U Predstavničkom domu Kongresa SAD okončan je pretres o Zapadnom Balkanu, na kojem je jedini svedok bio Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.
Pretres pod nazivom "Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD" organizovan je u okviru Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, a njime predsedava republikanac Tomas Kejn.
U uvodnom obraćanju, Kejn je naveo da su tri decenije investicija i rada na demokartiji u regionu doveli do nekih boljitaka, ali da postoje problemi.
"Nema ničega što liči na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Trenutni pristup SAD nije uspeo da dovede do pada tenzija", naveo je Kejn.
Dodao je da administacija dovoljno ne odgovara na situacije iza kojih stoji Beograd, a vezani su za proteste u kojima stradaju vojnici KFOR-a.
"Želim da se srpska zajednica i Beograd uključe i omoguće nove izbore na severu Kosova", rekao je Kejn.
"Želim da znam da postoji pristisak EU i SAD da Kurti ispuni obavezu formiranja Zajednica srpskih opština, kao i da sa druge strane prestane pristisak da se Kosovo ne uključuje u međunarodne organe."
Dodao je da žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da je pohvalno što zemlja prima izbegle Ukrajince.
"Odluka da se sankcije uvedu Aleksandru Vulinu je podsetnik da se se ne toleriše ruski maligni uticaj u Srbiji", naveo je Kejn, dodajući da sa druge strane, napad Milorada Dodika na Ustavni sud BiH, kao pretnja miru, nije imao ozbiljan američki odgovor.
Posle Kejna je govorio Vilijam Kiting, najviše rangirani demokrata u Pododboru, koji se fokusirao na probleme između Srbije i Kosova i probleme u BiH.
„Moramo uraditi sve što je u našoj moći, skupa sa našim evropskim partnerima, da podržimo nastavljeni demokratski razvoj, vladavinu prava i povećanu zaštitu ljudskih prava“, naveo je Kiting, dodajući da su skorašnje tenzije između Srbije i Kosova i nasilje na severu Kosova veoma zabrinjavajući.
Pohvalio je zajedničke aktivnosti SAD i EU i predložene korake na ublažavanju tenzija, uključujući povratak dijalogu, održavanje novih izbora na severu Kosova, formiranje Zajednice srpskih opština i zaustavljanje napora Srbije na sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe, pozdravio je korake Kosova ka ublažavanju tenzija i pozvao da svi odgovorni za nasilje budu kažnjeni.
„Ako ovi konkretni koraci budu poduzeti, vjerujem da postoji stvarna mogućnost da put ka normalizaciji može da bude nastavljen“, rekao je Kiting.
Gabrijel Eskobar je obraćanje počeo navodeći da je američka politika na Zapadnom Balkanu utemeljena na principu kontinuirane integracije regiona u evroatlantske strukture.
„Integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera; učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava; te čini zemlje Zapadnog Balkana bezbednijim i prosperitetnijim – a time taj region boljim bezbednosnim i trgovinskim partnerom SAD“, rekao je Eskobar.
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan potom je naveo da SAD razumeju da postoje ogromne prepreke tim procesima, uključujući zaustavljeni napredak u demokratizaciji, korupciju, zavisnost o ruskoj energiji, etnonacionalističke politike, te štetni strani uticaj i dezinformacije iz država poput Kine i Rusije.
Dodao je da to nisu nepremostivi problemi i da u njihovom rešavanju i ublažavanju tenzija pomaže angažman SAD, ali i da zemlje moraju same preduzeti neophodne korake da bi se kvalifikovale za članstvo.
Eskobar se zatim fokusirao na odnose Srbije i Kosova, govoreći da je Evropska unija (EU) u februaru i martu, uz snažnu podršku SAD, došla do prekretnice, Sporazumom o putu normalizacije odnosa i aneksom o implementaciji koji je stvorio okvir kroz koji bi obe zemlje ispunile svoje obaveze.
„Ključni element je ispunjavanje obaveze Kosova od 2013. godine da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom da koordiniraju zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Eskobar, dodajući:
„Kosovo i Srbija su se čak složili da priznaju međusobno dokumente i nacionalne simbole. I što je najvažnije, prema ovom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.“
“Od kada su strane postigle ove sporazume, bilo je ozbiljnih provokacija, eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv KFOR-a, policije i novinara na severu Kosova”, nastavio je Eskobar obraćanje.
“Kao odgovor, NATO je rasporedio elemente rezervnih snaga za jačanje misije; održava snažniji položaj na severu Kosova kako bi se obezbedilo sigurno i bezbedno okruženje.“
Eskobar je naveo da su SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih i gradonačelničkih izbora u četiri opštine na severu Kosova, uz učešće etničkih Srba, kao i na ponovno fokusiranje na implementaciju sporazuma u okviru EU dijaloga.
Dezinformacije Kremlja unose podele
Kada je reč o Crnoj Gori, Eskobar je rekao da je u toj zemlji prisutan novi momentum prema ostvarenju evropske budućnosti: „Nedavni predsednički i parlamentarni izbori su bili slobodni, mirni i ponudili su biračima širok izbor. Ishod je osnažio želju stanovnika Crne Gore da postignu EU integraciju i reforme“.
Zvaničnik Stejt departmenta govorio je u uvodu i o BiH: „Nažalost, u BiH predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na rastavljanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i državnog Ustava. Dodikovo uporno, secesionističko i antidemokratsko djelovanje ugrožava stabilnost, bezbjednost i prosperitet zemlje i šireg regiona.“
Eskobar je rekao da će SAD nastaviti da pozivaju na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH, te da snažno podržavaju Ured visokog predstavnika u BiH (OHR) i alate koje on ima na raspolaganju u borbi protiv prijetnji Dejtonu:
„Takođe ćemo nastaviti intenzivne napore da ojačamo posvećenost međunarodne zajednice da podrži Dejton, uključujući prikupljanje podrške (vojnoj) misiji EU – ’EUFOR ALTHEA’“.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD osvrnuo se i na Albaniju i na Severnu Makedoniju, navodeći da su obe zemlje saveznici NATO-a i snažni partneri u ohrabrivanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
Eskobar je još jednom istakao važnost transatlantskih i evropskih integracija u borbi protiv štetnih uticaja Kine i Rusije, ali i protiv korumpiranih lokalnih aktera koji pokušavaju da destabilizuju region.
“Rusija ostaje ekskluzivni dobavljač prirodnog gasa za neke zemlje Zapadnog Balkana, što predstavlja ozbiljnu prijetnju regionalnoj bezbjednosti. Čak i dok ratuje protiv Ukrajine, Kremlj šalje dezinformacije da bi unosio podele, nepoverenje i međuetničke i verske tenzije. Kina spaja suptilne narative koji potkopavaju povjerenje u Zapad sa korozivnim investicijama koje zarobljavaju zemlje”, rekao je Eskobar, dodajući da SAD u partnerstvu sa EU nude alternative za otpornost svemu tome.
Pitanja članova Pododbora
Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu Kejna da li može javno da kaže da je premijer Aljbin Kurti posvećen formiranju Zajednice srpskih opština, kao i Beograd normalizaciji, Eskobar je odgovorio da je to apsolutno tačno. Podsetio je da je da nedavni sporazmi a naročito Ohridski, otvaraju vrata da dve države urede odnose.
"Sporazum traži od Srbije da prizna kosovski suverenitet i teritorijalni integritet , da prizna nacionalne simbole Kosova, zastavu, državna dokumenta, diplome, pasoše, registarske oznake, lične karte i da prestane da blokira prisup Kosova u bilo koju međunarodnu instituciju", naveo je Eskobar.
"Obe strane treba da počnu što pre da rade svoj posao i želimo veliki napredak ove godine", odgovorio je Eskobar. On dodaje da su sledeći potezi, organizovanje ponovljenih izbora, pa povratak dijalogu.
Na pitanje o Crnoj Gori, pominjanje skaj apikacije i korupcije, Eskobar je naveo da je nova vlada protiv korupcije i za vladavinu prava: "Crna Gora je i dalje ranjiva NATO članica, ali velika je podrška borbi protiv korupcije."
Eskobar je istakao da SAD veruju da građani Zapadnog Balkana žele bolju budućnost za svoju decu, veću demokratiju, prosperitet i sigurnost.
Na pitanje senatora Bila Hajzenge, republikanca, o nabavkama oružja koje Srbija pravi od Kine i Rusije, ali i o američkom ogovoru na takve poteze, Eskobar je rekao da su SAD upozorile Beograd.
Detalje iz diskusije o oružju pogledajte u videu koji sledi:
Hajzenga je pitao i šta se čini da pet zemalja EU prizna Kosovo, a Eskobar je naveo da je stalno u kontaktu sa tim zemljama i da treba kosovske vlasti da uvere te zemlje da su u evropskom procesu.
"Naša želja je da Kosovo bude članica NATO, EU i da ima stolicu u UN, ali neke te zemlje ne mogu da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, ili bilateralni sporazum Srbije i Kosova, već žele da vide sporazum o normalizaciji. Većina ovih zemalja bi da vidi kako Kosovo ispunjava svoj deo obaveza, a to je formiranje ZSO".
On je dodao da zato ohrabruje kosovsku vladu da, uz američku podršku, formira ZSO na način da ta organizacija ne narušava ustavni poredak, niti njihovo funksionisanje, tako da "bismo već ove godine napravili pomak u kampanji priznavanja zavisnosti."
"Do sada nisam dobio slaganje u vezi sa tim od Vlade Kosova", dodao je Eskobar.
Potpredsednik Odbora, kongresmen Kit Self, republikanac iz Teksasa, rekao je da je često bio u regionu, pogotovo u BiH u snagama NATO, kao i u međunarodnim snagama na Kosovu, te da je odlazio u Beograd da vidi kakvu je štetu napravio tomahavk "kojim smo gađali Ministarstvo odbrane, što je ostalo tako da stoji, ko zna zašto".
On je naveo da je u Eskobarovom iskazu primetio nedoslednosti, dodajući da je zamenik pomoćnika državnog sekretara više puta ponovio da su SAD na strani Kosova, ali je dodao da pokušava da održi balans, uz ocenu da iza bojkota izbora na severu Kosova stoji Vučić.
"Ovo nije Ukrajina koja je na ivici NATO, ovo su Srbija i Rusija okružene NATO zemljama, što bi bilo opasnije nego u Ukrajini, ako bi se nasilje proširilo. Zašto ne uvedemo sancije Srbiji sada, jer su oni uvozili teško naoružanje od Rusije od 2017, što je tada regulisano američkim zakonima?", upitao je Self.
Eskobar je odgovorio da se njegova služba ne bavi sankcijama, ali da mu je poznat proces.
"Zakoni koji pominjete iz 2017, nisu samo o kupovini ruskog naoružanja, da je to tako, imali bismo problem i sa Indijom, Kinom i drugima, u pitanju je količina i tehnička mogućnost kupovine. Zato stalno komuniciramo sa Srbijom u vezi sa rizicima koje preuzima. Imali smo sankcije za korupciju, ali ove sankcije koje pominjete su nešto drugo, i imaju veze sa ruskom politikom, čime se ne bavim", odgovorio je američki diplomata.
Dodik kao pretnja integritetu BiH i regionu
Članica Predstavničkog doma En Vagner iz Mizurija postavila je Eskobaru pitanje šta Stejt department preduzima da sankcioniše Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske i spreči njegove stalne napade na Dejtonski sporazum.
Vagner je navela da je u toku napad na Ustav BiH i njene demokratske institucije, te da kao garantor Dejtonskog sporazuma SAD moraju da daju prioritet sankcionisanju aktera koji podrivaju mir i stabilnost regiona. Vagner je u utorak sa kolegama iz Predstavničkog oma ponovo predstavila Predlog zakona o podršsci Dejtonskom sporazumu kroz sankcije, koji predviđa sankcionisanje pojedinaca koji ugrožavaju integritet BiH.
Eskobar je odgovorio da se potpuno slaže sa ocenom da Dodik vrši napad na ustavni poredak BiH i predstavlja pretnju ne samo za tu zemlju već i ceo region.
Rekao je da politika Vašingtona uključuje jačanje snaga bezbednosti u okviru misije EUFOR-a, podršku Visokom predstavniku u BiH i njegovoj primeni bonskih ovlašćenja, koordinaciju sa međunarodnim finansijskim institucijama u povlačenju novca od onih koji koji nanose štetu BiH, i da administracija vidi sankcije kao važno sredstvo u spoljnoj politici.
„Ovo je tek početak u pokazivanju moći sankcija, možete da računate da će SAD reagovati na sve pokušaje destabilizacije“, zaključio je tokom pretresa zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.
