EU, može biti problem. Sa druge strane, kroz donacije, netransparentne kupovine, saradnju sa akterima sa Istoka koja nije potpuno u skladu sa načelima vladavine prava i načelima koje bi Srbija trebalo da poštuje kao zemlja kandidat za članstvo u EU, vrlo konkretno i operativno može se ugroziti proces pristupanja EU i dalji proces pregovora. Što znači da Srbija, zbog saradnje sa Rusijom i Kinom, može sebe udaljiti od članstva u EU na duži rok".
Bez obzira na to što nabavka nije transparentna, u Srbiju je iz Kine stiglo tri miliona vakcina, iz Rusije stotine hiljada. U ponudi su i stotine hiljada vakcina zapadnih proizvođača - Fajzera i Astra Zeneke - dok je EU iz programa Kovaks, Srbiji donirala nekoliko desetina hiljada vakcina, mesecima posle Kine i Rusije.
Strahinja Subotić citira britanski časopis Ekonomist - da je Zapad u diplomatiji vakcina zakasnio i da je vakuum iskoristila Kina.
"Jednostavno, zbog svojih internih potreba i slabih kapaciteta da pokriju potrebe za svoje građane, oni su zakasnili u trci sa Rusijom i Kinom koje su u milionima počele da izvoze vakcine u zemlje u razvoju, ne samo Srbiju, već i Aziju i Afriku i Latinsku Ameriku, i prema njihovim prognozama, Zapad će da krene u diplomatiju vakcina krajem ove godine kada završe vakcinaciju svog stanovništva. Ekonomist ističe da je diplomatija vakcina nešto legitimno, način da se izgradi meka moć u svim državama sveta. U tom smislu je diskutabilno koliko će EU moći da ponovo izgradi svoj imidž u Srbiji imajući u vidu da ankete pokazuju da najveći broj građana veruje da je Kina najviše pomogla Srbiji tokom pandemije. Tako da, čak iako EU krene da donira sve više vakcina i prestigne Kinu po broju vakcina, pitanje hoće li to imati veći efekat, budući da je Kina iskoristila momentum".
Nedavno istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da trećina građana Srbije smatra da je Kina bila najveći donator tokom pandemije - iako se ne zna šta je donirano, a šta kupljeno.
