Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je tvrdnje da je Srbija ispunila sve što je od nje traženo kako bi se ostvarila deeskalacija na Kosovu.
“Smanjivanje napetosti izostaje jer vlast u Prištini to ne želi”, rekao je Vučić tokom konferencije za medije.
Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi u najtežoj situaciji u kojoj se nije našla svojom željom i neodgovornošću. Odgovornost za to prebacio je na, kako ih je označio, akcije Prištine i deo međunarodne zajednice koja na to ne reaguje.
“Akcija kosovske policije na severu Kosova je progon, dobro planirano i organizovano etničko čišćenje koje u suštini podržavaju neki krugovi u međunarodnoj zajednici”, poručio je predsednik Srbije u obraćanju medijima.
Vučić je naznačio da će naredne sedmice tražiti hitan sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
“Nakon tog razgovora Beograd će zatražiti sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN, jer želi da se ponaša u skladu sa Rezolucijiom 1244”, rekao je predsednik Srbije.
Vučić se javnosti obratio u jeku tenzija između Kosova i Srbije od kojih međunarodna zajednica traži da primene plan u tri tačke Evropske unije čija je svrha smirivanje napetosti.
Napetosti između Kosova i Srbije eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz pomoć kosovske policije pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
To je iniciralo proteste koji su u jednom trenutku eskalirali u sukobe sa pripadnicima KFOR-a u kojima je povređeno 30 njenih pripadnika – a ukupno više od 60 ljudi.
Nakon toga je na severu Kosova uhapšeno više kosovskih Srba zbog sumnje da su počinili napade na pripadnike KFOR-a i novinare mahom albanske nacionalnosti.
U svojim dosadašnjim istupima kosovski premijer Aljbin Kurti odgovornost za napetosti prebacuje na stranu Srbije - tvrdeći da na severu Kosova postoje kriminalne grupe koje izazivaju nestabilnosti što ide u korist zvaničnog Beograda.
U vezi sa tim kosovske vlasti donele su, između ostalog, odluku o proglašavanju dve organizacije na severu Kosova terorističkim - što je, ispostavilo se, bio potez neusaglašen sa Sjedinjenim Državama i drugim partnerskim zemljama Kosova.
Bez primene sporazuma u tri tačke
Posrednica u pregovorima dve strane, koje podržavaju Sjedinjene Države, traži održavanje novih izbora na severu Kosova uz garantovano učešće srpske zajednice, kao i početak rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom u okviru dijaloga kojim posreduje Unija.
Lideri Srbije i Kosova se do sada nisu izjasnili prihvataju li plan Evropske unije za deeskalaciju – aktuelizovan početkom juna.
U međuvremenu, Evropska unija počela je sa primenom restriktivnih mera prema Kosovu u vidu obustave rada radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), prestanka finansiranja iz programa Evropske unije i prekid političke saradnje sa Kosovom. Pre toga, Kosovu je uskraćeno učešće u vojnoj vežbi čiji su organizator Sjedinjene Države.
Izvestilac Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, koji je tokom nedelje bio u misiji šatl diplomatije u Prištini i Beogradu – poručio je da Unija nije zadovoljna što je bilo potrebe da pribegne za primenom mera.
Lajčak je tada istakao da je Unija bila jasna u vezi sa tim i da za Srbiju postoje spremne mere.
„Biće primenjene ukoliko zemlje članice to odluče i ocene da se Srbija ne ponaša u skladu sa zahtevima EU”, rekao je Lajčak u Prištini.
U vezi sa aktuelnim tenzijama Kosova i Srbije za Glas Amerike nedavno se oglasila i administracija američkog predsednika Džoa Bajdena.
U reakciji povodom obraćanja grupe senatora američkom predsedniku, kojim je tražen diplomatski pritisak kako bi se okončala aktuelna kriza, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće ukazao je da administracija deli zabrinutost Kongresa zbog pojačanih tenzija na severu Kosova.
„Jasno smo ukazali da će normalizacija odnosa, učešće u demokratskim procesima i poštovanje vladavine prava doprineti stabilnosti i bezbednosti na severu Kosova“, navedeno je u tada odgovoru Bele kuće na upit Glasa Amerike.
