Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg izjavio je da je izbegavanje dalje eskalacije na severu Kosova od suštinskog značaja.
Takođe, Stoltenberg je pozvao Prištinu i Beograd da izbegavaju zapaljivu retoriku, a Kosovo da sa međunarodnim mehanizmima koordinira delovanje na severu zemlje.
Te poruke generalni sekretar Alijanse uputio je tokom zajedničkom obraćanja sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani u sedištu NATO-a.
Stoltenberg je sa kosovskom državnicom razmatrao situaciju na severu Kosova gde je krajem maja, u sukobima sa lokalnim Srbima, povređeno više od 90 pripadnika vojnika KFOR-a – međunarodne mirovne misije predvođene NATO snagama.
„Pozdravljamo mere koje je Priština preduzela da smanji tenzije, uključujući smanjenje broja pripadnika specijalne policije na severu, kao i planove za organizovanje novih lokalnih izbora. Međutim, neophodno je da izbegavanje dalje eskalacije, zato pozivam sve strane da izbegavaju zapaljivu retoriku i ponašaju se odgovorno - u skladu sa svojim opredeljenjem“, rekao je Stoltenberg.
Predsednica Vjosa Osmani ukazala je da je regionu Zapadnog Balkana NATO potreban kao garant mira i branilac demokratije.
„Postoje rizici da Kosovo i region postanu žarište usled zlonamernog uticaja Rusije i njene destabilizujuće ekspanzionističke agende. Takođe, Kosovo doživljava kontinuiranu opstrukciju legitimne vlasti i suvereniteta na severu zemlje”, rekla je Osmani – dodavši da će sever zemlje zauvek biti sastavni deo Kosova.
„Nećemo dozvoliti da sever Kosova postane polje za ostvarivanje hegemonističkih ambicija regionalnih autokrata. Umesto toga, posvećeni smo daljoj integraciji lokalnih zajednica, očuvanju ustavnih prava i garancija i pružanju socio-ekonomskih mogućnosti za napredak“, rekla je ona.
Raspoređivanje KBS-a na severu odobrava KFOR
Stoltenberg je precizirao da je od 2013. za bilo kakvo raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu zemlje potrebna saglasnost KFOR-a. Ukazao je i da očekuje blagovremeno ukazivanje na svaku akciju kosovske policije koja može da utiče na bezbednosno okruženje - pri čemu je podvukao da to nije novi kriterijum, već je stav NATO-a već duže vreme.
„Svako raspoređivanje specijalnih snaga zahteva odobrenje KFOR-a i postoji potreba za bliskim konsultacijama između vlasti Prištine i KFOR-a u vezi sa bilo kakvim angažmanom koji može uticati na našu poziciju i bezbednost na Kosovu“, rekao je on.
Time je aludirao na sporazum nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmusena i bivšeg kosovskog premijera Hašima Tačija.
Tim dokumentom bilo je definisano da Kosovskim bezbednosnim snagama bez prethodnog dogovora sa mirovnim snagama NATO-a nije odobren ulazak na sever Kosova, koji je naseljen većinskim srpskim stanovništvom.
„Iako se sporazum iz 2013. fokusira samo na Kosovske bezbednosne snage, kosovska policija deluje i sprovodi svoj ustavni mandat na celoj teritoriji Kosova više od dve decenije", rekla je predsednica Osmani.
Stoltenberg je naveo da NATO snažno podržava dijalog Kosova i Srbije. On je rekao da pozdravlja susret premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića najavljenog za 14. septembar.
„To zahteva strpljenje, doslednost i kompromis. Predstavlja priliku da Kosovo pokaže da je odgovoran akter koji konstruktivno radi za dobrobit evroatlantske bezbednosti“, rekao je Stoltenberg.
Predsednica Osmani ukazala je da je Kosovo posvećeno dijalogu sa Srbijom i ispunjavanju obaveza, ali je od posrednika zatražila izbalansiran pristup stranama što je, kako je navela, kao preduslov za uspeh procesa.
