Demokratski kongresmen iz Severne Karoline Dejvid Prajs smatra da će se države Balkana odupreti situaciji u kojoj bi granice ponovo mogle postati neizvesne.
“Nisam siguran ko bi mogao biti izvor nečega takvog. Svestan sam da se distribuira diplomatski. Smatram da će države, onakve kakvim ih poznajemo, tome da se odupru i mi ćemo ih podržati”, rekao je Prajs za makedonski servis Glasa Amerike upitan o nezvaničnim dokumentima nepoznatog i nejasnog izvora, u kojima se sugerišu mogućnosti za promene granica među zemljama Zapadnog Balkana.
Prajs, jedan od kongresmena sa velikim spoljnopolitičkim iskustvom, koji predstavlja 4. okrug Severne Karoline u Predstavničkom domu još od 1987. godine (uz pauzu od dve godine između 1995. i 1997) ukazao je da sve to "pobuđuje sećanja na prošla neprijateljstva i preti da podigne tenzije na Balkanu", kako ga je nazvao "politički fragmentiranom području sa mnoštvom nesuglasica koje traju".
"Međutim, države poput Severne Makedonije i Kosova i drugih su prešle dug put u razvoju demokratije i sopstvenih odnosa. Volimo da verujemo da smo i mi bili deo toga na parlamentarnom nivou, pogotovo sa Severnom Makedonijom i Kosovom. Ne mogu da zamislim da bi te zemlje mogle da se vrate u neku situaciju u kojoj su granice ponovo neizvesne”, rekao je Prajs.
U poslednjih mesec dana u međunarodnoj javnosti pojavila su se dva takozvana “non-pejpera” u kojima su pretresana pitanja koja su uzburkala strasti među zemljama Zapadnog Balkana.
“Non pejper” predstavlja nezvanični, nepotpisani i neodobreni dokument u bilo kom zvaničnom telu.
Prvi “non pejper” postao je tema pošto su mediji u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini spekulisali o postojanju navodnog dokumenta koji sadrži predlog o iscrtavanju novih granica na području bivše Jugoslavije.
Bosanski mediji tvrdili su da ga je slovenački premijer Janez Janša poslao predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, a slovenački portal “Necenzurisano” čak je objavio i sadržaj nezvaničnog dokumenta, nepotvrđene autentičnosti, u kom su navodno iznete ideje o podeli BiH, pripajanju Republike Srpske - Srbiji i ujedinjenju Kosova sa Albanijom.
Janša je više puta javno tvrdio da nije ni sastavljao, niti slao dokument, dok sa druge strane kabinet Šarla Mišela nije mogao da potvrdi, niti da demantuje njegovo prispeće.
S druge strane, portparol Evropske komisije Peter Stano više puta je isticao da navodni dokument ne izražava stavove EU i nije dospeo ni do Evropske komisije, niti pak do Evropske službe za spoljne poslove.
Brojne države, uticajni činioci međunarodne zajednice, žustro su se usprotivile bilo kakvoj ideji promena granica na području Zapadnog Balkana - ukazavši da su ti procesi okončani.
Drugi dokument, krajem aprila, objavio je kosovski medij Koha ditore. Ukazajući da je reč o nemačko-francuskom “non pejperu” - ukazano je da predstavlja nacrt dogovora dijaloga Beograda i Prištine koji je u toku. Kako je izvestio taj medij u tekstu je navedeno da bi dve strane dogovor trebalo da postignu do februara 2022. i predviđa posebno regionalno područje na severu Kosova koje u najvećoj meri naseljava srpska zajednica.
Francuska i Nemačka negirale su da su autori tog nezvaničnog dokumenta, a predsednik Srbije Aleksandar Vučiću se o tom “non-pejperu” pohvalno izražavao, primetivši međutim da je jedna od negativnih stvari to što bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa su na tehničkom nivou počeli pregovore 2011. Ti pregovori su u međuvremenu prerasli u političke i 2013. strane su postigle prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Desetogodišnje razgovore obeležio je promenjiv učinak, česti prekidi dijaloga i neprimenjivanje postignutih dogovora. Trenutno je to ponovo slučaj nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i izbora lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija za premijera.
Najavljeno je da će nova runda razgovora, čiji je posrednik Evropska unija, biti održana krajem juna i da će joj prisustvovati glavni pregovarači - Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji vodili u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Nezavisnost Kosova priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
